Повратак у школске клупе после летњег распуста за многе породице значи поновно навикавање на рано устајање, школске обавезе и другачији дневни ритам. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саветује родитељима да промене не уводе нагло, већ да неколико дана пре почетка наставе постепено врате децу у школску рутину. Једна од најважнијих навика је довољно сна. Према препорукама „Батута“, деци узраста од шест до 12 година потребно је између девет и 12 сати сна дневно, док би адолесценти од 13 до 18 година требало да спавају између осам и 10 сати.
Довољно и квалитетно спавање важно је за пажњу, концентрацију, учење, памћење и емоционално функционисање. Стручњаци препоручују приближно исто време одласка на спавање и буђења, укључујући и викенде, као и избегавање активности које разбуђују непосредно пред одлазак у кревет.
Неколико дана пре почетка наставе корисно је поново увести уобичајено време устајања и одласка на спавање, али и направити једноставан дневни распоред који обухвата време за учење, игру, физичку активност и одмор. Посебно је важно да прваци нове обавезе и радне навике усвајају постепено.
Како преноси Блиц Здравље, позивајући се на препоруке Института „Батут“, код млађих школараца радне навике могу да се развијају кроз кратке и редовне активности, припрему школског прибора и самостално обављање једноставних задатака, док старијим ученицима добра организација времена може помоћи да избегну одлагање и нагомилавање обавеза.
Доручак не би требало прескакати
Поред сна, важан део припреме за школски дан је и доручак. Стручњаци „Батута“ истичу да дете пре почетка наставе треба да унесе енергију и хранљиве материје потребне за свакодневне активности. Подаци истраживања о понашању у вези са здрављем деце школског узраста у Србији из 2022. године показују да 67,7 одсто ученика доручкује сваког дана током радне недеље. Истовремено, 9,9 одсто ученика навело је да током радне недеље не доручкује ниједног дана.
Доручак не мора да буде обилан, али је пожељно да буде разноврстан. Као примере, „Батут“ наводи овсену кашу са јогуртом и воћем или сендвич са сиром, куваним јајетом и салатом уз чашу јогурта.
За ужину се препоручују воће, кисело млеко, орашасти плодови попут бадема, лешника и ораха, као и сендвич уз воће, нарочито ако дете дуже остаје у школи.
Слаткиши, грицкалице и заслађени напици нису препоручени као редован избор јер могу да садрже велике количине додатих шећера и масти. Њихово често конзумирање може допринети повећању телесне масе, док шећери неповољно утичу и на здравље зуба.
Најмање 60 минута физичке активности дневно
За правилан раст и развој деце важна је и свакодневна физичка активност. Она не мора нужно да подразумева организовани тренинг или бављење спортом. Шетња, вожња бицикла или ролера, бадминтон, одбојка, фудбал, кошарка, прескакање конопца и друге игре такође могу бити начин да се дете свакодневно креће.
Светска здравствена организација препоручује да деца и адолесценти узраста од пет до 17 година имају у просеку најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.
Према истраживању о понашању у вези са здрављем деце у Србији из 2022. године, 31,5 одсто анкетиране школске деце навело је да је сваког дана физички активно најмање сат времена. Подаци су показали и да су дечаци у свим узрастима чешће физички активни од девојчица.
Шведска гаси екране у учионицама – повратак књигама, папиру и оловци
Подршка родитеља важна колико и распоред
Повратак у школу не односи се само на оцене, домаће задатке и распоред часова. Важно је и како се дете осећа у школском окружењу, да ли има осећај припадности и зна ли коме може да се обрати када наиђе на проблем. Подршка родитеља, наставника и вршњака може помоћи детету да лакше превазиђе почетне тешкоће, развије самопоуздање и успешније се носи са школским обавезама.
Према резултатима истраживања у Србији, 67,3 одсто дечака и 58,4 одсто девојчица навело је да осећа велику подршку других ученика у одељењу.
„Батут“ родитељима саветује да помогну деци да поново успоставе ритам спавања, учења, одмора и слободног времена, али без стварања додатног притиска. Корисно је разговарати са дететом о дану проведеном у школи, пружити помоћ када је потребна, али истовремено подстицати самосталност.
Посебно код ђака првака препоручује се стварање навике да сами припреме свеске, књиге и прибор за наредни школски дан. Родитељи могу помоћи и сопственим примером – заједничким доручком, припремом здраве ужине и подсећањем детета да током дана пије довољно воде.
Почетак нове школске године тако може бити више од повратка обавезама: прилика да се постепено успоставе здравије навике спавања, исхране, кретања и организације времена које ће детету олакшати свакодневни школски ритам.
Извор: НИН
