Пише: Jeлeнa Л. Пeткoвић
Да би дошао до пензије, Слађан Павловић је на пут кренуо 7. фебруара из Белог Поља крај Пећи. Од сачуване мале инвалиднине прво плаћа такси да би стигао шест километара до Гораждевца. Даље ће, наредних 80 километара, хуманитарним аутобусом, како би се домогао Северне Митровице. За осталих 60 и нешто километара до Рашке броји новчанице за комби превоз.
На четворочасовни поход по пензију кренуо је по мраку, око пола шест ујутру, а стигао око пола десет. Као и многи други, са надом да ће на монтажној експозитури Поштанске штедионице, постављеној прошлог марта у Рудници, моћи да подигне ограничену количину динара.
Банкомат крај плавих кућица које сећају на чек-поинт српске полиције недавно се „померио“ стотинак метара даље и придружио монтажној писарници матичне службе. Друга опција је да из Руднице оде у центар Рашке. Јер чим тамо подигне пензију, креће у потрагу за лековима. Рецепти из српског, уједно бесплатног система, безвредни су на Косову.
Динари су обрисани са „оне стране“ Јариња. Слађан Павловић не сме да заборави да остатак новца замени у евре, јер на Косову не постоји ниједна институција у којој је то могуће урадити. Конверзија се одвија у сивој зони – неконтролисано и, наравно, уз дебелу провизију. Изнуреном од пута, пензионерског Дана мрмота, све је супротно од и привидног олакшања када „легне пензија“.
– Тако је Бог рекао, тако је суђено – изустио је одмахујући.
Ред уморних лица крај банкомата и у банкама у Рашкој лако се описује са „старији и нарушеног здравља“. Већина ће рећи да им је та пензија све. Неки немају аутомобиле, неки више ни возачку дозволу или некога да их превезе, а многима који су у стању да возе је скупо да одвоје за бензин.
– У конкретним бројкама, одлукама Централне банке Косова (ЦБК) о укидању динара као средства плаћања, као и Владе Косова о гашењу институција финасираних од стране Републике Србије, директно је погођено преко 60.000 грађана који примају плате и пензије – истиче Миодраг Милићевић, извршни директор невладине организације Актив са седиштем у Северној Митровици.
Мали труд, а велика радост: Наша помоћ стигла на Косово и Метохију
– Од тог броја, око 5.000 пензионера, због лошег здравственог стања и немогућности одласка у банку или пошту, прима пензију путем пензионих чекова, односно на руке. Поред тога, одлуке су погодиле и више од 31.000 корисника социјалних давања, који су остали без приступа својим основним примањима – додаје.
Централна банка Косова је 27. децембра 2023. донела уредбу по којој је 1. фебруара 2024. једина дозвољена валута на Косову евро. Тиме је платни промет динарима постао нелегалан. Одмах је америчка амбасада у Приштини позвала Владу Косова да размотри одлуку и консултује се са заједницама.
Истакнуто је да је Косово преузело обавезе према Ахтисаријевом плану и да Србија има право да пружа финансијску помоћ припадницима српске заједнице на Косову. Одговор је дошао неколико дана касније – угашена је прва пословница Поште Србије и затворен банкомат Поштанске штедионице у Гораждевцу, у општини Пећ. Последња је затворена недавно у Грачаници.
Доступни подаци о броју корисника давања из буџета Србије који живе на Косову указују на озбиљан ударац најугроженијим слојевима српске и других невећинских заједница, али и одређеног броја Албанаца, истичу саговорници Новости. У правну канцеларију Момчила Трајковића у Грачаници годинама су долазили и многи Албанци покушавајући да остваре право на пензије, једнаком муком зарађене у некадашњим предузећима „оне“ Југославије. Данас су сви у истом косовском лонцу.
– Овај катастрофалан потез, неразумна одлука пореметила је егзистенције односе, не само Срба него и Албанца, јер велики број њих живи од пензије које прима из Србије. Многи су радили по београдским фирмама, неки су право на пензију остварили још пре рата. Имам доста контакта са многим пензионерима и примећујем велико незадовољство, али се јавно не оглашавају – истиче Трајковић.
– Као што Вучић када размишља о Косову размишља само о Србима и не размишља шта ће са Албанцима, тако и Аљбин Курти када размишља о албанском Косову, не размишља шта ће са Србима – подвлачи председник Српског националног форума.
– А чињеница је да велики број људи, у највећем Срби на Косову, живе од буџета Србије. То „толеришу“ косовске власти, јер издржавање толиког народа много кошта. Док се не постигне коначни споразум, неке институције би морале да остану јер је то од користи за грађане. Но, овде се ради о једној јуришничкој Куртијевој политици, без такта – процењује Трајковић.
Невладиној организацији Актив последњих 12 месеци грађани пријављују проблеме настале као последица оваквог спровођења одлуке косовских власти. Најчешће се жале на велику удаљеност банкомата, недостатак организованог превоза и отежано снабдевање лековима.
– Непотребни трошкови додатно оптерећују скромне месечне буџете грађана. На пример, грађани пећког региона приморани су да путују чак 160 километара у једном правцу, користе два различита превоза како би у Рашки подигли месечна примања. Најстарији грађани, особе са отежаним кретањем, принуђени су да траже помоћ од рођака, пријатеља којима уступају своје картице да подигну новац са банкомата – истиче Милићевић. Ту се листа проблема не завршава.
– На све то, свака пословна банка има своју политику о висини дневног лимита за подизање готовине. У Банци Поштанска штедионица, где већина грађана има отворене жиро-рачуне, тај лимит је најнижи. Уколико зарада прелази 50.000 динара, корисници су принуђени да преостали износ подигну наредних дана, што додатно компликује ситуацију и повећава трошкове. Ови проблеми не само да отежавају живот грађана, већ и указују на озбиљне системске последице које захтевају хитно и ефикасно решавање – додаје он.
Анализе Актива још показују да су осим удара на лични буџет и куповну моћ, потези косовских власти негативно утицали и на локалну економију. Промет у локалним трговинама је пао, па су и трговци приморани да отпуштају раднике.
– Иако још немамо прецизних података у утицајима на економски сектор, ефекти, укључујући и забрану увоза робе из Републике Србије, су видљиви, а значајне последице се не могу занемарити – примећују у Активу.
Гувернер Централне банке, Ахмет Исмаиљи, оценио је да је уредба која дефинише евро као једину валуту, а забрањује динар на Косову, показала позитивне ефекте откада је ступила на снагу. Јер, како је навео, створила је позитивне ефекте за цео сектор.
– Ова одлука, донета током преговарачког процеса са Београдом, тешко је разумљива, али сигнал је јасан. Нарушава и кредибилитет ЕУ-а као главног посредника у процесу дијалога и отежава проналажење функционалних решења за ово и друга отворена питања која оптерећују однос Београда и Приштине, а живот обичних грађана чине тешко подношљивим. Политика свршеног чина додатно сужава могућности за брз и смислен договор – закључује Милићевић.
– Ми смо навикли да нама ништа не пада са неба – добацила је старија госпођа на путу ка свом новцу.
Слађан Павловић, који прима инвалидску пензију, 7. фебруара провео је осам сати у два аутобуса, два комбија и два таксија како би провукао картицу кроз банкомат, јер за сада другог решења нема.
На ветрометини два финансијска система, за најугроженије нико не мари. Они увек најскупље плаћају охоле потезе политичара који нити слушају, а још се мање брину о потребама оних чије животе контролишу. Међународна заједница, која и даље сече косовски колач, реагује „опасном“ љутњом на Твитеру. Чекира учинак и заборави на фолоу-ап.
И толико о социјалној инклузији и људским правима.
Извор: Портал Новости
