Јуче се у „10 до осам“ огласи Љубомир Филиповић ‒ параполитичар, како би рекао Ђуро Радосавовић; огласио, кажем, у маниру Небојше Шофранца. Сва минула дешавања у вези са ПЕС-ом у Љубу су произвела адреналински шок. Можебити да је сву ноћ дрхтао од узбуђења чекајући да се огласи, рекох, у Шофровом маниру: „Добро јутро! Какав викенд. Рат између предсједништва и главног одбора Европе сад“… Колико је кулминирало његово узбуђење у првом пасусу, толико је изгубило на интензитету у средишњици његове колумне, да би опет у финалном паусус Љубо експлодирао од задовољства: „Ово је велика шанса за опозицију предвођену ДПС-ом“…
Кладио бих се да ће Љубо читаве седмице да понавља као мантру: „Какав викенд, велика шанса, какав викенд, велика шанса“… Само да ђегођ не сретне Ђура Радосавовића, јер би га овај сигурно деконцентрисао. Но, манимо се Љубомира, јер у поређењу с њим, Дарко Шуковић се нашао на врху Олимпа, замишљајући да је лично Посејдон, те је загрмио од радости већ у наслову своје колумне, „Земљотрес…“.
Остаје само да се праворемено искористи овај изненадни прилив адреналина у мишице јуначке, те да се Љубо и Дарко групишу, како би припремили повратак ДПС-а на стазе старе славе. Да сам на њиховом мјесту, одмах би припремао кореографију за митинг протеста против најављене посјете Милорада Додика. Шта знам, могу написати на великом трансперенту: „Путин га шаље!“ Уосталом, нема логике да предсједник једне сусједне државе долази у посјету због подстицања дубросусједских односа двају држава. Он, јамачно, преноси неку опасну вијест од Путина, па то не може, што ’но се каже, осим у четири ока да пренесе заинтересованој страни.
Милован Урван
