Кад год неко брзоплето каже како су приче таксиста демоде, да су петпарачке и безвриједне, грдно гријеши, јер су таксисти савршени хроничари. Фризери имају смјене, не гину до зоре, а таксисти имају увид у град и дању и ноћу
Кад у Џармушовом филму “Ноћ на земљи” таксиста на првој кривини скрене погрешно, по изразу лица глумца види се да је све отишло дођавола. Лијево или десно, шанса 50/50, или као кад се баца новчић. Сличан принцип има Нетфликс у новим серијама, нуди гледаоцима да користећи даљински учествују у креирању приче коју желе да гледају.
Криво скретање, све је након тога лоше и нема назад, као што рече давно мој пријатељ Дарио: “Ово је добар аутобус, али погрешан број”.
Наравно, Џармушов “Ноћ на земљи” је маестралан филм о таксистима, као што је и Скорсезеов Таксиста прича за себе. Један је комичан и трагичан, други је бруталан. Добар је и наш “Хало такси” али и нови “Такси блуз” режисера Стаматова.
Кад год неко брзоплето каже како су приче таксиста демоде, да су петпарачке и безвриједне, грдно гријеши, јер су таксисти савршени хроничари. Фризери имају смјене, не гину до зоре, а таксисти имају увид у град и дању и ноћу.
Тајна благоглагољивости подгоричких таксиста је у извору инспираиције. Такси је неупоредиво јефтинији него вожње у другим главним градовима. Људи су заборавили да пјешаче јер ускачу у такси ако морају да препјешаче више од једног километра. Сви слојеви раслојеног друштва се возе таксијем, управо зато таксисти имају толико тема. Ко мисли да таксисти додају, да ките своје приче, није у праву. Нема потребе да измишљају, а и све је лако провјерљиво у Подгорици, све је за трен или на Фејсбуку или на Вајберу. Ако се није десило, нема вијести на мрежама.
Посљедњих дана сам се возио по неколико пута на дан таксијем са краја на крај Подгорице. Тако се намјестило. Послом. Некад је позвати такси лакши пут, јер ако кренете својим колима тражићете паркинг дуже него што сте се возили од тачке А до тачке Б. Постоје разни начини да се “добије” такси, људи се довијају, имају личне бројеве таксиста, аплиакције, вибер групе, олакшице и препоруке. Типично подгорички, и такси се дозива преко везе. Али нису ово новости, није ни пуко констатовање, зато што “подгорички таксисти” нису општа мјеста. Они су ситком, свакодневица, уђете на 15 минута да чујете што има ново у Подгорици!
Откуд примат причи о таксистима у односу на политику? Зато што на кружном току код Сити кварта, бахати џип је насртао да уђе прије таксија, иако нема првенство. Затим је незадовољан, јурио испред таксија да га пресјече, заустави. Бахати џипараш позвао је таксисту да изађе из возила да се обрачунају. Таксиста је пензионер, отац четворо дјеце, пецарош, Подгоричанин, изузетан и радан човјек, који ипак не дозвољава да га ико вуче за рукав и стеже за мишку. Човјек је показао да је спреман да се брани. Има петље. Џипараш је одустао од силе, на крају је одабрао систем оговарања и псовки, али постоје и даље људи о које се лажи и клевете одбијају јер су временом изградили себе као људе којима се вјерује. Кад год неко изговори “таксисти су најгори” или “сви су таксисти исти”, треба два пута да размисли, јер има сјајних људи и сјајних приповједача међу њима.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
