Пише: Небојша Поповић
Међународни кривични суд (МКС) у Хагу упозорен је од чланова америчког Конгреса који долазе из обе партије да ће се уколико изда налог за хапшење израелских званичника због дешавања у Гази, суочити са одмаздом САД – те да је одговарајуће законодавтсво већ у изради.
МКС истражује наводе о ратним злочинима против израелске војске и палестинских милицијских група још од 2014. године. Услед ескалације кризе у Гази, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху прије неколико дана позвао је председника Бајдена да интервенише како би помогао у спречавању издавања налога за његово хапшење.
Иако је Бијела кућа одбила да коментарише Нетанјахуов позив, поручили су да „МКС нема надлежност у овој ситуацији и ми не подржавамо његову истрагу“. Додатно, предсједник Представничког дома САД, Мајк Џонсон, издао је саопштење у понедељак у којем је пријављене налоге суда у Хагу назвао „срамотним“ и „беззаконским“.
САД не признају суд
„Ако га Бајденова администрација не изазове, МКС би могао да створи и преузме моћ без преседана за издавање налога за хапшење америчких политичких лидера, америчких дипломата и америчког војног особља“, рекао је Џонсон. Он је позвао Бајденову администрацију да „одмах и недвосмислено захтијева да се Међународни кивични суд повуче” и „искористи сваки расположиви алат да спријечи такву грозоту”.
Како преносе амерички медији, поједини посланици казали су да је у Конгресу већ у припреми нацрт закона који ће одговорити на све потенцијалне налоге за хапшења израелских званичника, те да ће бити санкционисани сви званичноци Суда у Хагу који су укључени у истрагу против САД и њихових савезника. А такође, постоје и идеје да САД размисле да ли ће остати потписници „Римског статута“ тј. — Уговора којим је успостављен Међународни кривични суд.
Двоструки аршини
Подсјетимо, Међународни кривични суд издао је у марту 2023. године налог за хапшење руског предсједника Владимира Путина који се терети за злочине који су почињени од почетка инвазије на Украјину, односно, од 24. фебруара 2022. године и касније.
Подизање налога за хапшење Путина значи да би он могао да буде ухапшен у више од 120 земаља чланица МКС ако крочи на њихово тло. Док су из Москве одлучно одбацили оптужбе против Путина називајући их нечувеним, амерички председник Џозеф Бајден је у овом случају рекао да је јасно да је руски председник одговоран за ратне злочине, и оцијенио да је одлука Међународног кривичног суда да се изда налог за хапшење предсједника Русије била оправдана.
Услед пројављивања двостуких аршина, све упућује да велике силе признају одлуке Међународних судова који су основани под патронатон УН само уколико исте служе као батина за обрачунавање са противницима у међународној арени. У супротном оне их не признају или чак пријете озбиљним последицама што само свједочи о кризи у којем се налази међународни поредак успостављен на правилима игре након Другог свјетског рата.
