Piše: Miloš Milojević
Od povlačenja Džoa Bajdena iz izborne trke i atentata na Donalda Trampa proteklo je svega nekoliko nedelja a tok američke izborne kampanje u potpunosti se prestrojio. Na Republikanskoj izbornoj konvenciji Donald Tramp je predstavio svoju platformu i kandidata za potpredsednika DŽ. D. Vensa, senatora iz Ohaja koji se u potpunosti priklonio Trampovoj populističkoj struji unutar Republikanske stranke.
S druge strane, kratko su potrajale nedoumice ko će biti predsednički kandidat Demokratske stranke – Kamala Haris delovala je, po starešinstvu kao najrazložniji izbor, i uprkos nekonvencionalnom pritisku stranačkog vođstva na predsednika (videti članak u broju 820) da se povuče iz trke nisu se opredelili da odu korak dalje i prirede otvorenu stranačku konvenciju koja bi verovatno potcrtala duboka unutarstranačka neslaganja kada im vreme nije.
Kampanje obe stranke sada se svode na uzajamne napade bez sučeljavanja stavova o političkim opredeljenjima i detaljnijeg razmatranja političkih rešenja. To je, uostalom, trend koji je pojačan od izbora 2016. godine. Naime, prema istraživanju Veslijevskog medijskog projektafcf iz 2017. sadržine reklama u izbornoj kampanji 2016. godine oko dve trećine poruka kampanje Hilari Klinton bilo je usmereno protiv ličnosti suparničkog predsedničkog kandidata dok se svega oko jedne četvrtine odnosilo na predložena politička rešenja ili kritiku političkih predloga druge strane. Bio je to znatan skok trenda koji se može uočiti još od predsedničkih izbora 2004. godine – na prethodnim 2000. godine, na kojim su kandidati bili Džordž Buš Mlaći i Al Gor, reklamne poruke koje su se odnosile na politička rešenja obuhvatale su sedamdeset odsto republikanske i šezdeset odsto demokratske kampanje dok se ostatak odnosio na mešovite poruke, uz izuzetno mali udeo onih koje su se neposredno odnosile na ličnost kandidata. U narednoj izbornoj kampanji došlo je do izvesnog porasta reklamnih poruka koje su se odnosile na ličnost kandidata, ali to ni izbliza nije podsećalo na kampanju 2016. godine. Ni Mekejnova kampanja protiv Obame niti Obamina kampanja protiv Mekejna 2008. nisu sadržale ni približno toliki udeo ličnih napada.
Sada deluje uobičajeno da kandidati prevashodno govore o ličnim manjkavostima druge strane – toliko da ni posle nekoliko nedelja od isticanja kandidature Kamala Haris nije imala nijedan intervju u kojem bi podrobnije govorila o političkim rešenjima za koja se zalaže.
OBRT RASPOLOŽENJA
U američkim medijima glavnog toka, pretežno levo liberalne orijentacije, kao da su odahnuli kada se posle nekoliko nedelja nećkanja Džo Bajden povukao sa glasačkog listića. To je, može se naslutiti iz istraživanja javnog mnjenja, raspoloženje i dobrog dela demokratske glasačke baze. Kamala Haris je dobar kandidat jer nije – Džo Bajden. Upitanost da li je predsednik uopšte sposoban da učestvuje u izbornoj kampanji i da potom obavlja predsedničke dužnosti bila je obogaljujući činilac za Demokratsku stranku, i znatno je olakšalo posao kampanji Donalda Trampa.
Kada je izmaknuta najočiglednija i najlakša meta i raspoloženje glasačkog tela se donekle izmenilo. Ranija istraživanja javnog mnjenja davala su znatnu prednost Donaldu Trampu u nizu prevrtljivih država, uključujući i uobičajena demokratska uporišta na severu zemlje, u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. Odnos glasova u ovim državama po svoj prilici će odigrati ključnu ulogu u rasporedu izbornika. Međutim, u nedavnom istraživanju javnog mnjenja koje su sproveli Njujork tajms i Sijena koledž među verovatnim glasačima između 5. i 9. avgusta u spomenute tri države 50 odsto njih se opredeljuje za Kamalu Haris dok se 46 odsto opredelilo za Donalda Trampa. Kada se među kandidate uvrsti i Robert F. Kenedi vođstvo Haris ostaje 5 procentnih poena u Mičigenu, dva u Pensilvaniji i šest u Viskonsinu. Kenedi uživa sve manju podršku koja je prosečno u ovim državama oko pet odsto (deluje da se glasački blok koji je Kenedi okupio podelio – deo njegovih glasača sklonih Demokratskoj stranci vraća se svom prvobitnom opredeljenju dok oni koji su libertarijanski nastrojeni, te bi im hipotetički bila bliža Republikanska stranka i dalje opredeljuju za njega).
Više je istraživanja koji upućuju na sličan trend. Ne bi im trebalo pripisivati konačan značaj. Signali se mešaju sa statističkom bukom, a istraživači javnog mnjenja po običaju precenjuju udeo demokrata među biračima te onda deformišu uzorak na štetu republikanskog kandidata. Na leto uoči izbora 2016. i 2020. godine Tramp je zaostajao daleko više za svojim demokratskim oponentima.
Međutim, nesumnjivo je da i javna okupljanja, mitinzi i istraživanja javnog mnjenja upućuju da su američke demokrate prevladale utučenost i da postoji entuzijazam prema ne-Džou, ko god da je u pitanju. Kamala Haris, uprkos tri i po godine potpredsedničkog mandata, nije se istakla po naročitoj političkoj aktivnosti niti po predloženim rešenjima. Ono za šta se zalagala u svojoj rano okončanoj kampanji na unutarstranačkim izborima za kandidata Demokratske stranke sada joj je više opterećenje nego prednost – opaske o ukidanju privatnog zdravstvenog osiguranja, ambivalentnom odnosu prema kontroli južne američke granice te koketiranje sa zabranom eksploatacije nafte hidrauličkim frakturiranjem su već sada postala municija republikanskih marketinških stratega.
Otežavajuća okolnost može biti i izbor potpredsednika – guvernera Minesote Tima Volca čiji se položaj na ideološkom stranačkom smatra mnogo levljim u odnosu na sve tanji stranački centar. Njegova politika žestokih ograničavajućih mera tokom pandemije, insistiranje na obaveznom vakcinisanju uposlenika u javnim službama, blagonaklon stav prema rušilačkim demonstracijama u leto 2020. godine posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda te problematične tvrdnje kojima je po svoj prilici precenjivao svoju vojnu službu su breme koje će pokušati da iskoristi druga strana. I sam njegov izbor, u odnosu na izglednijeg guvernera Pensilvanije Džona Šapira upućuje na duboke podele unutar stranke – Šapiro je popularan guverner u jednoj od država koje bi mogle da prelome izbore te je po mnogo čemu umereniji od Volca ili Haris.
Da li je njegova kandidatura osujećena zbog jevrejske narodnosti i otvorenih procionističkih stavova u vreme kada je, zbog rata u Gazi, primetno snažno anti-izraelsko raspoloženje unutar delova biračkog tela Demokratske stranke? Iako će odgovor na ovo pitanje ostati na nivou spekulacija samo njegovo otvoreno postavljanje u medijima pokazuje izvesnu napetost unutar stranke koja može postati i izborna slabost.
POTRAGA TRAMPOVE KAMPANJE
Utisak koji za sada odaje Trampova kampanja jeste da se i dalje traga za idealnim pristupom usmerenim protiv novog kandidata. U pojedinim javnim nastupima Tramp deluje ozlojeđeno jer mu je izmakla laka pobeda, čist zicer, sportski rečeno. Njegov potpredsednički kandidat DŽ. D. Vens je za sada meta žestokih napada: četrdesetogodišnjak koji je ostavio dugačak trag na internet forumima i društvenim mrežama zastupao je stavove koji bi se mogli okarakterisati nekonvencionalnim u odnosu na medijalnog glasača. To bi moglo da oteža položaj Trampove kampanje posebno jer je jedna od istaknutih predizbornih tema pitanje dostupnosti abortusa, oko čega u SAD postoje nepremostive podele. Spoljna politika koju zagovara Vens u većoj meri poziva na američku uzdržanost i povlačenje iz svetskih dešavanja u odnosu na prepoznatljive stavove Donalda Trampa.
Tramp je propustio priliku da prestroji svoj pristup kampanji posle atentata u pensilvanijskom gradiću Batleru 13. jula, te da pokuša da postane kandidat nacionalnog objedinjavanja. Veliki deo javnih nastupa troši na sitničave napade uključujući i na druge republikanske političare koji mu nisu do kraja naklonjeni ili ne prihvataju njegove tvrdnje o krivotvorenim izborima 2020. godine.
Kampanja se sada pretvara u prilično izjednačeni rvački meč. Poneki uspeh ili efektnu frazu beleži jedna strana, poneki druga. Tramp mitinguje naokolo, priređuje donatorska okupljanja i napada protivničku stranu da mu krade ideje (nedavno je Kamala Haris istakla da se zalaže za neoporezovanje napojnica što je ranije predlagao Tramp a još ranije republikanci libertarijanske orijentacije).
Stvari bi se mogle bitno promeniti ukoliko medijski nastupi Kamale Haris postanu češći a njeni politički predlozi budu preispitivani u negostoljubivom medijskom okruženju. Ili ukoliko se neka od problematičnih tvrdnji potpredsedničkog kandidata, posebno one o vojnoj službi, razbukta do nivoa ozbiljnog skandala.
Za Trampa, sa druge strane, najveća opasnost je ono što mu je ponekad i najveća prednost: improvizovanje i neusredsređenost. Dok pojedini republikanci sugerišu da bi trebalo da se usredsredi na nekoliko problema koji tište javnost i za šta ona smatra odgovornom Bajdenovu administraciju – masovna ilegalna imigracija, inflacija i drugi ekonomski problemi – on olako prelazi sa jedne na drugu temu, uključujući rasni identitet protivkandidatkinje, veličinu okupljene mase na mitinzima i druge malenkosti. Ponekad se te teme prilepe uz uho birača, ponekad ne.
Nebojša Popović: Trampov potpredsjednik koji je “katastrofa za Ukrajinu”
Do izbora je ostalo još mnogo vremena i mnogo potencijalnih kriznih i iznenađujućih momenata. U subotu, 11. avgusta, Trampova izborna kampanja je saopštila da je hakovana njena elektronska pošta te da iza stoga stoje strani činioci koji bi da se umešaju u američke predsedničke izbore. O ovom materijalu prvi je počeo da izveštava Politiko navodeći da je od 22. jula počela da pristiže prepiska od anonimnog izvora koji se potpisivao kao „Robert“. „Ovi dokumenti pribavljeni su ilegalno i sa namerom da utiču na izbore 2024. godine te da unesu haos u demokratski proces“, izjavio je portparol Trampove kampanje Stiven Čeung.
Upitno je kako će se mediji nositi sa ovim materijalom. Veći deo medija glavnog toka sebi još uvek ne može da oprosti neoprezno baratanje materijalom o Hilari Klinton koji je objavio Vikiliks uoči izbora 2016. godine. Ovom izveštavanju naširoko se pripisuje velika ulogu u prelamanju ishoda izbora.
Dogovaraju se debate između Trampa i Haris odnosno Vensa i Volca. Razlika je tanka i trka će biti tesna – ko bolje iskoristi neku protivničku neiznuđenu grešku može da za nekoliko delića procenta završi kao izborni pobednik.
Izvor: Pečat
