Уторак, 12 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Митрополит Теофан посјетио Цетињски манастир

Журнал
Published: 11. мај, 2026.
Share
Фото: Митрополија
SHARE

Његово високопреосвештенство Архиепископ Јашија Митрополит молдавски и буковински г. Теофан из Румунске православне цркве, који се налази у вишедневној посјети Митрополији црногорско-приморској, вечерас, 10. маја, посјетио је Цетињски манастир, гдје га је дочекао Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са цетињским свештенством и свештеномонаштвом.

Митрополит молдавски и буковински г. Теофан са својим домаћином Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем молитвено је присуствовао вечерњој служби, послије које је Владика Јоаникије драгом госту пожелио добродошлицу, упознавши га са историјом Митрополије црногорско-приморске и овог манастира:

„Добро нам дошли, Ваше високопреосвештенство, донијели сте нам велику љубав и велику радост. Иако смо ми били код вас, али нека од овог вечерашњег сусрета овдје у нашој Митрополији, ово буде почетак наших будућих братских, црквених веза у радости и у љубави Божијој, у заједници Светога Духа. Добро дошли и на многа љета!“

Сусрет шефа мисије САД у Црној Гори и Митрополита Јоаникија

Високопреосвећени Митрополит Теофан је заблагодарио на љубави и гостопримству, али и прилици да се поклони светињама које се чувају у Цетињском манастиру:

„Узносим славу Богу што сам се поклонио Часном крсту Господњем, моштима Светога Јована Крститеља и Светог јерарха Петра. Заиста је велики благослов за братство овога манастира да има ове три тако велике светиње. Свети крст – зато што, као што каже Отачник, монах треба у свакој ствари да постави нешто од крста. И онда када једе, и када спава, и када говори – да тамо унесе нешто из димензије жртве, тј. из димензије Светога крста. Свети Јован Крститељ нас подсјећа да монах треба да буде анђео у тијелу, као што видим на иконостасу Светога Јована који је представљен као анђео са крилима. А присуство моштију Светога Петра Цетињског нас подсјећа на дужност монаха да се моле за своје јерархе.“

Митрополит молдавски и буковински г. Теофан се прво поклонио моштима Светог Петра Цетињског, десници Светог Јована Крститеља и честици Часнога крста, а затим обишао и богату манастирску ризницу.

Бесједа Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија

„Ваше високопреосвештенство, драги у Христу брате Митрополите Теофане. Добро нам дошли у Цетињски манастир, добро дошли у Митрополију црногорско-приморску и ово њено скромно сједиште.

Митрополија црногорско-приморска од 13. до средине 15. вијека била је са својим сједиштем на приморју, али је у првој половини 15. вијека грубом силом Млетачке републике потиснута и после једно 50 година њеног страдања, она је нашла свој мир у овим планинама, у вријеме господара зетског Ивана Црнојевића. Тај првобитни манастир, који је овдје саграђен мало доље, ниже, крајем 17. вијека је опет срушен од стране Млетачке републике, тобож да се ту Турци не би утврдили.

Фото: Митрополија

Ова црквица потиче с почетка 18. вијека и она је катедрална црква Митрополије црногорско-приморске до дана данашњег, понајвише због тога што се из овога тијеснога простора створило много. Овдје је стварана заправо историја Црне Горе.

Дуга би била историја овог манастира кад бих говорио о свему ономе што је значајно. Овдје је једно вријеме радила и штампарија крајем 15. вијека, али манастир има и велику улогу у ослобођењу Црне Горе од Турака и наравно има велики културни значај.

Црногорски митрополити увијек су се бавили културом, духовношћу и најсјајнији представник те духовности је управо Свети Петар Цетињски, чије смо нетрулежне мошти овдје цјеливали. Упокојио се 1830. године, а његов наследник је највећи пјесник у српском роду. Знаменит је и као митрополит, Петар II  Петровић Његош, наследник Светог Петра, и као владар, а посебно као велики пјеснички геније. Добар дио његове поезије припада религиозној поезији највишег ранга. Али није само он, били су овдје и значајни митрополити све до мога претходника, блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Манастир има и лијепу ризницу. Оно што је још такође драгоцјено, што су нам у другој половини 20. вијека овдје стигле двије знамените светиње, чудом Божјим, и то је дуга историја: честица Часнога крста Христовога и десница Светога Јована Крститеља. То је велики благослов за ову светињу и мислимо да то уопште није случајно што су мошти Светога Петра Цетињског и ове велике светиње данас у истом кивоту и што им се овдје можемо сви поклонити. Долази народ са свих крајева васељене да се поклони светињама Цетињског манастира.

Наравно, хвала Богу, ми ћемо имати прилику и да се поклонимо још многим светињама у Црној Гори: и моштима Светог Василија Острошког и моштима Светог Арсенија, наследника Светог Саве, оснивача наше Цркве.

Митрополит Јоаникије: Свјесни смо заједничких коријена са Римокатоличком црквом (ВИДЕО)

Добро нам дошли, Ваше високопреосвештенство, донијели сте нам велику љубав и велику радост. Нека ово буде почетак, иако смо ми били код вас, али рачунамо од овог вечерашњег сусрета овдје у нашој Митрополији, да ће ово бити почетак наших будућих братских, црквених веза у радости и у љубави Божијој, у заједници Светога Духа. Добро дошли и на многа љета!“

Бесједа Митрополита молдавског и буковинског Теофана

„Благодаримо, Високопреосвећени владико, за љубав, за гостопримство, за ово што сте нам приредили овдје мени, оцу Теодосију и нашем брату Стефану који смо дошли да вас посјетимо. Благодаримо што сте нам дали могућност да присуствујемо и овој вечерњој служби, зато што ми као архијереји који потичемо из реда монаштва, како смо постали епископи мало смо рјеђе на богослужењима. И учествовање на овом богослужењу некако нас подсјећа и враћа на онај благослов који смо добили, којим нас је благословио Бог, и мени и вас, Високопреосвећени.

Узносим славу Богу што сам се поклонио Часном крсту Господњем, моштима Светога Јована Крститеља и Светог јерарха Петра. Заиста је велики благослов за братство овога манастира да има ове три тако велике светиње. Свети крст – зато што, као што каже отачник, монах треба у свакој ствари да постави нешто од крста. И онда када једе, и када спава, и када говори – да тамо унесе нешто из димензије жртве, то јесте из димензије Светога крста. Свети Јован Крститељ нас подсјећа да монах треба да буде анђео у тијелу, као што видим на иконостасу Светога Јована који је представљен као анђео са крилима. А присуство моштију Светога Петра Цетињског нас подсјећа на дужност монаха да се моле за своје јерархе.

Благодаримо вам и Господ нека благослови ваше братство и цијелу вашу Митрополију. Много благодаримо.“

Извор: Митрополија црногорско-приморска

TAGGED:манастирМитрополит ЈоаникијеМитрополит ТеофанЦетињеЦрква
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Косово је далеко од завршене приче
Next Article Ка Острогу у молитви и заједништву: Ходочаснике на путу дочекују вода, воће и подршка грађана

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Војин Грубач: Двоструки аршини ДПС-а о споменицима

Пише: Војин Грубач предсједник НВО ЦРП Политичка криза око споменика Павлу Ђуришићу у Заостру и…

By Журнал

Александар Радовић: Заумне струне Орфејеве

Пише: Александар Радовић Колико год се, у савременом свету, култури и поезији чинило, митски „гласови“…

By Журнал

Како је Наполеонова власт уклонила латинске олтаре из свих православних цркава

Црква Светог апостола Луке је једна од најстаријих очуваних цркава у граду. Саграђена је у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Ђакон Павле Љешковић: О прецијењености сна

By Журнал
Други пишу

Књига о класичним и модерним јунацима образовног подухвата

By Журнал
Други пишу

Слободан Шоја: Питање борбе за хрватску самосвојност у БиХ

By Журнал
Други пишу

Вук Вуковић: Њујоршка револуција

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?