Пише: Кит Кларенбег
Убиство ултранационалистичке украјинске политичарке Ирине Фарион од стране неонацисте испуњено је иронијом. Повезана са лажним масакром на Мајдану, Фарион је била кључна у процесу рехабилитације украјинских нациста.
19. јула, истакнута украјинска неонацисткиња Ирина Фарион, бивша посланица фашистичке странке Свобода, убијена је у Лавову. Дугогодишња заговорница чишћења Украјине од свих русофона путем насиља, она и њена политичка фракција били су директно повезани са масакром на Мајдану у фебруару 2014. године. Локални званичници у почетку нису показивали интерес за разрешење случаја, сугерирајући да се не може искључити умјешаност Москве. Међутим, сада је један 18-годишњи неонациста у притвору.
Чини се да је убица довео истражитеље право до својих врата објављујући видео снимке убиства Фарион и пратећи „манифест“ на Телеграму, док је објављивао низ расистичких и антисемитских изјава у разним неонацистичким групама на тој апликацији за размјену порука. Он је отворено признао да је извршио атентат на Фарион због вријеђања украјинских војника који говоре руски у новембру 2023. године. Назвавши их „Московитима,“ изјавила је да их „не може назвати“ Украјинцима.
Фарионова тирада резултирала је њеним отпуштањем са посла на универзитету и покретањем истраге од стране СБУ Украјине, која ју је држала под истрагом све до дана њене смрти. Неки би могли поставити питање како украјинске безбједносне службе нису успеле да спријече њен атентат, с обзиром да је њен убица наводно камповao испред стамбеног комплекса у којем је живјела пуне двије седмице.
Како је украјински др Иван Качановски, професор политичких студија на Универзитету у Отави, који је објавио више рецензираних студија о лажном масакру на Мајдану, објаснио за The Grayzone: „Изгледа као ривалство унутар крајње деснице. Званичници су прво рекли да немају информације о осумњиченом убојици Фарион, чија је фотографија објављена на локалним лавовским Телеграм каналима. Њене комшије су рекле да је овај човјек по читав дан сједио код улаза у њену зграду последње двије седмице. Убијена је пуцњем у главу на лицу мјеста, након што је изашла из зграде. Оваква очигледна некажњивост слична је бројним атентатима и убиствима уз умешаност крајње деснице, укључујући масакре на Мајдану и у Одеси.“
Убиство је означило ироничан крај за Фарион, која је, изгледа, учествовала у масакру на Мајдану 2014. године, када је убијено преко 100 демонстраната у инциденту који је касније разоткривен као намјештена операција. Као и остали који су учествовали у покољу, Фарион је добила имунитет од кривичног гоњења. Али овог јула, постала је мета смртоносног насиља од стране члана тврдокорних неонацистичких снага које је ослободила Мајданска револуција коју је она помогла водити.
Опозиција коју су подржавале САД свалила је убиства на Мајдану 2014. године на тадашњег предсједника Виктора Јануковича, док је Запад искористио наводне снајперске нападе да обезвриједи преговоре са изабраном владом и олакша њено насилно збацивање. Званично, убиства су остала неријешена све до 2023. године, када је драматично, вишегодишње суђење петорици бивших украјинских полицајаца оптужених за извршење масакра на Мајдану закључено. Пресуда је индиректно укључивала Ирину Фарион.
Александар Живковић: Украјинска црква као прво питање васељенског православља
Иако је суд прогласио тројицу бивших украјинских полицајаца кривим у одсуству, потврђено је да у неким случајевима убистава, кривица оптужених није само непотврђена, већ да умијешаност „других непознатих лица“ у ова убиства „не може бити искључена.“ Пресуда је изричито навела да је хотел у Кијеву из ког су дјеловали непознати снајперисти био „територија… која није била под контролом полиције.“
Све већи број доказа појавио се од фебруара 2014. који сугеришу да је ватра долазила из прозора соба на 11. спрату Хотела Украјина, с погледом на тадашњи Трг слободе у Кијеву. Новинар BBC-а је подсетио да је видио снајперисту који је носио зелени шљем, сличан оном који су носили демонстранти на Мајдану, док је пуцао из тог подручја.
Новинар је касније свједочио да је видео руком писану напомену прикачену на врата собе на 11. спрату, број 1109, упозоравајући посјетиоце да не улазе „на захтјев СБУ-а.“ Полиција је у октобру 2015. године извршила претрес кућа истакнутих представника Свободе Игора Јанкива, Олега Панкевича и Олександра Сича. Власти су утврдиле током своје истраге да су сва тројица боравила на 11. спрату Хотела Украјина током масакра на Мајдану. Тако је учинила и Ирина Фарион, у соби 1109.
„Недавна пресуда на суђењу за масакр на Мајдану потврдила је да је екипу BBC-а упуцао активиста Мајдана из Хотела Украјина и да је та зграда била ‘под контролом активиста,’“ рекао је Качановски за The Grayzone. „Украјинске владине истраге откриле су да је још један посланик Свободе живио у соби на истом 11. спрату из које је екипа BBC-а упуцана. Кијевски ICTV је снимио снајперисте у истој хотелској соби како пуцају активистима Мајдана у леђа.“
Двије године прије Мајданског преврата, Фарион је била чланица парламента за ултранационалистичку странку Свобода. У то вријеме, Украјина је још увијек била званично неутрална, а њена влада је спроводила законе који су етничку руску мањину штитили од дискриминације. У таквом окружењу, антируски фанатик попут Фарион био је у правној невољи на сталној основи. У фебруару 2010. године, на Међународни дан матерњег језика, прије него што је уопште ушла у парламент, ултранационалистичка законодавка је снимљена како се шепури по учионици у Лавову, упозоравајући дјецу да морају искључиво користити украјински облик својих имена, иначе ће „морати да спакују кофере и оду за Москву.“
Небојша Поповић: Запад оптужује Украјину за Сјеверни ток, Москва сузама не вјерује
Та интервенција подстакла је владајућу Партију региона да затражи од тужилаца да поднесу кривичну пријаву против ње због дискриминације на основу језика и националности. Али њена огорчена русофобична реторика, некада на маргинама украјинског друштва, постала је све нормализованија након Мајданског преврата. Брзо је израсла у жарку заговорницу настојања фашистичке пучистичке владе да забрани употребу руског језика као службеног , што је изазвало локалне побуне широм истока земље.
У октобру 2014. године, док се Фарион припремала за поновне изборе на пријевременим изборима које је расписао предсједник Петро Порошенко, састала се са борцима из Батаљона Сич, фашистичке паравојне јединице коју је формирала Свобода, док су се припремали за одлазак на „антитерористичку операцију“ у Донбасу. Брутални напад украјинске владе на углавном ненаоружане становнике самопроглашених Народних Република Доњецка и Луганска, који су одбацили Мајданску владу, поставио је сцену за рат који је избио када је Русија покренула своју такозвану Специјалну војну операцију у фебруару 2022. године.
Током рата у Донбасу, Фарион и њени неонацистички савезници изазивали су Русију позивима на ескалацију. На свом састанку с Батаљоном Сич, Фарион је изјавила да ће „антитерористичка операција“ постати „врх копља Трећег свјетског рата… из ког ће настати велика побједа.“ Тврдећи да је Украјина у рату с Русијом од 1654. године, када је Кијев формално подлегао московској власти, позвала је окупљене фашисте да „од нас направе не само нацију бораца, већ нацију осветника,“ и „[освете] се сурово и брутално.“
Фарион је наставила да захтијева од бораца Батаљона Сич да окончају овај вјековни сукоб једном за свагда: „Ово није само изазов историји, ово је изазов небесима. Цијела Украјина би требала постати фронт.“ Двије седмице касније, дала је сличне запаљиве коментаре, користећи отворено геноцидни језик када је говорила о Украјинцима који говоре руски. „Због тога живимо и због тога смо дошли на свијет, да уништимо Москву, не само Москале на нашим земљама,“ љутито је рекла, „већ [такође] и црну рупу у европској безбједности која би требала бити збрисана са свјетске карте.“ж
На крају, Фарион није успјела да буде поново изабрана те године, а више каснијих покушаја да се врати у парламент такође није било успјешно. Али чак и са маргина, остала је агресивни заговорник уништења Русије и стварања етнички чисте украјинске државе. Упркос све фашистички наклоњенијој клими у Украјини, њен неонацизам је на крају био толико отрован да је довео до њеног личног и професионалног краха.
У новембру 2023. године, Фарион је увриједила украјинске војнике због тога што говоре руски, укључујући борце из ултранационалистичког Азовског пука и 3. јуришне бригаде. Грубо их је назвала „Московитима,“ изјавивши да их „не може назвати“ Украјинцима. Одмах је отпуштена са своје позиције у Одсјеку за украјински језик на Лавовском универзитету, а СБУ је покренуо кривични поступак против Фарион због „[вријеђања] части и достојанства војника“ и „пријетњи војнику.“ Остала је под истрагом све до своје смрти. Иако су их Кијев и западни лидери који им пружају оружје још увијек славили као хероје, огроман утицај Азова значајно је опао од почетка рата с Русијом, углавном због стопе губитака ултранационалиста под непријатељском артиљеријском ватром. Влада Володимира Зеленског можда је такође настојала да ослаби Азов, како су сугерисала два крвава инцидента пријатељске ватре. Прво, у јулу 2022. године, руски истражни затвор је наводно погођен ударом ракете HIMARS, при чему је убијено 40 заробљеника из Азовског пука. Затим, у јануару 2024. године, авион који је превозио 65 украјинских ратних заробљеника је оборен у Белгороду. Међу њима су били и припадници Азова.
Сходно томе, убиство Фарион покреће питање да ли се такође елиминишу актери цивилног друштва који одбијају било какву врсту споразума с Москвом. ЦИА је уложила велика средства у обуку посебне ескадриле за атентате за Кијев. Јединица је толико ефикасна да амерички званичници страхују да би њени оперативци могли постати неовлашћени и извршавати циљане ликвидације широм свијета, при чему је један бивши високи функционер ЦИА-е наводно упозорио: „Гледамо настајање обавјештајних служби које су попут Мосада 1970-их.“ Washington Post је известио да украјинска вјештина у таквим операцијама „представља ризике за Русију… али носи и шире ризике за остатак свијета.“
Ако се организација коју подржава ЦИА у Украјини окреће против својих бивших спонзора, то би био дио добро документоване историје реактивних удараца. Без обзира на то да ли је убиство Фарион резултат обавјештајне интриге, јасно је да се Кијев сада суочава с посљедицама својих поступака.
Извор: thegrayzone.com
