Piše: Rezervni navijač
Reprezentacija Srbije na ovo je evropsko prvenstvo stigla u iznenađujuće jakom sastavu i praćena, nimalo iznenađujuće, velikim očekivanjima svojih navijača u čijim se grudima već par decenija u pravilnom ritmu smenjuju velika očekivanja i velika razočarenja. Nažalost, uprkos timu kog je po zvučnosti imena od kojih je sačinjen poneko smeštao i među favorite iz senke na ovom takmičenju, rezultat je, barem zasad, izostao. Poraz od favorizovane ali i precenjene Engleske na početku prvenstva, a potom i tradicionalni, sedmi u nizu, remi sa Slovenijom, doveli su Piksijeve izabranike u poziciju da im je za prolazak potrebno jedno minijaturno čudo protiv Danske, uz još nekoliko sinhronizovanih čuda na drugim terenima.
Na ovom mestu ćemo se zaustaviti i nećemo se upuštati u uvek nezahvalne prognoze i procene, već ćemo prepustiti igračima, sudijama i lopti da reše pitanje učesnika u nokaut fazi prvenstva. umesto bavljenja budućnošću, zapitajmo se o razlozima podrške koju očigledno indisponirani Dragan Stojković uživa u političkom vrhu Srbije, čiji se prvi čovek više pita o sastavljanju i igri reprezentacije nego selektor. Uostalom, taj prvi čovek više se pita i o mnogim drugim pitanjima nego struka, tako da reprezentacija nije ni mogla očekivati da će biti pošteđena njegove svedržačke ambicije i samoljublja.
Ali i dalje je nejasno zbog čega se ta ambicija i to samoljublje nisu potrudili da pronađu selektora koji nije samo nesporna fudbalska veličina prošlih vremena, već koji se pomalo razume i u današnji fudbal. Uz jednog modernog selektora, koji bi više vodio računa o stvarnim odnosima snaga na terenu i koji bi igru reprezentacije postavljao u skladu sa stvarnim potrebama, reprezentacija Srbije bi možda već u ovom času imala osigurano mesto u nastavku takmičenja. Ovako joj ostaje da se uzda u sreću i u proviđenje, te da se nada da će Piksijeve semantičke doskočice, po uzoru na notornog Miljana Miljanića, barem malo ublažiti frustraciju navijača i uveriti ih da je samo jedan bod iz dve utakmice bio realnost i maksimum ove ekipe.
VAR SOBA: Plasmanom odbojkaša, olimpijski tim Srbije sabrao 109 učesnika!
U nekoj drugoj situaciji bilo bi možda i nepristojno posezati za pretpostavkama, ali u Vučićevoj zemlji čuda moguće je i više toga nego u onoj Kerolovoj, pa tako nije isključeno ni da najvažnijem stanaru Andrićevog venca odgovara upravo takav, indisponiran i dezorijentisan selektor, kao i manjak bodova na tabeli. Da mu odgovara što raniji povratak reprezentacije sa prvenstva. Vučić je vešt vladar koji shvata da je reprezentacija, uz SPC, jedini realno postojeći fenomen koji ujedinjuje Srbe kao naciju, a sve drugo su ideološki konstrukti. On takođe shvata da bi uspeh reprezentacije mogao podići talas ushićenja zasnovanog na nečem pozitivnom, na nekom uspehu, umestodosadašnjih veštačkih ushićenja, koja su uglavnom bila rezultat dresure ili čak direktnog naloga iz naprednjačkih partijskih struktura.
A na kresti takvog talasa lako bi se mogle pronaći i neke nove društvene, a potom i političke ideje u kojima za Vučića i njegovu mašineriju ne bi bilo mesta. Zato je Vučiću potreban smušeni Piksi na klupi Srbije, potreban mu je selektor koji za svaku utakmicu nepogrešivo bira jednu od tri najgore moguće formacije i koji nudi nesuvisla tumačenja svojih odluka i ishoda utakmice. Neuspeh reprezentacije na prvenstvu Vučiću garantuje društveni status kvo i ostanak u kolotečini, a njen uspeh bi izveo mase na ulice Beograda, ali i mnogih drugih gradova, i to ne samo u Srbiji. I to mase u broju koji prvom čoveku Srbije ne garantuje da njima može manipulisati kao što je, preko svojih saveznika i saradnika metodično raspoređenih po opoziciji, uspevao manipulisati prošlogodišnjim okupljanjima u Beogradu, od kojih su samo naivni očekivali da će doneti neku suštinsku promenu.
Da bi vladao Srbijom, Vučiću je potrebno redovno snabdevanje svežom zalihom poraza i neuspeha, jer se njegova stragetija vladanja svodi na propagandno pretvaranje poraza i neuspeha i veličanstvene pobede i nemerljive uspehe. Ipak, lopta je okrugla, pa možda u meču protiv Danske, uz malo sreće, iznenadi i protivničkog golmana i Piksija i Vučića. To bi bio lep nagoveštaj , zato što će, s obzirom na kapacitete sadašnje opozicije u Srbiji, i protiv Vučića biti potrebno sadejstvo iznenađenja i sreće.
