Једна од најважнијих морских цвјетница Средоземног мора је посидонија (Posidonia oceanica). О значају који се приписује овој морској трави говори и чињеница да је добила име по Посејдону, богу мора у старогрчкој митологији.
У нашем мору посидонија најчешће настањује пјешчано дно до дубине од око 30 m. У плићим водама, на дубинама од 1 до 10 m, често је прати много мајна морска трава, реса (Cymodocea nodosa). Име рода Cymodocea потиче од имена Нереиде Кимодокеје, једне од пратиља бога Посејдона, чије се име повезује са смиривањем таласа. Слична врста морске цвјетнице у плитким водама је и Zostera noltei, која је знатно рјеђа на црногорском приморју.
Морске траве имају изузетно важну улогу у морским екосистемима. Оне производе органску материју, обогаћују доње слојеве воде кисеоником, стварају станишта погодна за живот, исхрану и размножавање бројних биљних и животињских врста, учвршћују седимент и доприносе заштити обале од ерозије.
Ризоми посидоније могу расти хоризонтално и вертикално. Заједно са седиментом стварају чврсту, слојевиту структуру познату као matte. Управо због ове способности дуготрајног везивања органске материје и угљеника, ливаде посидоније све се више истражују у контексту ублажавања климатских промјена. Током фотосинтезе посидонија везује угљеник из воде у своја ткива и седимент, гдје се он може дугорочно складиштити.
Ипак, посидонија расте веома споро, а њене ливаде су посебно осјетљиве на притиске као што су изливање отпадних вода, насипање и бетонирање обале, замућење мора и сидрење. Због њихове еколошке вриједности и осјетљивости, подводне ливаде посидоније препознате су као једно од приоритетних станишта за заштиту према ЕУ Директиви о стаништима. Мониторинг овог станишта зато пружа важан увид у стање морске средине током дужег периода.
У јесен посидонија одбацује најстарије тракасте листове, које таласи често избацују на плаже. Иако се такве накупине понекад доживљавају као „нечистоћа“, оне имају важну природну улогу: ублажавају ерозију обале и представљају посебно станиште за разне организме. Њихово уклањање ради чишћења плажа, нарочито у туристичкој сезони, може допринијети нестајању овог важног обалног микро-станишта.
Дјеловањем таласа, отпали листови посидоније уситњавају се у танке нити, које се котрљањем по морском дну групишу у округласте лоптице познате као морске лопте или „Нептунове лоптице“. Ако их пронађете током шетње плажом, то је знак да се у непосредној близини налази ливада посидоније.
Посидонија ријетко цвјета. Најновији научни подаци указују на везу између интензивнијег цвјетања и загријавања мора, као што је забиљежено током 2022. године. Плод посидоније налик је зеленој маслини, па се понекад може видјети и његово клијање.
Извор: УЦГ
