У коментару за портал Банкар.ме, министар финансија Новица Вуковић осврнуо се на кључне мјере и очекиване ефекте програма “Европа сад 2”. Вуковић, између осталог, истиче како програм има за циљ значајно побољшање животног стандарда грађана и унапређење црногорске економије кроз раст запослености, већу потрошњу и модернизацију пореског система.
Коментар који преносимо интегрално у цјелости прочитајте у наставку.
“Програм “Европа сад 2” ће допринијети економском расту кроз значајно повећање животног стандарда грађана и подстицај развоју црногорске економије, с обзиром на то да је наведено и суштински циљ његовог настајања. Прелиминарне макроекономске прогнозе указују на раст црногорске економије од 3,8% у 2024. години, уз просјечну годишњу стопу раста од 3,7% на средњи рок. Раст минималне и просјечне зараде ће, као кључна мјера програма, довести до снажног ефекта повећања потрошње која је главна компонента БДП-а и суштински генератор привредног раста у Црној Гори. Поред наведеног, смањење доприноса за ПИО које је позитивно и са аспекта запослених, кроз веће нето зараде, и са аспекта послодаваца, кроз директне уштеде, представља основу за интензивно повећање запослености, а посљедично и производње, односно, самог економског раста.
Црна Гора биљежи најнижу стопу незапослености у историји, што је резултат успјешних мјера за активирање тржишта рада и подршку приватном сектору. Програми подршке предузетништву и инвестицијама, заједно с модернизацијом пореског система, омогућили су значајан раст запослености, пензија и зарада, чиме се повећава животни стандард грађана.
Једна од кључних реформи је повећање фискалне транспарентности и јачање контроле над јавним финансијама. Кроз Програм за реформу управљања јавним финансијама, усмјерени смо на смањење непродуктивних расхода и повећање прихода путем ефикаснијег опорезивања. Фокус је на борби против сиве економије, унапријеђењу пореског система и оптимизацији јавне потрошње. Такође, програм “Европа сад 2”, којим настављамо реформе започете претходним пакетом Европа сад 1, има за циљ даље повећање зарада и смањење пореских оптерећења на рад. Ово ће учинити Црну Гору конкурентнијом дестинацијом за инвестиције, али и атрактивнијом за задржавање домаће радне снаге.
У области туризма и угоститељства, усвојили смо мјере које изједначавају стопе ПДВ-а за различите категорије услуга, чиме се елиминише дискриминација између учесника на тржишту. Поред тога, ове мјере осигуравају додатне приходе држави, док истовремено одржавамо фискалну стабилност.
Министар финансија Новица Вуковић: Могуће издавање ретаил обвезница грађанима до краја године
Наш фокус за наредни период остаје на одржавању фискалне стабилности, даљем смањењу јавног дуга у оквирима Мастрихта и унапријеђењу пословног амбијента. Намјера нам је да, кроз повећање инвестиционог потенцијала и подршку развојним пројектима, створимо динамичнију и отпорнију економију.
Кроз подршку инфраструктурним пројектима, укључујући дигиталну и саобраћајну инфраструктуру, радимо на повећању повезаности земље и побољшању конкурентности домаћих предузећа. Такође, кроз унапријеђење законског оквира за приређивање игара на срећу и појачану контролу у овој области, очекујемо додатне приходе за државни буџет.
Наша Фискална стратегија и реформе имају за циљ да осигурају дугорочну стабилност, веће инвестиције и побољшање квалитета живота грађана. Кроз фискалну дисциплину, одговорно управљање дугом и стратешка улагања у кључне секторе, Црна Гора остаје посвећена одрживом економском расту и стабилности. Настављамо предано радити на постизању динамичне, конкурентне и отпорне економије, чиме потврђујемо нашу позицију на путу европске интеграције и глобалне конкурентности.
Дакле, тренутна финансијска ситуација у Црној Гори је стабилна, а доминантно је карактерише континуирани тренд раста у наплати текућих прихода буџета, уз остварени суфицит буџета за девет мјесеци, и то у износу од 85,0 мил. € или 1,2% БДП-а.
У складу са досадашњим трендовима раста наплате, али и у складу са очекивања и пројекцијама за даљи пораст прихода у буџету, остваривање суфицита у текућој потрошњи, што је подстакнуто измјенама у домену пореске политике, повећањем пореског обухвата и снажнијом борбом против сиве економије, оствариће се даљи утицај на финансијску стабилност и одрживост. Приоритети Министарства финансија, и у наредном периоду, остају креирање одрживог фискалног и макроекономског оквира – достизање суфицита текуће потрошње, наставак смањења непродуктивних расхода и повећање буџетских прихода, те креирање претпоставки за динамичнији економски раст, кроз подршку развојним пројектима.
План је да се, кроз повећање расположивог дохотка истовремено повећа лична потрошња што ће омогућити раст буџетских прихода кроз већу наплату пореза на потрошњу. У исто вријеме, један дио изгубљених прихода надокнадиће се кроз већу основицу, усљед повећања превасходно минималне зараде али и осталих зарада што ће вратити један дио прихода који се губе по основу смањења стопе доприноса на пензијско и инвалидско осигурање, док ће један дио прихода бити компензован кроз веће приходе од пореза на доходак усљед ниског прага “неопорезивог дијела” зараде и раста минималне зараде. Имајући у виду да и даље постоји “неформална запосленост” и појава исплате дијела зараде “на руке” пројектује се да ће дио послодаваца усљед смањења пореског оптерећења на рад смањити исплату дијела зараде “на руке” односно да ће један дио запослених прећи у формалну запосленост. На тај начин ће и поред смањења доприноса на ПИО један дио прихода по то основу бити наплаћен.
Предраг Зечевић: Добро се управља јавним дугом, Европа сад 2 подстицај за улагања
Након имплементације ове пореске реформе, Црна Гора ће постати држава са једним од најнижих пореских оптерећења на рад, будући да ће “порески клин” када је у питању у питању просјечна зарада износити 16,2% (на 100€ запослени задржава 83,8€ а држава наплаћује 16,2€) док ће у случају минималне зараде од 600€ износи 11,1% а на 800€ 13,5%.
У том контексту, важно је напоменути и да је Програм предложен на начин који је прихватљив и за запослене који остварују раст зараде и за послодавце којима се омогућава смањење пореског оптерећења на зараде, уз очување макроекономске и фискалне стабилности.
Стратешки циљ економске политике, а уједно и очекивани резултат имплементације Програма, Црне Горе је: “остварење паметног, одрживог и инклузивног економског раста који ће допринијети унапрјеђењу квалитета живота свих њених грађана”.
Дугорочно, вјерујемо да је кључно навести стварање повољнијег пословног амбијента, до којег ће довести умањење доприноса за пензијско-инвалидско осигурање на терет послодавца, с обзиром на то да представља уштеду за њихово пословање, односно умањује кључне трошкове у пословању компанија – фиксне трошкове зарада. Дугорочно, очекујемо и раст инвестиција у средњем року, нарочито на основу улагања у секторе туризма, енергетике, инфраструктуре. Инвестиције ће бити подржане снажним повећањем капиталног буџета државе, уз велику финансијску подршку ЕУ кроз План раста односно кроз Реформску агенду Владе, која поставља приоритете реформи у средњем року, у области приватног сектора, јачања људског капитала, зелене и дигиталне транзиције.
Програм “Европа сад 2” имаће веома подстицајан утицај на младе људе, будући да овај свеобухватни пакет реформи прије свега доноси кључне мјере у области запошљавања и побољшања услова рада. Повећање минималне зараде, које је већ усвојено, има за циљ подизање животног стандарда грађана, чиме желимо да пружимо могућност младим људима да прилике за професионални и лични напредак остваре у Црној Гори, како би се смањила потреба за тражењем бољих прилика у иностранству. У складу са програмом, средњошколци ће по завршетку школе имати осигурану минималну зараду од 600€, док ће високошколци на тржишту рада имати почетну зараду од најмање 800€. Ове минималне зараде осмишљене су да младима пруже већу финансијску сигурност и подстакну економски развој кроз повећану куповну моћ.
Сматрамо да ће имплементација кључних мјера програма “Европа сад 2” учинити Црну Гору привлачнијом дестинацијом за живот за младе људе, због комбинације већих зарада и стварања повољнијег пословног окружења, али и привлачнијом дестинацијом за инвестирање, због снижених трошкова рада и стимулативних реформи, што ће додатно подстаћи креирање нових радних мјеста и јачање конкурентности црногорске економије на међународној сцени.
Започета имплементација програма “Европа сад 2”, значи повећање минималне зараде са 450 еура на 600 еура за запослене до В степена образовања, односно 800 еура за запослене са ВИ и вишим нивоом образовања. Наведена мјера програма је једна од најзначајнијих реформских мјера Владе која ће имати значајан утицај на прогнозирани раст економије у 2025. години и у средњем року. Поред повећања зарада за категорију запослених која прима минималне зараде, свеобухватност програма “Европа сад 2” омогућава да он, кроз своју имплементацију, обезбјеђује одговарајуће повећање и за остале запослене.
Александар Живковић: Потребан је политички програм уз фискалну консолидацију „Европа сад 2“
Дакле, евидентна је разлика уколико повучемо паралелу, са једне стране, некадашње ситуације са минималним зарадама од 250 еура и минималним пензијама од 110 еура и, са друге стране, програма ‘Европа сад’ који подразумијева просјечне зараде од 1000 еура и минималне пензије од 450 еура. Када на наведено додамо чињеницу да Влада у контексту сложених економских и макроекономских политика мора пажљиво да балансира између побољшања животног стандарда и одрживости буџета, сматрамо да актуелна Влада успјешно остварује побољшање животног стандарда грађана у хармонији са одржавањем економске стабилности без нарушавања економског развоја Црне Горе.
Не треба заборавити да смо, суочени са инфлацијом, као глобалним феноменом који је услиједио након кризе настале током претходних година, која је задесила све економије, укључујући и економије које нису примјењивале мјере повећања плата и пензија, што потврђују како економски експерти тако и сви статистички подаци.
Влада Црне Горе, упркос изазовима, остаје чврсто посвећена стратешком побољшању животног стандарда свих грађана. Статистички подаци Монстата јасно показују да је просјечна нето зарада у Црној Гори од децембра 2021. до септембра 2024. године порасла са 537 € на 877 €, што је раст од 63,3%, док је стопа инфлације у истом периоду износила 24,8%. Овај раст зарада, уз минималну пензију која се повећала са 147€ крајем 2021. године на садашњих 450€, представља значајан искорак ка јачању куповне моћи наших грађана. Такође, треба подсјетити да је минимална зарада на крају 2021. године износила 250€, док минимална зарада предвиђена програмом ‘Европа сад 2’ за средњошколце износи 600, а за високошколце 800€.
Напомињемо да је стопа инфлације на годишњем нивоу у септембру 2024. смањена на 1,0%, што је најнижи ниво од марта 2021. године, док су цијене на мјесечном нивоу забиљежиле пад од 0,4%. Пад цијена хране за 1,7% резултат је одлуке о ограничењу маржи, чији је циљ да грађанима омогућимо приступачније цијене основних производа. Поред тога што мјера утиче на спрјечавање раста цијена и директан раст куповне моћи грађана, додатан позитиван ефекат уочавамо у акцентовању производа домаћих произвођача, што оснажује црногорску економију и подиже конкурентност домаће привреде. Такође, у складу са очекиваним смањењем инфлаторних притисака на европском нивоу, предвиђа се постепено успоравање инфлације, што додатно потврђују и извјештаји релевантних међународних институција”.
Извор: Банкар.ме
