Piše: naš stalni dopisnik sa Divljeg zapada Milija Todorović (u ulozi Garija Kupera)
Znam da su mnogi navijači Srbije ponovo iznervirani Jokićevom najavom da će „da razmisli“ o igranju za Srbiju na OI u Parizu ovog ljeta, ali kako se ne radi o naučnoj disciplini, ni biznisu, ni diplomatiji, nego o igrama, o viteškom nadmetanju, ja eto, dok Jokić razmišlja gdje će provesti ljeto, volim da se „igram“ najljepšim pretpostavkama.
Jedna od tih mojih igara izgleda ovako:
Jokić je razmislio i rekao: ma za..bi kupanje i konjske trke, ove sezone mi je titula izmakla iz ruke, za malo. Treba mi neki adrenalinski dodatak u vidu zlatne olimpijske medalje. Treba mi jedna dobra pobjeda nad NBA drim-timom, kako bih izbacio iz sebe ovu frustraciju zarađenu u majstorici polufinala zapadne konferencije. Jokić je „malo“ razmislio, a „više“ emotivno odreagovao, i rekao „važno je učestvovati“. A kad to on kaže, onda takmičarski momenat dolazi do vrhunca.
Isto tako, Novak Đoković, indisponiran učinkom u prvih pet mjeseci sezone (tek dva polufinala, i nekoliko ispadanja u prvim fazama turnira) „malo je razmislio“ kako da rasporedi snagu pred naredna tri velika takmičenja, Olimpijske igre između dva gren slema, i rekao: tolike sam izgubljene mečeve dobio u velikim preokretima, i tolike titule osvojio onda kad se to nije očekivalo. Hajde da to uradimo još ovaj put.
Do čitanja u sljedećem broju….
