Пише: Исидора Церић
Доналд Трамп је, реагујући на папине позиве на мир у Ирану, оптужио Лава XIV да је „слаб“ по питању криминала и „ужасан“ по питању спољне политике, поручивши му да престане да се додворава „радикалној левици“ и да се фокусира на то да буде „велики папа, а не политичар“.
Ретко се дешавало да се два најмоћнија симбола западног ауторитета – председник Сједињених Америчких Држава и врховни поглавар Католичке цркве – нађу у тако отвореном и оштром сукобу као што је то случај између Доналда Трампа и папе Лава XIV.
Амерички председник је непуних сат времена након објаве у којој је критиковао папу на мрежи „Truth Social“ објавио слику генерисану путем вештачке интелигенције. На тој фотографији, Трамп је приказан у белој хаљини како полаже руку на чело болесног човека, што је слично религиозним сликама које приказују Христа како исцељује болесне. У позадини слике био је Кип слободе, велика америчка застава, борбени авиони, медицинска сестра, жена која се моли и војник у униформи. Иако је слика обрисана након критика за богохуљење, Трамп је иронично тврдио да је мислио да слика приказује њега као „лекара поред радника Црвеног крста“.
Папа Лав XIV је на нападе председника САД-а одговорио на путу за Алжир, поручивши да се не плаши Трампове администрације, јер је његова мисија утемељена у Јеванђељу, а не у политици.
Након овако отвореног напада председника Америке на врховног поглавара Католичке цркве, док рат на Блиском истоку траје дуже од месец дана, поставља се питање да ли је папа Лав XIV заиста против Доналда Трампа и његове политике? Гардијан наводи да овај сукоб представља преседан, јер је актуелни папа први Американац на челу Католичке цркве, што његовим критикама даје тежину какву ниједан претходни поглавар није имао у односу са Белом кућом.
Рат у Ирану
Срж тренутног раздора између Ватикана и Беле куће је рат у Ирану, који администрација Доналда Трампа, заједно са Израелом, води под називом „Епски бес“ (Epic Fury).
Трамп је на друштвеној мрежи „Truth Social“ написао да не жели папу који мисли да је у реду да Иран има нуклеарно оружје и који сматра да је ужасно што је Америка напала Венецуелу.
Ове Трампове објаве уследиле су након што је папа Лав XIV осудио ранију претњу председника САД-а да би Америка могла да „збрише читаву цивилизацију“ ако Техеран не отвори Ормуски мореуз. Поглавар Католичке цркве је тада Трампову претњу описао као „заиста неприхватљиву“ и позвао католике да изврше притисак на политичке лидере да раде на миру, а неколико недеља раније директно је именовао Трампа као одговорног за сукоб на Блиском истоку.
Ово није први пут да Папа Лав XIV критикује Трампову политику. У новембру 2025. године успротивио се рестриктивној имиграционој политици, а у јануару ове године, након што су америчке снаге заробиле председника Венецуеле Николаса Мадура у Каракасу и довеле га у Њујорк на суђење, поручио је да „добро вољеног венецуеланског народа мора превладати над свиме другим и водити нас ка превазилажењу насиља и кретању путем правде и мира“.
Оно што овај сукоб између америчке администрације и Ватикана чини посебно опасним јесте покушај религијског оправдавања рата од стране америчких званичника. Тако се министар одбране Пит Хегсет позвао на хришћанску веру како би представио САД као хришћанску нацију која праведно тежи да победи своје непријатеље, описујући напад на Иран као свети рат изведен „у име Исуса Христа“.
Дипломатија силе
Страни медији известили су да је високи званичник Пентагона Елбриџ Колби у јануару 2026. године позвао француског кардинала Кристофа Пјера на затворени састанак који је описан као „предавање“ без преседана.
Према тим извештајима, Колби и његови сарадници су том приликом директно поручили кардиналу да Сједињене Америчке Државе имају војну моћ да раде шта год желе у свету и да би Католичка црква требало да стане на њихову страну.
Овај догађај је изазвао велику узнемиреност у Ватикану, нарочито због тога што су амерички званичници током састанка наводно помињали „авињонско папство“, период када је Црква била под директном контролом световне власти, што је у дипломатским круговима протумачено као претња суверенитету Свете Столице. Управо су ови притисци из Пентагона наведени као главни разлог због којег је Ватикан касније отказао планирану посету папе Лава XIV Америци.
Пентагон и Ватикан касније су издали саопштења у којима су настојали да ублаже слику о овом сусрету, а потпредседник Џеј Ди Венс тврдио је да није упознат са детаљима.
И Буш је имао неслагања са папом
Иако је тренутни сукоб интензиван, неслагања између Ватикана и америчких председника нису нова појава. Током администрације Џорџа В. Буша, папа Јован Павле II био је против инвазије на Ирак 2003. године, називајући је „поразом за човечанство“.
Буш је тада изразио поштовање према папи, иако је некадашњи заменик државног секретара САД-а Ричард Армитаж рекао да је председник мислио да је „на некој врсти мисије од Бога“ током рата у Ираку, показали су званични документи које је 2024. године објавио кабинет британског премијера.
Међутим, за разлику од тог периода, када су се неслагања углавном одвијала кроз дипломатске канале, актуелни сукоб карактерише и директна дискредитација папе од стране Доналда Трампа.
Амерички председник је у више наврата покушавао да омаловажи Лава XIV хвалећи његовог брата Луиса Превоста, морнаричког ветерана, као „потпуно МАГА“ човека који „разуме ствари боље од свог брата“. Доналд Трамп је чак изјавио и да папа Лав XIV никада не би постао папа да он није председник Америке.
Подељено бирачко тело
Овај сукоб се преноси и на бирачко тело у Сједињеним Америчким Државама. Трамп је 2024. године освојио 55 одсто гласова католика. Многи од тих гласача сада се налазе између председника који обећава националну снагу и папе који их подсећа да је мир једини пут.
Теорија лудака – зашто је Трампова тактика опаснија за њега, него за његове непријатеље
Сукоб између америчког председника и папе не може се свести на питање политичког неслагања. Он отвара дубљи конфликт између ауторитета који се темељи на сили и интересу и оног, који се темељи на универзалним моралним вредностима.
Ипак, папа Лав XIV, упркос свом америчком пореклу, одбија да буде „амерички папа“, изјавом да се не боји администрације Доналда Трампа, чиме ставља до знања да његов ауторитет није везан за политичку лојалност.
Извор: Време
