Приредио: Проф. др Милан Крстић
Драган Живојиновић, Кисинџер: поуке за поданике и владаре; Архипелаг / ФПН, Београд 2026
Шта обликује људе који обликују историју? Драган Живојиновић са београдског Факултета политичких наука неуморно трага за одговором на ово питање од почетка своје академске каријере. Знање, проницљивост и ерудиција коју је стекао трагајући за одговором недавно су уобличени у изузетну књигу Кисинџер: поуке за поданике и владаре. Иако је иницијално био “аутсајдер”, Хенри Кисинџер је успео да из другог плана дође до пиједестала америчке глобалне моћи. Живојиновићева књига истражује како је Кисинџер превазишао структурна ограничења и успео да утиче на политичко-историјске токове, али и како су друштво, лично искуство и карактер утицали на његово деловање, указујући на суштинску испреплетаност пословног и приватног.
ОНО ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О ХЕНРИЈУ КИСИНЏЕРУ
Шира читалачка публика има прилику да се кроз Живојиновићеву књигу темељно упозна са животом и каријером Хенрија Кисинџера. Чак и они са добрим предзнањем (позитивног и негативног) легата овог важног професора међународних односа, политичара и државника, писца важних књига и консултанта бројних влада и компанија, у прилици су да сазнају импресиван број нових података и прича. Изузетна синтеза постојећих биографских извора, са новим примарним и секундарним документима које аутор анализира, омогућују поглед на Кисинџеров живот из једног другачијег, холистичког угла.
Књига је подељена на четири главе назване по годишњим добима, као метафорама каријерног и личног развојног циклуса Хенрија Кисинџера – од његовог рођења у Немачкој и емиграције у САД у дечаштву, све до смрти у дубокој старости. Свакако ће “летњи” период бити најзанимљивији љубитељима историје Хладног рата, јер се у њему говори о Кисинџеровом ангажману у администрацијама председника Ричарда Никсона и Џералда Форда, у којима је био кључни спољнополитички стратег и обављао најпре функцију саветника председника САД за националну безбедност, а потом и државног секретара (једно време обављао је обе функције паралелно). Но, оно што чини ову књигу посебном јесте нит која се прати од “пролећне” фазе живота Кисинџера на студијама и у војсци, све до зимске фазе утицајног глобалног мислиоца – који је на неким местима слављен, док је на другима проказан.
ПОУКЕ ЗА ПРАКСУ И ТЕОРИЈУ
Аутентичност ове књиге у односу на раније биографије Кисинџера налази се и у томе што се његов живот и дело користе као студија случаја за анализу неких од кључних питања у међународним односима. Кроз Кисинџерово искуство аутор покушава да истражи који су то “тајни састојци” успешног дипломатског посредовања, колика је улога етике у спољној политици и многа друга питања која указују на суштину дипломатије и државништва. Поред тога, учећи из Кисинџерових успеха и грешака, књига нуди и низ препорука за практичаре у домену дипломатије, безбедности, академског живота – али и уопштено политике, па и бизниса. Из књиге се, између осталог, можее сазнати “како постати друштвено ангажовани интелектуалац, а не изгубити себе”, затим “како бити велики стратег” и “како паметно управљати силом у опадању”, или, на пример, “како хендловати интелектуалце”.
Број употребљених теоријских модела и концепата је импресиван. Велики део припада теоријском домену реализма у међународним односима, али је и читав низ компатибилних концепата из либералних, конструктивистичких и других приступа. Међу њима је и матрица “моралног скора”, коју је развио чувени харвардски професор Џозеф Нај, а која је прецизно и непристрасно примењена у анализи етичности Кисинџеровог деловања, рачунајући и најконтроверзније примере попут Вијетнама, Камбоџе и Чилеа. Живојиновић одређене концепте додатно модификује и унапређује, дајући тиме и важан допринос науци. Примера ради, полазећи од концепта политиколога Роберта Патнама о “дипломатији као игри на два нивоа” (где успешни преговарачи морају задовољити и међународни и унутарполитички ниво), Живојиновић кроз Кисинџеров пример концептуализује “игру на три нивоа”, додајући и трећи ниво – ниво личног мишљења, став и жеља појединца са којима се преговара. Управо је способност да се проникне у карактер појединца одликовала Кисинџера као преговарача.
ЛЕКЦИЈЕ ЗА СУТРАШЊИЦУ
Иако књига сеже дубоко у прошлост, она је у својој анализи и поукама загледана у будућност. Важан део књиге чини приказ Кисинџерових теоријских радова, рачунајући и његова истраживања како ће вештачка интелигенција утицати на промене образаца људског живота, а тиме и светског поретка. Антиципирајући вештачку интелигенцију као кључни ресурс сутрашњице (у чијем развоју се данас тркају велике силе и компаније), Кисинџер се овом темом бавио много година пре него што је она постала део наше свакодневице. У контексту актуелног преобликовања међународног поретка посебно је важан део у коме се анализира Кисинџерова теорија о легитимитету као градивном чиниоцу међународног поретка. Из ове теорије, али и из Живојиновићеве критичке анализе, може се сазнати много о томе колико је и како легитимитет важан за глобалну стабилност сутрашњице.
Важно је напоменути и да ће читалачка публика из Србије у овој књизи пронаћи читав низ паралела са домаћим контекстом, што читање чини додатно узбудљивим. Преламања на релацији власт–универзитет из времена Никсонове администрације неодољиво подсећају на тренутну ситуацију у Србији – нарочито када се прочитају Никсонове бесне и неодмерене речи “професори су непријатељи!”. Такође, домаћу публику заинтересовану за српско-америчке односе посебно ће привући секција о Кисинџеровом односу према Југославији и Србији. Ова секција пружа важну синтезу представљену кроз “седам поука” о карактеру српско-америчких односа које се могу извући анализом Кисинџеровог приступа Србији и овом делу Европе, а које су важне и за будуће спољнополитичко позиционирање Србије.
“ЖИЛЕТОВ СТИЛ”
Коначно, књигу одликује занимљив и оригиналан стил. Аутор наводи како је у питању “коктел теорије (чисто да знате да сте у школи и да можете да уопштавате ствари), емпирије (морате се потрудити да имате, у мери у којој је то могуће наравно, ажуриране податке или податке као такве који илуструју вашу теорију) и тривије.” Последњи чинилац овог “светог тројства” је оно што даје посебан шмек. Кисинџерове, али и Живојиновићеве личне анегдоте испричане у књизи – као и анегдоте аутору блиских људи, или важних личности попут Черчила или Никсона – представљају важне рукавце који омогућавају читаоцу да га матични ток књиге не одведе пребрзо од извора до ушћа. У тим рукавцима читалац осети посебну драж пловидбе кроз ток ауторових мисли, имајући прилику да застане и обради оно што је до тада прочитао.
За оне који познају изузетан наставни и истраживачки рад Драгана Живојиновића на Факултету политичких наука свакако није изненађење да се испод потписа овог аутора налази једно ремек-дело. Тако је чувени “Жилетов стил”, који је кроз предавања обликовао сваку генерацију студената у претходне две и по деценије, сада пренет и у писану форму. Зато ће читање ове књиге бити велико задовољство за експерте у области дипломатије и међународне политике, као и за лаике који воле занимљиве и инспиративне књиге.
Извор: Време
