Kineska vizija svetskog poretka na dlanu – ministar odbrane ponudio alternativu globalnoj politici Vašingtona

U govoru datom tokom međunarodnog foruma „Šangrila dijalog o bezbednosti“, kineski ministar odbrane admiral Dong Đun, dao je presek spoljne politike svoje zemlje i jasno izrazio viđenje svoje vlade o suštini međudržavnih odnosa i svetskom poretku kojem treba stremiti.

Bezbednosni forum Šangrila održava se od 2002. svake godine. Počeo je kao sastanak ministara odbrane azijsko-pacifičkog regona i izrastao u događaj od svetske važnosti u kojem, pored njih, učestvuju i šefovi država, akademici i poslovni ljudi iz oblasti vojne industrije.

Multipolarni svet kao idealni svetski poredak

Bivši komandant kineske mornarice, ministar Dong, svoj govor je u Singapuru 2. juna otvorio konstatacijom da su stanovnici regiona Azija-Pacifik po prirodi nezavisni, te da se oslanjaju na sebe, pritom istakavši želju svoje vlade da se oformi multipolarni svet u kojem su svi subjekti ravnopravni.

„Vrlo cenimo nezavisnost i naši ljudi se protive pokušajima da naše države budu pretvorene u vazalne države i uvučene u blokove. Nadamo se da možemo da živimo jednaki u multipolarnom svetu“, rekao je kineski ministar.

Vladimir Đukanović: Vaše radno mesto u svetu veštačke inteligencije

Dong je potom dodao da smatra da zemlje regiona imaju sposobnost i samopouzdanje da same reše svoje probleme i da je, mada je u proteklim decenijama bilo poteškoća u njihovim međusobnim odnosima, uopšte gledano u regionu prevladao trud usmeren na – „zajednički razvoj i saradnju u kojoj sve strane pobeđuju“.

Upravo su zajednički razvoj ili prosperitet i obostrana ili višestrana korist krilatice koje vlada u Pekingu često upotrebljava da opiše principe svog pristupa međunarodnim odnosima – sopstveno nastojanje da prilikom investiranja i davanja kredita omogući zaradu svojim preduzećima i istovremeno doprinese razvoju zemlje domaćina bez političkih uslovljavanja i pritisaka.

Kritika američke spoljne politike

U aluziji na američku strategiju umanjivanja zavisnosti od kineske ekonomije i tržišta, poznatu kao „podvajanje“, koju politički vrh u Vašingtonu pod izgovorom ekonomske bezbednosti nameće ne samo svojim kompanijama, već i svojim vojno-političkim saveznicima širom sveta, Dong je samouvereno izjavio da „pokušaji da se izvrši ekonomsko razdvajanje, preseku lanci snabdevanja i stvore mala dvorišta sa visokim ogradama, neće naći podršku“ u regionu Azija-Pacifik.

„Naši ljudi žude za jedinstvom, saradnjom i mirnim životom i mi, vojske (zemalja regiona) treba da te aspiracije snažno podržimo“, rekao je on i odlučno dodao: „Nećemo dozvoliti da hegemonizam i politika sile potkopaju interes zemalja Azija-Pacifika. Nećemo dozvoliti nikome da unese geopolitičke sukobe ili donese rat u naš region, bilo hladni ili vrući. Nećemo dozvoliti ni jednoj zemlji ili snazi da stvori konflikt i haos u našem regionu.“

Šezdesetjednogodišnji Dong je, dakle, okarakterisao američku spoljnu politiku kao pokušaj ostvarivanja dominacije i nastupanje sa pozicije sile, koje podriva bezbednost u azijsko-pacifičkom regionu, gde SAD otvaraju nove baze i gomilaju svoje snage u nastojanju da pariraju NR Kini u Južnom kineskom moru i podupru defakto nezavisnost Tajvana.

Kineski ministar odbrane potom je opisao politiku svoje vlade kao suštu suprotnost američkom pristupu međunarodnim odnosima, rekavši da je cilj vlade predsednika Si Đinpinga izgradnja zajednice sa zajedničkom budućnosti, što podrazumeva mir i harmoniju i što je i u skladu sa bezbednosnom orijentacijom zemlje, koja je, prema njegovim rečima, od osnivanja pre nešto više od 70 godina vodila odbrambenu politiku.

Kineska politika u vezi sa nuklearnim oružjem

To je viđenje spoljne politike Kine, koje, međutim, njeni kopneni i prekomorski susedi, poput Indije, Vijetnama, Filipina i Japana, koji s njom imaju teritorijalne sporove i koji se osećaju bezbednosno ugroženim usled rasta njene vojne moći i aktivnosti, ne dele.

Miloš Milojević: Pogled na kažnjeni grad

Otud je verovatno korisno to što je Dong naglasio da Kina neće pokušavati da ostvari hegemoniju i ekspanziju i to što je istakao da je politika njegove zemlje u vezi sa upotrebo nuklearnog oružja izrazito stabilna i predvidiva, odnosno da se strategija Pekinga u toj oblasti odbrane zasniva na principu da zemlja neće prva upotrebiti nuklearnu bombu.

On je i dodao da Peking nema nameru da preti upotrebom nuklearnog oružja državama koje ga ne poseduju ili regionima u koji su proglašeni slobodnim od prisustva nuklearnog oružja, pritom podsetivši okupljene da je njegovoj državi u prošlosti prećeno atomskim bombardovanjem (što se nesumnjivo odnosi na ideju američkog generala Daglasa Makartura datu tokom Korejskog rata da se Kina uništi nuklearnim bombama zbog toga što je intervenisala kako bi sprečila pad komunističke Severne Koreje).

Odnosi sa SAD

Dong, koji se u mladosti školovao u Mornaričkoj akademiji u Dalijenu, izjavio je i da američka i kineska vojska ne treba da se sukobljavaju, već da cene mir, podupru stabilnost i nađu način da se slože.

On je istakao da je kineska armija otvorena za saradnju sa američkom vojskom, ali da je za to potreban trud obe strane.

„Kako mi to vidimo“, rekao je on, „upravo zbog toga što dve vojske imaju razlike u viđenju stvari, potrebna je veća komunikacija“.

Dong je takođe izjavio da se Kina protivi stvaranju isključivih vojnih saveza, „uskih krugova koji za metu imaju određenu zemlju“, jer oni ne mogu da učine azijsko-pacifički region sigurnijim.

Ta izjava očigledno je usmerena na praksu Vašingtona koji je poslednjih godina oformio više različitih koalicija čiji je cilj suzbijanje kineskog vojnopolitičkog uticaja u regionu Azija-Pacifik.

Tu su, naime, Kvadrilateralni dijalog o bezbednosti, AUKUS i „Savez pet očiju“. Prvi je vojnopolitički okvir, čiji su konstituenti SAD, Japan, Australija i Indija – unutar njega se održavaju redovni sastanci šefova država, odnosno ministara inostranih poslova i odbrane, na kojima nastoje da definišu strategiju i konkretne mere, uključujući tu i ekonomske, za pariranje aktivnostima kineske vojske i diplomatije. Poznata i prosto kao „kvad“, ta organizacija sprovodi i zajedničke pomorske manevre, čija je svrha da produbi koordinaciju između armija četiri zemlje i funkcioniše kao sredstvo odvraćanja u odnosu na Kinu.

Kina kao najveća globalna industrijska sila današnjice: Zapad protiv kineskog čuda

AUKUS je vojni savez Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, koji predviđa zajedničke pomorske i vazduhoplovne patrole, razmenu vojnih tehnologija i opremanje naoružanjem zemalja partnera.

„Savez pet očiju“ je okvir za obaveštajnu saradnju usmeren na praćenje komunikacije i kretanja protivničkih vojnih i špijunskih efektiva, pre svega u Pacifiku, u kojem učestvuju SAD, Australija, Velika Britanija, Kanada i Novi Zeland.

Ovome treba dodati i sve aktivnije angažovanje vazduhoplova i plovila evropskih NATO članica u Azijsko-pacifičkom regionu: Francuske, Nemačke, Holandije i drugih, kao i rad Vašingtona na tome da ojača svoje vojno prisustvo u Japanu i na Filipinima i te dve države uveže u jednu vrstu koalicije za odbranu Tajvana od eventualnog pokušaja matice da ga okruži i silom privoli na ujedinjenje.

Kina sve te aktivnosti Vašingtona i njegovih brojnih saveznika u regionu Azija-Pacifik vidi kao nepotrebno i štetno oživljavanje hladnoratovskih podela. Otud je i ministar Dong u svom obraćanju u Singapuru pozvao zemlje tog prostranog regiona da „odbace hladnoratovski mentalitet“ i „blokovske podele“.

Suprotstavljanje tajvanskom separatizmu

Kineski admiral u Singapuru je upravo i poslao snažnu poruku da je Tajvan najvažniji od suštinskih interesa Kine, koji su za nju „sveti i nepovredivi“.

U kritici govora tajvanskog predsednika Laj Ćingdea, koji je 20. maja stupio na dužnost i u svom inauguracionom obraćanju sugerisao da je njegovo ostrvo nezavisna država, ministar odbrane Dong je izjavio: „Sada vidimo da vlada Demokratsko-progresivne partije postepeno ide ka odvajanju, da je njihova želja da izbrišu kineski identitet Tajvana i preseku istorijske, društvene i kulturne veze sa maticom„.

Ne krijući prezir za ono što vidi kao izdaju, kineski ministar je rekao „da će oni koji su nedavno dali fanatične izjave biti prikovani za istorijski stub srama“.

On je i dodao da paralelno sa separatističkim izjavama vrha u Tajpeju „neki strani faktori podrivaju princip jedne Kine, tako što ga ljušte komad po komad kroz donošenje zakonodavnih akata u vezi sa Tajvanom, naoružavanje i uspostavljanje protivzakonitih veza, čime hrabre separatizam i dovode Tajvan u opasnu situaciju„.

Ekonomski izgledi u 2024: Kina, Tramp i sledeći „crni labud“

Dong je naglasio da su odnosi Pekinga sa Tajvanom unutrašnje pitanje i dodao da Kina ostaje posvećena miroljubivom ujedinjenju, ali i da mogućnost za takvo ujedinjenje ometaju tajvanski separatisti i strane snage.

„Kineska armija“, rekao je on, „ostaće snažna sila za ujedinjenje i preduzeće odlučne mere da predupredi nezavisnost Tajvana i onemogući da se takve zavere ostvare“. Dong je upozorio da će svako ko se usudi da pokuša da odvoji Tajvan od Kine praktično iskusiti samouništenje.

Razumevanje za reakciju Rusije?

U drugoj polovini svog govora ministar Dong je izneo kinesku viziju bezbednosti za region jugoistočne Azije, u kojoj se, interesantno, čini se dotakao Rusije, odnosno konflikta u Ukrajini na način koji, izgleda, pravda reakciju Moskve na širenje NATO alijanse.

Naime, Dong je istakao potrebu da se igradi mehanizam bezbednosti u kojem su svi jednaki i rekao: „Jedan od dubokih uzroka trenutnih sukoba u svetu je činjenica da su brige nekih zemalja u vezi sa bezbednošću dugo bile ignorisane. To nam govori da bezbednosni interesi svih zemalja treba da budu poštovani“.

Kina podržava zemlje ASEAN-a (čiji član je i domaćin Singapur) u njihovom nastojanju da ostvare stratešku autonomiju i svoju bezbednost drže u sopstvenim rukama, dodao je on.

Dong je potom pomenuo i napore Kine da sama formira određene političke mehanizme i bezbednosne platforme koji mogu da doprinesu učvršćivanju stabilnosti u svetu na ravnopravnim osnovama i uz poštovanje interesa različitih zemalja, kao što su Šangajska organizacije za saradnju i bezbednosni forumi Kina–Afrika, Kina – Bliski istok i Kina – Južna Amerika i Karibi.

Protivljenje „poretku zasnovanom na pravilima“ i podrška međunarodnom pravu

Ministar odbrane NR Kine Dong završio je svoje obraćanje okupljenoj publici u singapurskom hotelu „Šangrila“ rečima da su „sve zemlje jednake bez obzira na veličinu, a sve armije jednake bez obzira na svoju snagu“.

Ta tvrdnja se može protumačiti kao protivljenje pokušajima da se nametne hijerarhijska struktura u međunarodnim odnosima u kojoj države Zapada vide sebe kao lidere koji, zbog ideološke superiornosti oličene u njihovoj demokratičnosti i neoliberalnom pogledu na svet, imaju pravo da diktiraju drugima kako da se ponašaju i s kim i pod kojim uslovima da održavaju odnose.

Fajnenšel tajms: Kina se nada da će prošireni BRIKS preoblikovati svet

Dong je izneo uverenje „da treba da izgradimo ravnopravniji i pravedniji svetski poredak“. On je pritom naglasio da „postoji samo jedan međunarodni sistem, a to je sistem u čijem središtu su Ujedinjene nacije“ i da „postoji samo jedno međunarodno uređenje, a to je ono koje podupire međunarodno pravo“.

On je, pritom, nesumnjivo na umu imao diskurs Vašingtona i njegovih vojno-političkih saveznika o „poretku zasnovanom na pravilima“, koji, po njima podrazumeva demokratiju, ljudske slobode i vladavinu prava, ali u praksi neretko podrazumeva zaobilaženje konsenzusa u Savetu bezbednosti UN i kršenje odredaba međunarodnog prava o suverenitetu i teritorijalnom integritetu država, što se, na primer, moglo videti u slučaju bombardovanja SRJ i Iraka.

Dong je primetio i „da udvojeni aršini podrivaju pravednost i pravdu“, te da je rešenje za to snaženje Ujedinjenih nacija. On je rekao i da međunardno pravo mora biti čuvano, a ne kršeno.

S tim u vezi, dao je i obećanje da će kineska armija ubuduće intenzivnije raditi na usaglašavanju delovanja sa stranim entitetima pod okriljem UN i više doprineti operacijama za očuvanje mira kojima one rukovode.

Da li kineska vizija svetskog poretka može prevladati zapadnu

Dongov govor je retko sveobuhvatan i potpun prikaz stremljenja kineske države kada su u pitanju međunarodni odnosi i poredak.

On je i jasna artikulacija razlika sa SAD i njenim saveznicima u viđenju spoljne politike, diplomatije i političko-pravnog ustrojstva sveta.

Godine pred nama će pokazati u kojoj meri će kineska vizija međunarodnih odnosa i svetskog poretka, koja, nasuprot diskursu o demokratičnosti, ljudskim pravima i ekonomskom odvajanju od „autokratskih“ država, kao ideale naglašava samostalnost država, njihovu ravnopravnost i zajednički prosperitet bez političkih i ideoloških uslovljavanja, uspeti da privuče podršku vlada širom sveta.

Takođe, vreme će pokazati i da li će Kina ostati dosledna principima koje sada zagovara.

Izvor: RTS