Miroslav Zdravković: Značaj agencija za obezbeđenje i kockarnica za srpsku ekonomiju

Piše: Miroslav Zdravković

Trenutno (17.12.2025) čitam knjigu profesora Danila Mandića „Gangsteri i drugi državnici – Mafije, separatisti i rascepljene države u globalizovanom svetu“, i ova knjiga mi budi mnogo neprijatnih sećanja, jer se radi o najvećem delu mog života, nakon 1990. godine, a inače se bavim udaljenom istorijom kako bih izbegao suočavanje sa vlastitim životom i vremenom u kome živim. Knjiga je za preporuku, kao i pažnja ka ovom izuzetno uspešnom čoveku (link).

Jedna njegova izjava, koju prenosim, me je motivisala da napišem tekst narednih dana. Citiram:

Zamislite najbolji mogući scenario da se desi sada. Da Vučić podnese ostavku i da ode iz zemlje, i da kaže – ‘idem u Moskvu, da budem cimer Marka Miloševića i povešću deset najprimitivnijih svojih saradnika sa mnom’, i oni odu i povuku se iz politike. Šta onda? Mi ćemo slaviti i probuditi se sutra ujutru mamurni sa studentima i, i dalje, nemamo vladavinu prava i dalje nemamo prosvetni sistem spreman za 21. vek i dalje nam ljudski kapital sedi u Silicijumskoj dolini, u Beču, na MIT-u, i dalje nemamo pluralizam, imamo patrimonijalizam u društvu koje izjeda sve pore društva, ne samo državu. Vučić je simptom toga, on nije uzrok“, ocenjuje on za N1.

„Generalno je bolje imati kočnice u kolima, nego neko ko iščupa kočnicu, i onda iščupa ručnu i svu hidrauliku iz kola i kaže ‘vidi, kako pičim sjajno’“, ukazuje.

„Imaju faze mobilizacije i demobilizacije… I u svakoj fazi mobilizacije su očekivanja prevelika i razočaranje je neizbežno, čak i ako uspeju. I to je normalno. U fazama demobilizacije svi misle: kraj, proćerdana prilika, više se nikad neće pojaviti, ali šta je važno iz sociologije društvenih pokreta je vrlo jasno da jedina stvar koja je važna je izgradnja organizacionog kapaciteta. To znači, ako vam dođe 300.000 ljudi na protest, a niko od njih se ne obaveže na neki sledeći korak, i ako nema strategije, taj protest je neuspešan. Ako vam se pojavi 30 ljudi na nekoj kolektivnoj akciji, i pola njih zna u okviru neke strategije šta je sledeći korak i obavezuju se na nešto, na neko organizovanje, taj protest je uspešan“, ocenjuje.

Dragovan Milićević: Balada o ekonomskom tigru

Prvi citat me je motivisao da napišem prigodni tekst „Srbija u drugoj četvrtini XXI veka: Dekriminalizacija, dekolonizacija i repametizacija“, a koji ću, nadam se završiti do kraja prve četvrtine veka, a ona se završava za 14 dana.

I dok razmišljam o prethodnih 25 godina, i fokusiram se na prethodnih 14 meseci, pade mi na pamet da proverim poslovanje delatnosti „Zaštitne i istražne delatnosti“ i „Kockanje i klađenje“. I prva i druga služe za mobilizaciju paramilicijskih trupa koje napadaju mirne demonstrante. Ne u celini, naravno, već se samo neke koriste za uplate iz opštinskih budžeta za privatno obezbeđenje, a i kockarnice sijaju čistom svetlošću, samo se pojedinci, njihovi vlasnici ili zaposleni, pronađu u konfliktnim situacijama.

Obe delatnosti imaju zanemarljiv značaj za ukupnu ekonomiju, ali imaju ogroman značaj za aktuelnu vlast.

Koliko veliki značaj imaju dovoljno je da iznesem samo jedan podatak, pa da više ništa iza toga ne napišem: broj zaposlenih u zaštitnim i istražnim delatnostima u prvom tromesečju 2025, u odnosu na kraj 2024, povećan je za 8.189 lica, kada je u ukupnoj ekonomiji broj zaposlenih smanjen za 12.689 lica (bez zaštitara i obezbeđenja smanjen je za 20.878 lica)! Na kraju 2024. broj zaposlenih bio je 29.070 i on je povećan na 37.259 u T1 2025, da bi u T3 2025. bio 37.311. Koliko je zaposlenih u MUP-u Srbije, čisto radi poređenja? Ovaj prirast od preko osam hiljada lica predstavlja čitavu borbenu diviziju, vojnim rečnikom rečeno.

Sad prelazim na dosadno nabrajanje podataka, a koje je bilo i osnovni cilj, a ne ovo senzacionalističko pronalaženje jednog podatka.

Od prvog tromesečja 2016. godine, od kada postoje podaci u bazi RZS-a, broj zaposlenih u zaštitnim i istražnim delatnostima povećan je sa 22.636 na 37.311 lica i njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih povećan je sa 1,20% na 1,61%. U kockanju i klađenju broj zaposlenih je udvostručen, sa 7.606 na 15.471 a udeo je povećan sa 0,40% na 0,67%. Obe delatnosti su se pokazale kao nadprosečno perpspektivne.

Ni u agencijama za obezbeđenje, ni u kockarnicama, kladionicama, ne rade doktori nauka, pa ni fakultetski obrazovani, pa je očekivano da imaju plate koje su ispod prosečnih.

Prosečna neto zarada u zaštitnim i istražnim delatnostima povećana je sa 35.059 dinara u 2018. na 66.377 dinara u 2024. a u kockanju i klađenju je povećana sa 39.892 na 89.389 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu zaštitne i istražne delatnosti su smanjile odnos sa 70,6% na 67,6% a kockanje i klađenje su povećale sa 80,3% na 91,1%, u 2018. i u 2024. godini.

Obe delatnosti su u 2024. godini dostigle svoje rekordne udele u ukupnoj dodatoj vrednosti srpske ekonomije, i ne treba sumnjati da su u 2025. godini postavile nove rekorde – radnici se po stranim firmama otpuštaju širom Srbije, ali zaposlenih u obezbeđenju i klađenju uvek treba još više.

Nikola Jović: Zašto su dešavanja u Srbiji suprotna od Majdana u Ukrajini 2014.

Zaštitne i istražne delatnosti su povećale udeo sa 0,387% u dodatoj vrednosti u 2016. na 0,538% u 2024, a kockanje i klađenje su povećali udeo sa 0,453% na 0,788%, respektivno.

Koliko god ovi udeli izgledali malim, kada se zbirno uporede sa poljoprivredom, oni su u 2016. godini imali 12,9% a u 2024. godini 37,9% dodate vrednosti poljoprivrede – delatnosti od koje živi preko dva miliona stanovnika Srbije.

Udeo zarada u dodatoj vrednosti u 2024. godini iznosio je 45,7% na nivou cele ekonomije. Kod zaštitnih delatnosti on je iznosio 71,1% a kod kockanja i klađenja 34,1%. Prve su mišićno-intenzivne a druge su kapitalno-intenzivne, pa je kod prvih prioritet platiti mišiće, a kod drugih kapital.

Izvor: Makroekonomija