Пише: Александар Живковић
Остатак некадашње државе Србије биће предат већ ових дана интересима немачке аутомобилске индустрије. Суверенистичко ботовање и троловање несумњиво ће се наставити, можда се и интензивира. Ионако, што би рекли Шумадинци, не кошта ништа.
Све правне препреке, љубазношћу органа који се назива Уставни суд Србије, отклоњене су, немачки канцелар може да дође у Београд и да стави литијум у погон посрнуле ауто индустрије своје земље. Зелена револуција у Европи може да почне.
Историјске аналогије, у принципу су, колико неизбежне, толико и сазнајно проблематичне. Нити су данас то они Немци, а, сасвим сигурно, нису ни они Срби. Ипак, брзина којом се догађаји одвијају јесте тројнопактовска, ма колико актери сада били монтипајтоновски дизајнирани.
Посебан зачин том летећем циркусу дају суверенистички, слободарски и томе слично, „српски национални интелектуалци“, широких геополитичких захвата, мајстори меког ботовања и троловања, кадри да осујете сваку антисрпску заверу, заслужених (о, итекако!) места у Алфа Вуковим медијима.
Свако чудо за три дана, проћи ће и прича о аншлусу остатку Србије, битно је да се прича о суверенитету и даље ваља док год има публике која у њу верује.
Не кошта то ништа, каже Шумадинац, за неко безвредно убеђивање, млаћење и мршење.
На крају, ипак, треба платити цех. Због тога ће бити занимљиво гледати и читати громаде „српског суверенизма“ наредних дана.
