Juče se u „10 do osam“ oglasi Ljubomir Filipović ‒ parapolitičar, kako bi rekao Đuro Radosavović; oglasio, kažem, u maniru Nebojše Šofranca. Sva minula dešavanja u vezi sa PES-om u Ljubu su proizvela adrenalinski šok. Možebiti da je svu noć drhtao od uzbuđenja čekajući da se oglasi, rekoh, u Šofrovom maniru: „Dobro jutro! Kakav vikend. Rat između predsjedništva i glavnog odbora Evrope sad“… Koliko je kulminiralo njegovo uzbuđenje u prvom pasusu, toliko je izgubilo na intenzitetu u središnjici njegove kolumne, da bi opet u finalnom pausus Ljubo eksplodirao od zadovoljstva: „Ovo je velika šansa za opoziciju predvođenu DPS-om“…
Kladio bih se da će Ljubo čitave sedmice da ponavlja kao mantru: „Kakav vikend, velika šansa, kakav vikend, velika šansa“… Samo da đegođ ne sretne Đura Radosavovića, jer bi ga ovaj sigurno dekoncentrisao. No, manimo se Ljubomira, jer u poređenju s njim, Darko Šuković se našao na vrhu Olimpa, zamišljajući da je lično Posejdon, te je zagrmio od radosti već u naslovu svoje kolumne, „Zemljotres…“.
Ostaje samo da se pravoremeno iskoristi ovaj iznenadni priliv adrenalina u mišice junačke, te da se Ljubo i Darko grupišu, kako bi pripremili povratak DPS-a na staze stare slave. Da sam na njihovom mjestu, odmah bi pripremao koreografiju za miting protesta protiv najavljene posjete Milorada Dodika. Šta znam, mogu napisati na velikom transperentu: „Putin ga šalje!“ Uostalom, nema logike da predsjednik jedne susjedne države dolazi u posjetu zbog podsticanja dubrosusjedskih odnosa dvaju država. On, jamačno, prenosi neku opasnu vijest od Putina, pa to ne može, što ’no se kaže, osim u četiri oka da prenese zainteresovanoj strani.
Milovan Urvan
