Пише: Филип Драговић
Премијер ЦГ је јуче у Скупштини рекао да ДПС има споразум са Путиновом Јединственом Русијом из 2011. и да у том споразуму стоји како „ЦГ неће ући у ЕУ, ако се то противи интересима Русије“. Још је Спајић додао како, наводно, ДПС има двије варијанте тога споразума: један оригинални који никад нијесу показали ни ЕУ званичницима ни домаћој јавности, а други лажни, који су показивали ЕУ званичницима, али су их ови, по Спајићевим наводима, прозрели. ДПС је данас у Скупштину донио једну варијанту тога споразума. Која год да је, црногорска јавност је први пут види, што је, само по себи, индикативно.
Имати међупартијски споразум са владајућом странком у Русији, и то годину дана пошто си постао кандидат за пријем у чланство ЕУ, аутоматски дискредитује све данашње ДПС гласноговорнике који своје политичке опоненте оптужују за „руски малигни утицај“. Нешто попут оног како их вишедеценијска сарадња са СПЦ, и саборовање са Милошевићем на Газиместану 1989. бламира сваки пут када кажу било коју ријеч о „цркви Србије“.
Кад Андрија Н. пита: „Да ли заиста вјерујете у европско лице Андрије М.“?
Наводно, ко вјерује папирима које, из пуке нужде износи ДПС, у тексту споразума нема обавезе да „ЦГ неће ући у ЕУ, ако то не одговара Русији“, али има обавезе (понављам ријеч је о потписаном споразуму, равном некој међународној политичкој коалицији) да се ДПС и Путинова партија међусобно „информишу и консултују“ како по питањима билатералне сарадње Русије и ЦГ, тако и на основу „међународних тема“. Па сад, нека јавност процијени, о каквом клацкању овдје може бити ријечи, односно какав степен и интензитет консултовања овдје имамо, ако са једне стране стоји партија која влада Русијом, а друга која влада Гором Црном?
То може остати тајна за све нас, уколико ДПС не пожели, или не буде принуђен (као јутрос) да интензитет руског утицаја на своју политику (а све годинама након стицања црногорске независности) не објелодани домаћој и европској јавности.
