Piše: Jovan Zafirović
Srbija ih je naterala da budu „Kosovari“ u ličnim kartama. Ne zato da bi imali lepšu fotografiju u ličnoj karti od one koju su imali u srpskoj.
Srbija ih je naterala da polažu za vozačku dozvolu u okviru kosovskog sistema i da tom vozačkom dozvolom prođu administrativni prelaz — po sopstvenom izboru. Da se više nikada ne vrate, zajedničkim snagama su svi doprineli. Ali udeo srpske boli.
Srbija ih je naterala da sarađuju kroz NVO projekte i slušaju gluposti multikulti-pomiriteljskih priča, jer, eto, nemaju drugog načina da zarade koju kintu i sačuvaju ognjište. Sve im je blokirano drugo jer je vole. Zauzvrat rizikuju da im se prilepi žig „izdajnika“.
Srbija ih je naterala da im se sudi po kosovskoj pravdi.
A ona nije Božija — nego selektivna.
Srbija ih je naterala da ih venčavaju matičari koji im žele sve najbolje, ako napuste KiM.
Šalim se. Ni tad im ne žele.
Srbija ih je naterala da već dok prave decu razmišljaju gde će ih poslati kad se rode i odrastu, gde će se školovati i spasiti ove bede. Jer je na Kosovu i Metohiji obrazovni sistem za ponavljanje, a beda za stipendiju za nadarene.
Srbija ih je naterala da izlaze na izbore i da biraju bezizbor.
Srbija ih je naterala da im se smeje čitava Srbija zbog pozicije otirača u koju ih je dovela, dok bi je oni opet dočekali, ma koliko prljavštine obrisala o njih.
Srbija ih tera da kukaju, plaču, cmizdre, a oni ipak, pored svega, pevaju Srbiji i o Srbiji.
Srbija ih je naterala da u gaćama švercuju preko administrativnih prelaza majice sa srpskim simbolima i trobojke.
Srbija ih je naterala da ispisuju grafite „Kosovo je Srbija“, ali te grafite Srbija ne vidi, ne razume, nego samo izgovara parole, radi reda.
Srbija ih je, naposletku, naterala da joj autobusom dođu — da im kaže kako ih voli.
Sada čekam da kažete:
„Nije Srbija. Vlast je.“
Da.
Možda vi možete da odvojite vlast od Srbije. U ovom životnom dobu i na ovoj razini — ne. Nije moguće. Nije moguće u najkritičnijim godinama, u godinama kada imaju nasušnu potrebu za identifikacijom, kada imaju ljubav širu od neba. I jedinu nadu u majku.
Kad ih na sve to nateraš kao majka, stvoriš gnev, bes i ogorčenje. A dobar deo njih to razočaranje odvede u prezir i priču o izdaji. Iz inata.
Ali oni nikada neće izdati.
Samo pričaju.
Povređeni.
Ja ih slušam. Svakodnevno.
I danas sam čuo.
Zato je — Srbija. Ova danas.
Ona Srbija koju, uprkos svemu, vole.
Tajno ili javno.
To već zavisi od prisustva kosovske policije.
Izvor: Kompas
