Субота, 18 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаДруги пишуПрепорука уредника

Милорад Дурутовић: Отета садашњост

Журнал
Published: 2. јун, 2026.
Share
Милорад Дурутовић, (Фото: РТНК)
SHARE

Пише: Милорад Дурутовић

Да ли кривицом политичких елита или сопственом наивношћу, живимо у времену из којег је садашњост безмало нестала. Једни нас непрестано враћају у прошлост, други нас селе у будућност, док нас трећи увјеравају да се све што је важно већ догодило и да преостаје само прилагођавање постојећем поретку ствари, мирењу са судбином. Тако настаје својеврсни политички лимб, односно простор у којем егзистирамо изван себе, суспендовани час у времену које је било, час у времену које тек треба да дође. То је стање у којем се друштво не креће, већ само трпи хронолошку дислокацију. Оно што би Михаил Епштејн назвао хроноцидом — свјесним и систематским усмрћивањем времена — овдје се не исцрпљује у пукој метафизици, већ се манифестује као дословно укидање могућности да се живи у садашњости.

Без обзира на смјер идеолошке рачунице, сви центри моћи теже истом циљу — да нас задрже изван садашњег тренутка. У тој игри, прошлост се показује као захвалан, неисцрпан ресурс; у њеним слојевима увијек се могу ископати стари дугови, обновити неправде и мобилисати заборављени сукоби. Будућност је једнако издашна. Она трпи свако обећање и не тражи тренутно покриће. Но, једино садашњост измиче као незгодна и опасна, будући да једина тражи одговорност, суочавање и мјерљиве резултате. Изван те политичке калкулације, аутентична садашњост се остварује тек кроз свијест о прошлости — кроз континуитет који се, пак, врхуни као одговорност пред оним што долази. Јер садашњост није тек пуко понављање прошлог, нити пуко предворје будућег.

Милорад Дурутовић: Осим нас

У процијепу између „никад више“ и „догодине“ остаје тек довољно простора за пароле типа „сад или никад“ — дакле, за још један облик политичког фатализма. Тако се егзистенција своди на непрестано одгађање или предвиђање, док се стварност претвара у предмет бескрајних интерпретација и ритуалних, цикличних изјашњавања која не мијењају ништа.

У таквом поретку најбоље пролазе вјешти извођачи хронолошких опсјена, способни да с лакоћом прескачу из једне епохе у другу, развлачећи колективну свијест између јуче и сјутра. Што се више говори о далеким вјековима и нереалним хоризонтима, то је садашњост лакше отети. А цијена те отмице временом постаје све већа, те нам се наплаћује као кусур прошлости и камата будућности.

Гдје ћемо се онда сустићи? Гдје ће се рачун поравнати?

У коначном билансу ове хронолошке преваре, једном ћемо схватити да нам је измакла и права прошлост и права будућност, а да садашњост нијесмо ни имали. Да смо истовремено закаснили за велику историју и поранили за обећани рај. Тада ће постати јасно и оно старо шекспировско упозорење: пакао је остао празан не зато што су ђаволи нестали, него зато што смо им препустили једино вријеме у којем смо заиста могли живјети.

Извор: РТНК

TAGGED:догодинеМилорад Дурутовићникад вишеотмицасадашњост
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Dead Can Dance, мртав, заиста може играти
Next Article Безакоње, обмане и самообмане

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Шта је побједа, а шта пораз Русије у Украјини?

У последњој недељи сведоци смо затварања северног Кијевског фронта у Украјини. Организовано повлачење руских трупа…

By Журнал

Крагујевац: Одржана трибина о значају опстанка Универзитета у Косовској Митровици

На крагујевачком Ђачком тргу вечерас је одржана трибина о значају Универзитета у Приштини са привременим…

By Журнал

Душан Ковачевић: Књига има емотивну моћ, и ништа је неће заменити

Пише: Р. Радосављевић Душану Ковачевићу, овогодишњем лауреату престижне Награде „Милан Жмукић“ за изузетан допринос регионалној…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Да ли је „Опадање и пропаст римског царства“ и даље релевантна књига

By Журнал
Други пишу

Ђуро Радосавовић: Образа без

By Журнал
Други пишу

Милош Миљковић: Две поруке и два кључа – Шта стоји иза војног споразума Србије и Мађарске

By Журнал
Гледишта

Милош Милојевић: Трамп и Путин – игроказ или погодба?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?