Piše: Vladimir Đukanović
Kome nije jasno da su električna vozila budućnost verovatno se naduvao izduvnih gasova nekog raspalog dizelaša. Samo na teritoriji bivše Jugoslavije u poslednjih par nedelja otkrivena su dva modela na struju koja će se lokalno proizvoditi. Jedan je Fiat Panda Grande koji će se proizvoditi u Kragujevcu, u Srbiji, a drugi Renault Twingo koji će svoj električni život početi 2026. godine u Sloveniji.
Oba modela su ekonomska, namenjena širokim narodnim masama. Kod ovakvih vozila cena je ključ uspeha i slovenački premijer Golob je izrazio punu podršku ovom projektu. Iz izlaganja nije jasno da li to podrazumeva i subvencije ali tradicija pravljenja automobila u Novom Mestu će se nastaviti. Prošle godine vlada je podigla podršku kupcima električnih vozila na €6.500. Sa namerom da puna cena Twinga bude ispod €20.000, ovo vozilo će biti odlična opcija za gradsku vožnju. Kada se uračuna niža cena održavanja i mali trošak za utrošenu struju, mlade generacije će imati benefit jeftinog i čistog prevoza.
Panda je takođe primamljiv sličnoj publici. Električna verzija će koštati nešto ispod €25.000 a hibrid €19.000. Imaće motor od 44 kWh i domet od 320 kilometara, što je dobro i za vožnju van grada. Probna proizvodnja je već počela a punom parom će se raditi od oktobra ove godine. Za ovaj projekat država je izdvojila €48 miliona što je samo nastavak podrške ovom proizvodnom pogonu u srcu zemlje.
Da li su ovi potezi u dve bivše jugoslovenske republike iznuđeni kineskim uspehom ostaje da se vidi. Kineska električna vozila su preko 30% jeftinija jer je komunistička država odlučila da bude lider u ovoj industriji. Već deceniju uvezuju vertikalno čitav proizvodni proces, gde su baterije srž industrije. Od rudarenja litijuma i drugih retkih metala, do izrade enterijera i elektronike, Kina je otela Zapadu primat u ovoj industriji. Odluka da preskoče dalji razvoj vozila na unutrašnje sagorevanje se sada čini genijalnom iako su je tokom godina mnogi kritikovali. Naša deca neće voziti automobile u koje moraš da sipaš benzin, to je sada svima jasno.
Zato je Evropa, u svojoj nemoći, uvela nove carinske stope za uvoz električnih vozila iz Kine. Do 37% će evropski potrošači morati da predaju evropskim političarima za kupovinu odličnih kineskih modela, da im zahvale što nisu stimulisali razvoj novih tehnologija unutar automobilske industrije. Kada izgubiš ekonomsku utakmicu, tu je trula politika da probaš da nadoknadiš svoje propuste. To što će evropljani platiti tu cenu, to političku klasu slabo zanima. Izgleda da je Stari Kontinent i u glavi sve stariji.
Zato je ovo odlična prilika za Srbiju i Sloveniju da postanu centri razvoja auto industrije. Za oba modela ima dosta prostora u Evropi, i bitno je da rade na produktivnosti kako bi probali da uštedu prebace na potrošače i uđu u tuču sa kineskim proizvođačima. To neće biti lako ali nije nemoguće. Evropa je i dalje jedan od centara za tehnološko obrazovanje. Obe zemlje moraju da privuku što više mladih da studije fokusiraju na razvoj električnih pogona i baterija. Relativno jeftina a obrazovana radna snaga može da vrati staru slavu evropskih automobila i prebaci težu ka Balkanu.
Svaki električni automobil će imati batriju koju od 2027. godine mora da prati proizvodni pasoš. Taj dokument će pratiti svaku bateriju, od izvora svih materijala, preko upotrebe do neophodne reciklaže. Pasoš je tu da garantuje potrošačima da ne koriste robu koja se proizvodi na prljav ili moralno neprihvatljiv način. Mislim da je ovo još jedan potez Evrope koja želi da zatvori čitav proizvodni ciklus na svom kontinentu kako ne bi zavisila od Kine, Rusije i drugih regiona.
U Srbiji se vodi politički rat oko otvaranja rudnika litijuma. Vlada je vratila dozvolu kompaniji Rio Tinto za podzemni rudnik u dolini Jadra. Čitava evropska politička elita je stala iza ovog poteza jer im je jasno da svi napori u razvoju električnih vozila bez baterija padaju u vodu. Količine koje su potrebne Evropi skoro u potpunosti mogu biti zadovoljene iz Srbije. To bi zemlji dalo značajnu prednost ako odlučimo da ne izvozimo neprerađeni litijum već da ga ugradimo u baterije. Sam pasoš neće dozvoliti Srbiji da proizvede baterije koje sadrže materijale koji razaraju životnu sredinu.
Takva jedna fabrika već posluje skoro godinu dana u Subotici i zove se Eleven Es. Prva u Evropi proizvodi LFP baterije koje su ekonomične za proizvodnju, niske su toksičnosti i traju dugo što ih čini savršenim za automobilsku industriju. I fabrika i proizvodi zadovoljavaju sve standarde Evropske Unije jer uglavnom tamo izvoze svoju robu. Njihove baterije koriste autobusi, sistemi za akumulaciju struje, kao i industrijske pokretne mašine. Ova baterija ima sve evropske sertifikate koji je čine 100% zelenim proizvodom. Već ispunjavaju sve uslove baterijskog pasoša tako da materijale nabavljaju iz pogona koji ispunjavaju evropske ekološke standarde. Ako Srbija bude proizvodila litijum Eleven Es će tražiti da roba bude po standardima EU.
Automobilska industrija će do 2030. godine narasti na skoro $4.000 milijardi. Kao i u proteklih sto godina biće kapilarni ekonomski pogon za radna mesta i životni standard Evrope. Ko promaši ovaj voz biće u situaciji kao mnogi koji pre jednog veka nisu zajahali motore na unutrašnje sagorevanje. Jugoslavija je probala da bude deo tog kluba ali se na kraju sve neslavno završilo raspadom zemlje. Tu je još jedna šansa i Slovenija a naročito Srbija mogu bliskom saradnjom da se pozicioniraju za sledeći vek razvoja.
Izvor: Fejsbučenje
