„Католички свештеник стајао је на олтару у цркви на врху брда за масовно крштење, урањајући многе главе у воду и цртајући крст прстом на сваком челу. Затим се радовао што је хришћанство поново спасило душе у земљи где је огромна већина људи муслиманске вероисповести – као што су то били и мушкарци, жене и деца који су стајали пред њим“, пише Њујорк Тајмс, додајући:
„Ова церемонија била је једна од многих одржаних последњих месеци на Косову, бившој српској територији која је углавном насељена етничким Албанцима и која је 2008. године прогласила независност. Према попису из прошле пролеће, 93 одсто становништва изјаснило се као муслимани, док је само 1,75 одсто било римокатолици“.
Њујорк Тајмс тврди да је се ради о церемонији која је део ширег покрета међу Албанцима на Косову који позивају на „повратак вери својих предака“.
Покрет, познат као „покрет повратка“, настоји да оживи „преисламску прошлост Албанца“, тврдећи да је католичанство кључ за европски идентитет и заштиту од религијског екстремизма који долази са Блиског истока.
„Мали број етничких албанских хришћанских активиста, сви конвертити са ислама, позивају своју етничку браћу да гледају на цркву као израз свог идентитета. Називају то ‘покретом повратка’, настојањем да оживе преисламску прошлост коју виде као сидро места Косова у Европи и баријеру против религијског екстремизма који долази са Блиског истока. Док је Османлијско царство освојило оно што је данас Косово и друге делове Балкана у 14. веку, доносећи ислам, етнички Албанци су пре тога били углавном католици. Под османском влашћу, која је трајала до 1912. године, већина становништва Косова прешла је у ислам“, овако пише Њујорк Тајмс.
„На цркви где су обављена крштења, националистички симболи се мешају са религиозном иконографијом. Двоглави орао, симбол Албаније, украшава торањ и екран иза олтара“, наводи даље овај амерички лист, цитирајући Франа Колаја у овом интервју:
„Дошло је време да се вратимо на место где припадамо – у Христу“.
Српски језик на Косову – равноправан у закону, непожељан у пракси
У недавном попису, 93 одсто становништва Косова изјаснило се као муслимани, док само 1,75 одсто чине католици.
Покрет повратка има за циљ да промени ову слику, а један од његових активиста, Арбер Гаши, наглашава: „Хришћанство би отворило пут ка Европи“, додајући да је страх од повратка исламског екстремизма и даље присутан, јер је Косово било извор великог броја регрута за Исламску државу.
Но, има унеколико другачијих гласова. Историчар са Универзитета у Приштини, Дурим Абдулаху, упозорава на опасности оваквог приступа, истичући да су историјски гледано, пре доласка ислама, ове територије насељавали пагани, те би према логици ових „конвертита“, то значило да би сви требало да се врате на паганство.
Он, штавише, сматра, да би и Србија била та која има интерес да „подстиче“ управо овакве покрете као „начин изазивања неслога на Косову“.
„Иако је Србија дуго оптуживана да подрива стабилност Косова, нема доказа да је промовисала ове конверзије“, наводи даље овај лист.
Но, Њујорк Тајмс улогу Србије сагледава и на следећи начин:
„Ислам и хришћанство на Косову су углавном коегзистирали у миру — док православни хришћански војници и националистичке паравојне групе из Србије нису почеле да пале џамије и протерују муслимане из њихових домова 1990-их. Страни хришћански мисионари су се држали подаље од косовског конвертитског покрета. Међутим, неки етнички Албанци који живе у Западној Европи подржавају га, видећи повратак католичанству као најбољу наду Косова да једног дана постане део Европске уније, углавном хришћанског клуба“.
Лист детектује и забринутост ових активиста и конвертита услед финансијске помоћи из Турске и са Блиског истока за изградњу џамија широм Косова, а овде се спомиње изградња највеће џамије на Балкану тик поред и релативно нове католичке катедрале у Приштини.
Срђан Пириватрић: Нема доказа о вези између Албанаца који данас живе на Косову и Дарданаца
Аргумент у прилог католичанству је управо ова катедрала, те лик Мајке Терезе.
Неки од аргумената за ове радње који се представљају кроз текст јесте и проналазак римске базилике из 6. века у Улпијани код Приштине: „А 2023. године су пронашли мозаик са натписом који указује на то да су рани Албанци, или барем народ можда повезан са њима, били хришћани“.
„Ипак, Кристофер Годар, француски археолог који ради на овом налазишту, рекао је да је погрешно наметати савремене појмове нације и етничности древним народима: ‘Ово није историја, већ модерна политика’,“ рекао је за Њујорк Тајмс.
А као забринутост даља се наводе и националистички сентименти. У Дечану је октобра 2023. године одржан састанак на којем су присуствовали бивши припадници ОВК и, како се даље описује, интелектуалци који су подржали идеју да „хришћанство помогне промоцији албанству“.
Но косовски је премијер, Аљбин Курти, за овај лист нагласио да религија није приоритет за албански идентитет, рекавши: „За нас, религије су долазиле и пролазиле, али ми смо и даље овде“.
Један од противника оваквих промотивних идеја о хришћанизацији Албанаца је и косовски велики муфтија, Наим Трнава, који је изразио забринутост због овог покрета, упозоривши да би такав притисак на муслимане могао угрозити „верски склад“ на Косову. „Наша мисија је да задржимо људе у нашој религији. Кажем људима да остану у исламу“, рекао је Трнава.
Извор: The New York Times
Превод: Данас/КоССев
