Пише: Редакција
Ко ће однијети превагу у тзв. просрпском блоку на наредним изборима – Кнежевић или Мандић? То би отприлике требала бити једна од најинтригантнијих дилема наредних избора у Црној Гори. Наравно, осим ако сама дилема није лажна и ако српско- српска битка за бирачко тијело није нешто што се вјештачки пумпа.
Ако би упоређивали досадашњу снагу НСД и ДНП онда та дилема свакако не би постојала. НСД је одувијек био јачи, имао разгранатију и боље развијенију страначку инфраструктуру. Приде је за разлику од ДНП у власти. Здрав разум, дакле, упућује да је Мандићева странка у великој предности.
Но са друге стране, не налази се Пипун него Вучић.
Рачунајући на медијску, логистичку и сваку другу подршку српског предсједника, Кнежевић се наиме нада да ће тако доакати Мандићу. Чак и је сам циљ јавно прокламован – да се Пипун покуша нагурати до 10% подршке што би му након избора обезбиједило позицију да се будућа влада не може састављати без њега. Или макар Пипун то тако замишља.
Ето и одговора на питање откуд у сред августа, кад му вријеме није, једно од нових истраживања јавног мњења које су лансирале “Вијести” а Бешић га наводно није ауторизовао.
Дакле, главно питање које отвара поменуто истраживање је однос снага у просрпском блоку, при чему се предност (зачуђујуће) даје Кнежевићу.
Наравно, свако истраживање јавног мњења, има сврху да се утиче на јавно мњење. Створи одређена илузија (неко би рекао конфузија) поводом снаге одређених политичких субјеката и трендова који постоје, не би ли се утицало на даље процесе.
У том смислу не треба се превише обазирати на истраживање – било оно ауторизовано од стране Милоша Бешића или не, или било да је дато уз сагласност његове агенције или не – ако се зна да је поменути истраживач нпр. уочи првог круга предсједничких избора 2023. у ЦГ дао прогнозу која је за читавих 11,5% умањила резултат кандидата Јакова Милатовића у односу на онај који је он заиста остварио.
Слично, мада не толико драстично, се десило и 2012. када је резултат тадашњег ДФ-а од стране истог прогнозера смањен за скоро 5% од оног који је та коалиција зарадила на изборима. Али како се не би даље наводили слични примјери, довољно је рећи да то нису тако мале грешке, али које могу да утичу на елан и спремност бирача да на изборни дан изађу и подрже одређену политичку опцију.
Ако је Бешићу за утјеху – исто се треба односити и према свим осталим истраживањима јавног мњења, које увијек неко наручује, а која су се последњих година показала прилично непоуздана и у најразвијенијим земљама Запада.
Утолико се мистерија у чијем је интересу истраживање које су јуче објавиле “Вијести” крије у одговору на питање – Ко покушава да надува Пипуна? За крај пак треба примијетити да би на резултате требао обратити пажњу и ПЕС, који је представљен да је незнатно пао. Јер можда неко покушава и ту партију да уљуљка на ловорикама а познато је да свака власт немилосрдно троши…
