Пише: Хунг Тран
Ера петродолара је завршена. Саудијска Арабија је 13. јуна 2024. године објавила да неће обновити историјски споразум са САД — потписан у јуну 1974. године — о продаји нафте искључиво у америчким доларима у замјену за безбједносне гаранције. Тај договор је осигуравао да долар доминира глобалном трговином нафтом, а његов крај се огледа у недавном тренду де-доларизације, док земље БРИКС-а и региони, укључујући Блиски исток и Азију, раде на промоцији локалних валута у прекограничним плаћањима — чиме се постепено смањује значај долара у међународним финансијама. Крај петродолара означава значајне промјене не само у америчко-саудијским односима, већ и у глобалном балансу моћи.
Америка и Саудијска Арабија 1974. године
Осврнимо се на Никсонову администрацију. Америка је била оптерећена високом инфлацијом и великим дефицитом текућег рачуна усред рата у Вијетнаму, што је вршило притисак на долар и пријетило да изазове цурење златних резерви из САД. Године 1971. САД су окончале конвертибилност долара у злато — која је била темељ Бретонвудског међународног монетарног система фиксних курсева. Главне валуте су почеле да плутају једна према другој 1973. године. Тада је те јесени наступио нафтни шок, када је Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) смањила производњу нафте и увела ембарго на испоруке САД током Јом Кипурског рата.
На позадини велике економске и политичке неизвјесности, док су се саслушања у афери Вотергејт приближавала крају, САД су склопиле петродоларски споразум са Саудијском Арабијом. Поред продаје нафте за доларе, Ријад је такође пристао — повјерљиво, из страха од реакције јавности — да те доларе усмјерава назад у тржиште државних обвезница како би помогао у финансирању америчких фискалних дефицита. Заузврат, Вашингтон је обећао да ће Саудијској Арабији обезбједити војну опрему и штитити њену националну безбједност. Упркос турбуленцији и нестабилности у САД у то вријеме, споразум је показао да САД и даље имају моћ да диктирају међународну агенду. Поред одржавања стабилне потражње за доларом, споразум је промовисао његову употребу у трговини нафтом и робом, док је стварао стабилан извор потражње за америчким државним обвезницама. Ово је помогло у јачању позиције долара као главне резервне валуте и валуте за финансирање и трансакције у свијету.
Смјела нова свјетска стварност
Прескочимо педесет година унапријед и примијетићемо да је доминантна глобална позиција коју су некада уживале САД знатно ослабила. Њен удио у свјетском БДП-у је пао са 40% у 1960. на 25%. Кинеска економија је премашила САД у смислу паритета куповне моћи. САД сада морају да се боре за утицај са све асертивнијим Пекингом, док се чак и савезници попут Европе и других дијелова света труде да постану више аутономни од Вашингтона у финансијским и спољнополитичким питањима. Конкретно, многе земље су покушале да развију алтернативне прекограничне платне системе који би смањили њихову рањивост на све чешћу употребу економских и финансијских санкција од стране Вашингтона.
Истовремено, САД су постале знатно мање зависне од саудијске нафте. Захваљујући револуцији у експлоатацији шкриљаца, Америка је сада највећи произвођач нафте у свијету и нето извозник. И даље увози нафту из Саудијске Арабије, али у значајно мањем обиму. Насупрот томе, Кина је постала највећи купац нафте из Саудијске Арабије, чинећи више од 20% извоза нафте краљевства. Пекинг је успоставио блиске, трговински мотивисане односе широм Блиског истока, гдје је утицај САД ослабио.
Џозеф Стиглиц: Потребан нам је прогресивни насупрот неолибералном капиталзму
Одлука Саудијске Арабије да укине петродолар и диверсификује валуте које користи у продаји нафте усклађена је са широм стратегијом да прошири фокус својих међународних односа изван САД и Европе. Она намјерава да се придружи клубу земаља у развоју БРИКС те се удружила се са Кином и другим земљама у пројекту мБрџ да истражи употребу њихових одговарајућих дигиталних валута и централних банака (ЦБДЦс) за прекогранична плаћања. Али крај петродоларског споразума такође се уклапа у шири геополитички контекст опадајућег економског утицаја САД.
Глобална дилема долара
Одлука Саудијске Арабије представља мали, али симболичан корак на путу ка де-доларизацији. Све више земаља користи своје валуте у прекограничним трговинским и инвестиционим трансакцијама. Аранжмани неопходни за то постоје у потпуности изван утицаја било које велике силе. То укључује линије валутних свопова које договоре централне банке учеснице и повезивање националних платних и регулаторних система. Коришћење локалних/националних валута за прекогранична плаћања тренутно подразумјева ефикасни трошак, јер се ослања на мање ликвидна локална девизна, новчана и хеџинг тржишта да би се директно размјењивале локалне валуте без долара као посредника. Многе горе поменуте земље су прихватиле овај трошак као неопходан за смањење своје зависности од долара. Напредак у дигиталној платној технологији, као што је токенизација, знатно би смањио те трошкове.
Током протеклих неколико година, дигитални платни екосистем значајно је напредовао ка ономе што је познато као „токенизација“ — јединице размјене као што су Це Бе Де Це с или стабилне кованице везане за долар или било коју главну валуту, криптовалуте дизајниране да буду фиксне за референтни актив итд. Ове токенизоване јединице могу се размјењивати тренутно и директно без потребе да се обрађују преко рачуна посредника као што су комерцијалне банке. Токенизоване валуте су још увек далеко од широко прихваћене употребе, али такав екосистем би значајно смањио потребу за учесницима да држе резерве како би обезбједили адекватну ликвидност, ослабљујући улогу дубоког и ликвидног тржишта америчких државних обвезница као кључног стуба подршке за доминантну позицију долара у међународним финансијама. У ствари, удио долара у глобалним резервама већ је пао са 71% у 1999. на 58,4% данас — у корист неколико секундарних валута.
У догледној будућности, доминација долара ће се одржавати. Али постепена демократизација глобалног финансијског пејзажа можда је у току, уступајући мјесто свијету у коме више локалних валута може бити коришћено за међународне трансакције. У таквом свијету, долар би остао истакнут, али без свог прекомјерног утицаја, допуњен валутама као што су кинески ренминби, евро и јапански јен на начин који је у складу са међународним отиском њихових економија. У том контексту, одлука Саудијске Арабије да оконча петродолар можда је наговештај будућности финансија колико је и његово стварање било пре педесет година.
Хунг Тран је нерезидентни старији сарадник у Геоекономском центру Атлантског савjета, бивши извршни директор у Институту за међународне финансије и бивши замjеник директора у Међународном монетарном фонду.
Извор: Atlantic Council
