Леонард Коен, познат по својој дубокој емотивности и непролазној поетској снази у музици, оставио је дубок траг и у свету књижевности: поред тога што је био песник који је певао своје стихове, био је и талентовани прозаиста. О томе на јединствен начин сведочи до сада необјављена збирка „Балет губаваца“, недавно преведена и код нас.
Ова књига, оцењена као горка и злокобна, садржи роман и 15 кратких прича који пружају фасцинантан увид у уметничку еволуцију једног од најинтригантнијих умова 20. века.
„Десило се исто као што се десио и у Бухенвалду, Берген-Белзену и Аушвицу, и десиће се поново… и рећи ћемо да је то план неког лудака, идеја неког лудака; али лудак смо ми сами, насилнички планови, окрутности и нечовештва, све је то наше, а ми нисмо луди, ми плачемо за чистотом и љубављу“, пише Коен у „Балету губаваца“, роману који је настао између 1956. и 1961. године, а који је остао необјављен све до сада. Смештен у Монтреал средином 1950-их, роман истражује теме насиља, љубави и егзистенцијалне кризе кроз призму главног протагонисте и његових унутрашњих сукоба.
Плачемо за чистотом
Оно што је карактерисало Коенове прве песме објављене пре више од 6 деценија, у његовој раној књижевности постоји само у назнакама. Уместо власника препознатљивог дубоког гласа који сетно пева „Збогом Мериен“, овде имамо усамљеног, пониженог мушкарца, задојеног садизмом и насиљем који се цери, удара и омаловажава.
„Коен се пре свега увек обраћа онима који се осећају изгубљено, који траже неку врсту спасења, кроз бога или кроз секс. То су његове теме које су у фокусу, и то кроз целу његову каријеру.
Али оно што је изненађење јесте насиље које је убачено у целу причу и то је разлог због којег су издавачи били толико неповерљиви средином 50-их. Коен истражује насиље и кроз библијске цитате, објашњава зашто волимо оне који су снажни и лепи, а имамо потребу да додатно понижавамо оне који су већ понижени и ружни“, каже преводилац књиге Ана Стефановић.
Коенова књижевност урличе
Људска патња, религиозно искуство, трагање за смислом – све кључне теме Коенове поетике су ту, заробљене у дубоким слојевима главног јунака. И овде Коен бира речи које имају снажан емотивни и симболички значај, али, за разлику од песника – музичара, овде речи нису тако „певљиве“. То је књижевност која урличе и доводи читаоца у стање сталне позорности.
Текстом отежаним цитатима (од Шекспира до Достојевског) доминирају религијски симболи и иконографија. Коенова фасцинација духовношћу и потрага за божанским почела је у овом роману и причама. Она ће можда свој пуни замах добити у песми „Алелуја“, а до тада, приче о једном господину, који се зове Јумор, „а римује се са тумор“ биће довољно сакралне за једну просту канадску душу.
У трагању за спасењем
Кроз „Балет губаваца“ Ленард Коен истражује теме са којима се суочава сваки појединац – потрагу за чистоћом, љубављу и смислом у свету који често изгледа суров и окрутан. Његови ликови су комплексни и вишедимензионални, а заплети пуни неочекиваних преокрета и дубоких емотивних резонанци. Такав је и његов језик – испуњен парадоксима и гротеском.
„Мој је утисак да је његов језик веома језгровит и погађа ’право у центар’. Чини ми се да језиком намерно жели да нам згади сцену коју описује. Кроз све те грозне описе он провлачи и библијске цитате и тера нас да се запитамо како заправо да читамо саму ’Библију’. Морам да признам да сам веома споро читала текст и на моменте сам имала грч у стомаку због осећаја реалности. Коен је врло јасан и сликовит, он пише без увијања, без бојења“, открива Ана Стефановић. Коен је направио четири пуна нацрта „Балета губаваца“ пре него што је одустао од овог текста, иако га је сматрао занимљивијом књигом од романа, „Омиљена игра“ и „Дивни губитници“ насталих скоро деценију касније. Будући да је чувени канадски уметник уживао репутацију озбиљног писца и као такав био номинован за Нобелову награду за књижевност, остаје питање зашто је његов први роман за његовог живота остао необјављен.
Весна Лапчевић
Извор: Спутњик