Piše: Stiven Brajen
Evropski lideri koji su snažno podržavali nastavak rata u Ukrajini doživeli su ozbiljan udarac od strane predsednika Trampa i sekretara odbrane Pita Hegseta. Većina njih je sada verovatno u stanju potpunog šoka i u potrazi za vazduhom.
Počnimo sa Hegsetom, koji je izneo sledeće stavove:
- Članstvo Ukrajine u NATO-u više nije tema. Kijev neće biti pozvan u alijansu.
- SAD neće slati nikakve trupe u Ukrajinu, bez obzira na razlog, uključujući mirovne misije.
- SAD više neće isporučivati niti finansirati oružje i druge vidove podrške Ukrajini. Na evropskim članicama NATO-a će biti da to obezbede.
- Iako SAD podržavaju NATO, američko učešće mora biti pravično i ravnopravno, što znači da će članice NATO-a morati znatno da povećaju svoj doprinos savezu.
- Ukrajina neće moći da se vrati na granice koje je imala pre 2014. godine, što znači da SAD očekuju značajne teritorijalne ustupke od Ukrajine.
Predsednik Tramp je u međuvremenu održao sat i po dug telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Putinom. Najvažniji zaključak je da je Putin izrazio spremnost da započne pregovore sa Sjedinjenim Državama o Ukrajini i drugim bezbednosnim pitanjima.
Razgovor dva predsednika obuhvatio je mnoge teme, kao što su: bezbednosna pitanja, energija, veštačka inteligencija i „snaga dolara“.
Maks Blumental: Potencijalni atentator na Trampa regrutovao dobrovoljce za Ukrajinu
Nakon razgovora, Tramp je navodno uputio poziv ukrajinskom predsedniku Zelenskom „da ga obavesti“ o tome. Takođe je odmah formirao svoj pregovarački tim. Za vođenje pregovora imenovao je državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA-e Ratklifa, savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Volca i ambasadora i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa.
Značajno je to da na spisku učesnika nema penzionisanog general-potpukovnik Kita Keloga, koji je otvoreno zagovarao ideju znatnog pooštravanja sankcija Rusiji kao načina da se dobiju ustupci u vezi sa Ukrajinom. Kako je sam rekao, na skali od jedan do deset, trenutne sankcije Rusiji su tek na nivou tri. Predložio je da se one znatno povećaju (pod pretpostavkom da je to izvodljivo).
Ovi komentari direktno potkopavaju Trampov pristup Putinu i Rusiji, što je, izgleda, i bila Kelogova ideja kako bi se osiguralo da se rat u Ukrajini nastavi. Ostaje da se vidi da li će se on ponovo pojaviti kao faktor u ukrajinskom pitanju.
Trebaće vremena da lideri u Evropi koji podržavaju rat razmisle o budućnosti, sada kada im je praktično praktično izmaknuto tlo pod nogama. Evropljani nemaju ni oružje, ni trupe, ni novac da nastave rat u Ukrajini. Takođe, neće dobiti mnogo podrške za nastavak rata ako Sjedinjene Države ne budu u tome učestvovale. Tačnije, ako bi Evropa želela da nastavi sama, bez Sjedinjenih Država, rizikovala bi budućnost NATO-a.
Mnogi lideri u Evropi se suočavaju s velikim problemima na unutrašnjem planu. Nemačka, Francuska, Poljska – pa čak i Rumunija, gde su predsednički izbori otkazani kako bi se sprečio izbor vodećeg opozicionog kandidata – primeri su sve veće nestabilnosti unutar evropske političke elite.
Otkrića o mešanju SAD i EU u izborni proces u Gruziji, Srbiji i Slovačkoj, a možda i u Moldaviji, naglašavaju bednu prirodu savremene politike u Evropi.
Trampova administracija likvidira USAID, koji je u mnogim od navedenih zemalja, uključujući Ukrajinu, delovao kao svojevrsna ispostava CIA-e. Sa ukidanjem tog izvora novca i podrške, EU je suočena sa ozbiljnim problemom koji daleko prevazilazi finansijske okvire. Lažni argument da EU (i sa njom NATO) brani demokratiju sada je razotkriven. Gubitak legitimiteta predstavlja stvarnu pretnju vladajućim elitama.
Tramp ima važnu geopolitičku perspektivu, koja se može sažeti ovako: bezbednost Evrope je značajna, ali je Rusija ne predstavlja stvarnu pretnju. Sjedinjene Države suočavaju se sa ponovnim usponom Kine, koja ima (uglavnom od Zapada obezbeđenu) veoma modernu industrijsku bazu, ogromnu radnu snagu i sve bolje opremljenu i moćnu vojsku.
Iz Trampove perspektive, potrebna mu je druželjubivija Rusija koja može pomoći u balansiranju globalnih odnosa moći. Da bi to postigao, mora pronaći načine za redefinisanje odnosa između SAD i Rusije, koji su u dubokom rasulu i prožeti međusobnim neprijateljstvom. Tokom svog razgovora sa Putinom, Tramp je ispitivao ekonomske i tehnološke mogućnosti koje bi u budućnosti mogle poslužiti kao osnova za poboljšanje odnosa.
Trenutno niko ne može sa sigurnošću tvrditi da li će se postići dogovor oko Ukrajine, ali postoji razlog za veći optimizam i nadu da dve strane mogu pronaći neko rešenje.
Ostaje da vidimo da li će Evropljani pokušati da se suprotstave i sabotiraju dogovor oko Ukrajine, ali realnost je da Evropa ima malo mogućnosti da nešto učini ako se Putin i Tramp dogovore.
Stiven Brajen je specijalni dopisnik „Asia Times-a“ i bivši američki zamenik podsekretara odbrane
Izvor: Novi Standard
