Пише: Војин Грубач
На политичкој сцени Црне Горе влада конфузија, која је закономјерна јер је срушен политички систем који је био заснован на Ђукановићевом политичком монополу и неефективној политичкој опозицији која се ни сада не може привићи да је власт.
Како ништа није разумјела 30. августа 2020. године, тако ни сада ништа не разумије, на жалост.
Ђукановићев систем се распада а политичка мисао антиђукановићевских партија старог образца се сводила на „запошљавање по дубини“, и ту су се завршавали и завршавају се и данас сви политички програми.
Елем, да су сегмент „запошљавања по дубини“ искористили ефективно, поставили праве стручњаке, људе које је Ђукановићев систем елиминисао из свих опција: имали би безброј политичких поена и оправдали наде.
Али, ни то нису успјели исправно одрадити.
Кадрирањима „по дубини“, који су били далеко од логике и здравог смисла: изазвали су бесконачни револт грађана.
Наравно да је таква политика бесконачних грешака отворила врата новим политичким организацијама, чак оним сасвим новим које немају великог политичког искуства.
Моћни продор ПЕС-а је последица моћних грешака антиђукановићевских партија старог образца, при чему лако може бити да им ПЕС неће бити једино изненађење.
Јер, локалне грађанске групе по општинама Црне Горе добијају снагу која се у једном моменту може прелити и на републички ниво.
У том смислу не треба гатати, већ сачекати резултате скорашњих избора у Будви и кроз годину дана у Никшићу.
На тим изборима ће партијама старог образца у које се рачунају: ЗБЦГ, Демократе и ГП УРА бити јасно како стоје и гдје се налазе сада и у перспективи.
Грађани Црне Горе желе силовите промјене у реалној економији.
Да партије кадрирају јаке стручњаке на свим главним позицијама у држави, економске визије свих министара у Влади појединачно: које ће допринијети успеху Владе у цјелини.
Да ли су им потези били у складу с тим жељама грађана, показаће управо локални избори гдје се опет може очекивати експлозија и ново мијешање карата.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала