Veličina predloženog okupljanja jedanaest zemalja zasenjuje Grupu sedam
Piše: Džejms Kajndži
Za Kinu, odluka doneta u četvrtak da se proširi BRIKS, blok zemalja u razvoju, pridodavanjem šest novih država u potpunosti se sastoji u pokušaju da se ispravi ono što sagledavaju kao manjkavosti globalnog sistema a zbog kojih Zapad predvođen SAD uživa prednost. Potez da se priključe Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati postojećim pet zemalja članica BRIKS-a – Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi – stvara grupisanje impresivne veličine i uticaja. Nakon više decenija zapadne svetske dominacije globalnim institucijama, Kina pokušava da izgradi klub koji bi, prema nekim merilima ekonomske moći, preokrenuo svet naglavačke.
„Peking je usredsređen da napravi kontratežu G7“, kaže Moric Rudolf, istraživač na Pol Tsao kineskom centru na Pravnog fakultetu Univerziteta Jejl. „Jačanje grupisanja oko BRISK-a je dragocena alatka u nastojanju da se ostvari kinesko vođstvo“. Veličina novih jedanaest zemalja baca G7 – koje čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija, SAD kao i EU – u zasenak.
Iskljujući EU – koja se svrstava kao „nenumerisana“ članica G7 – grupa naprednih demokratija čini svega 9,8 procenta svetske populacije i 29,8 procenata svetskog bruto društvenog proizvoda, izračunatog prema paritetu kupovne moći. Nova grupa BRIKS, nasuprot tome, obuhvatiće 47 procenta svetske populacije i 37 procenata svetskog BDP-a prema paritetu kupovne moći. Novoustanovljena grupa takođe poseduje lavovski deo svetskih naftnih i gasnih rezervi, kao i ogromne zalihe ostalih prirodnih dobara. Sve ovo, nada se Kina, daće snagu za kojom Peking dugo teži kako bi preoblikovao način na koji funkcioniše svet. I zaista, Kina je obznanila različite ambicije i nastojanja, od kojih je neke moguće nazreti u dvadeset šest strana obimnoj deklaraciji sa samita zemalja BRIKS-a, doduše kroz naslage složenog diplomatskog jezika.
„Peking je izgleda bio posebno uspešan u oblikovanju agende rasprava na samitu BRIKS-a ove godine“, rekala je Helena Legarda, vodeći analitičar u Meriksu, tink-tenku koji se bavi Kinom sa sedištem u Berlinu. „Većina jezika kojim je izražena deklaracija lidera odražava kineske pozicije“. U deklaraciji je ponovljen poziv da se reformišu međunarodne institucije kako bi više moći dobile zemlje u razvoju.
Jedan od ovih zahteva bio je i da se zbace institucije Breton Vudsa, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Trenutno, delovanjem obe ove institucije dominiraju SAD, Japan i druge zapadne demokratije. Poziv na reforme uključuje eksplicitni poziv za „većom ulogom za rastuća tržišta i zemlje u razvoju, uključujući i na liderskim pozicijama“, navodi se u dekralaciji. Tradicionalno, predsednik svetske banke je američki građanin, dok je upravni direktor MMF-a Evropljanin. Deklaracija takođe poziva na „opsežnu reformu“ Ujedinjenih nacija, koje Peking smatra od središnje važnoti za globalno upravljanje. Jedan od zahteva jeste reforma Saveta bezbednosti, najmoćnijeg tela Ujedinjenih nacija, u kojem bi trebalo „pojačati predstavljanje zemalja u razvoju“, navodi se u dokumentu.
Savet bezbednosti trenutno čini pet stalnih članica – od kojih su dve Kina i Rusija – i deset nestalnih članica. I Brazil i Indija, kao i druge nacije u razvoju, nastoje da povećaju moć u vrhu Ujedinjenih nacija. Ovako zamišljene reforme, ukoliko se sotvare, bile bi ostvarene najviše na račun uticaja razvijenih zemalja u Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu i u Ujedinjenim nacijama. Iz ovog razloga, ovakvi zahtevi su izazvali priličan otpor zemalja G7 i drugih zemalja u razvijenom svetu.
Novi blok BRIKS-a takođe se suočava i sa drugim izazovima. Nisu sve članice – a posebno to nisu Indija i Brazil – komotne sa izraženo antizapadnim tonom koji karakteriše Kinu i Rusiju na sastancima, navodi jedan zvaničnik iz zemlje BRIKS-a, koji je želeo da ostane anonimam.
O nekim ključnim pitanjima takođe je vrlo teško ostvariti geopolitičko jedinstvo, uključujući i u vezi sa ratom u Ukrajini. Usred dugačkog spiska poziva za političko razrešenje koje bi trebalo da ima prvenstvo u krizama u Sudanu, na Haitiju i na palestinskim teritorijama, kao i drugde, odabir reči o Ukrajini bio je prilično neobičan. „Podsećamo na naše nacionalne pozicije u vezi sukoba u i oko Ukrajine“, navodi se u dokumentu. Nema spomena ruske invazije i posledično agresije. „Biće teško Pekingu da stvori paralelnu strukturu G7“, rekao je Rudolf, dodajući da je nivo političkog nepoverenja koji postoji između pojedinih članica BRIKS-a vrlo veliki. Bez obzira na to, proširenje grupe predstavlja najuticajniji blok koji su do sada oformile zemlje u razvoju. Postoji izvestan osećaj da se nakon decenija prihvatanja zapadnih pravila, pomalja zora „globalnog juga“. Taj osećaj može biti dovoljan da pruži dalji podstrek za delovanje.
Preveo: M. M. Milojević
