Piše: Jelena Aleksić
Čak 95 odsto mladih negativno ocenjuje ponašanje države prema demonstrantima i svoje poverenje predaje u ruke studentima i naučnicima
Šta je zaista potrebno mladim ljudima i jesu li oni manipulisani, zloupotrebljeni, pa i indoktrinirani protiv svoje države ili su jednostavno svesni, otvoreni ljudi koji teže istinskim vrednostima poput slobode, pravde, solidarnosti i(li) poštenja?
Ne samo što su tokom višemesečnih protesta pružili odgovor na ova pitanja, mladi od 15 do 30 godina su nam još jednom „nacrtali“ koliko preziru korupciju, nepotizam i nepravdu, jasno i otvoreno saopštavajući svoje stavove u Izveštaju Krovne organizacije mladih za 2025. godinu, koji se svake godine objavljuje na Dan mladih 12. avgusta. Ove godine mladi su više nego svih prethodnih godina rešeni da menjaju sistem pa je zapanjujućih 90 odsto anketiranih reklo da bi izašlo na izbore što je za 20 odsto više nego prošle godine, jednako koliko je porasla podrška „najboljem obliku vladavine“, odnosno demokratiji, u koju je lani verovalo svega 40 odsto anketiranih. Imajući u vidu da oko 16 odsto stanovništva čini grupu mladih ljudi od 15 do 30 godina reč je o nešto više od 900.000 potencijalnih birača.
Kec za Vučića
U pitanju su ljudi koji su od kako se sprovode ankete 2017. godine izražavali prilično konzervativne stavove verujući u najvećem broju slučajeva da je „Srbiji potreban jak lider“. Danas je situacija sasvim drugačija, pa se za ovu opciju kao najbolju alternativu za Srbiju odlučila svega trećina ispitanika dok je godinama unazad ovaj procenat bio iznad polovine.
„S druge strane, natpolovična većina mladih rekla je da Srbiji nije potreban jak vođa, što je takođe značajna promena u odnosu na nalaze iz prethodnih godina“, konstatuje se u izveštaju u kome se posebna pažnja skreće na nepoverenje mladih prema institucijama.
Po prvi put ove godine je izmereno poverenje u nove ličnosti u Vladi Srbije. Premijer Đuro Macut uživa najniže poverenje od svih premijera u godini stupanja na funkciju. Najniže poverenje od svih ličnosti ima novoimenovani ministar prosvete Dejan Vuk Stanković sa prosečnom ocenom 1,09 na skali od jedan do pet.
Najveće poverenje mladih ima rektor Vladan Đokić čije se ime ove godine po prvi put, zbog studentskih protesta, našlo na listi ocenjivanih ličnosti. Uočljivo je da ionako slabo poverenje mladih u Aleksandra Vučića, Anu Brnabić, Ivicu Dačića i patrijarha Porfirija rapidno opada od 2020. godine. Među njima ubedljivi pobednik je patrijarh koji je sa ocene blizu tri spao na svega 1,4 ove godine.
Predsedniku Srbije mladi tradicionalno ne veruju a ove godine su i on i Ana Brnabić na listi poverenja dobili ocenu 1,1.
„Mladi najveće poverenje izražavaju u studente, kao i u nauku i naučnike, a njihovo poverenje u političke institucije i ličnosti koje ih vode dodatno je degradirano“, ističe se u izveštaju.
Imajući u vidu zbivanja u Srbiji od novembra prošle godine moglo bi se zaključiti da su ovakvi stavovi mladih sasvim logični i prirodni budući da su oni mesecima imali sasvim jednostavan zahtev – otkrivanje pune istine o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu gde je 1. novembra stradalo 16 nevinih ljudi i dece. Nažalost, danas smo od ovog cilju dalje nego prvih dana protesta a mladi više nemaju nikakvu dilemu da je korupcija najveći problem društva. Naime, čak 90 odsto njih je na pitanje o ključnom izazovu u zemlji istaklo upravo korupciju što je značajna razlika u odnosu na sve prethodne godine kada su propitivani budući da su do sada uglavnom prepoznavali obrazovni sistem kao gorući problem društva. Čak 81 odsto mladih je korupciju označilo kao najštetniju pojavu u društvu dok je isto prošle godine mislilo tek 51 odsto ispitanih. Na mestu broj dva najvećih problema je „nedostatak demokratije i pravde“ a potom „sistem vrednosti“.
Naprednjačka hajka protiv princa Filipa Karađorđevića
Od kako je u subotu 16. avgusta da odbio učestvuje u državnoj ceremoniji povodom 104. godišnjice smrti njegovog pradede kralja Petra Prvog, princ Filip Karađorđević postao je meta napada nižerangiranih funkcionera SNS, koji mu nisu oprostili planirano zajedničko slikanje koje bi im donelo neki jeftin politički poen.
Princ je svojim postupkom izazvao pravu pometnju među prisutnim državnim, vojnim i crkvenim dužnosnicima koji nisu znali kako da odgovore na takvu „drskost“, kasnije će se saznati „izdanka britanske krune, a ne srpskog korena“ i kome je od „srpske istorije bliži engleski čaj u pet“. Dilemu da li da ga odmah izbace iz crkve Svetog Đorđa na Oplencu ili da mu jasno stave do znanja da je nepoželjan na ručku u obližnjem restoranu razrešio je sam princ, koji je odmah nakon parastosa položio venac na sarkofag kralja Petra Prvog i pre početka državne ceremonije, zajedno sa suprugom princezom Danicom, rođakom knezom Mihailom i njegovom suprugom kneginjom Ljubicom napustio crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, inače zadužbinu njegovog pradede Petra.
Istoričar Nenad Đorđević kaže za Novi magazin da je „prinčevo NE“ bilo očekivano, s obzirom na njegovo obrazovanje i demokratsko opredeljenje zasnovano na nasleđu pradede Petra Prvog Karađorđevića, jednog od retkih monarha tog vremena koji se dosledno pridržavao ustavnih ovlašćenja.
„Sadašnja vlast je antipod svega onoga za šta se zalaže i šta proklamuje princ Filip. Na najblaže rečeno nevaspitane napade lokalnog funkcionera SNS koji ga je optužio da mu je ‘od srpske istorije draži engleski čaj u pet’ i neistinu da nije hteo da položi venac na sarkofag svog pradede, odgovorio krajnje odmereno i primereno pretendentu na kraljevsku krunu“, rekao je Đorđević.
Princ je u saopštenju istakao da „kralj Petar Prvi nije bio samo vladar već i duboki vernik u ideale slobode i ljudskog dostojanstva. Još pre dolaska na presto preveo je delo Džona Stjuarta Mila „O slobodi“, želeći da duh građanskih prava i demokratije postane trajno nasleđe srpskog društva.
„Danas, dok se građani okupljaju na protestima već devet meseci širom Srbije, nasleđe kralja Petra se otkriva kao živo i prisutno. On je verovao da narod ima pravo da podigne svoj glas, da traži istinu i odgovornost i da se bori za pravednije društvo. S tugom posmatramo mučne i brutalne scene nasilja nad mladima, onima koji su najdragoceniji deo našeg društva i njegova budućnost“, istakao je princ Filip.
On je naglasio da sećanje na kralja Petra Prvog Karađorđevića ne sme ostati samo na njegovom sarkofagu u Oplencu.
„Naša je dužnost da ostanemo verni toj tradiciji slobode, demokratije i odgovornosti. To je zavet prošlosti, ali i putokaz budućnosti Srbije“, poručio je princ Filip.
B. V.
Porast Evrope
„Interesovanje mladih za politička dešavanja na nacionalnom i lokalnom nivou je drastično poraslo i mladi su više nego ikada zainteresovali za politička pitanja. Međutim, ispitivanje pokazuje i da mladi nemaju poverenja niti u jednu instituciju, kao ni u ličnost. Generalno trenutno veruju jedino sami sebi“, prokomentarisala je nedavno nalaze istraživanja programska direktorka KOMS-a Gordana Adamov, posebno naglasivši da se „po prvi put neki podaci koje vidimo kroz izveštaj menjaju ka veoma pozitivnom smeru, posebno kada govorimo o političkoj participaciji mladih“.
A promene su zaista uočljive i kada su u pitanju prioritetne vrednosti mladih ljudi. I dok je do sada lična sloboda bila apsolutni suveren ove godine se redosled menja pa su na tronu vrednosti pravde i vladavine prava, odsustva korupcije a tek onda lične slobode.
Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU najveći broj mladih (42 odsto) je odgovorio da podržava članstvo dok mu se protivi 32 odsto a 25 ne zna. Prošle godine je i podrška i protivljenje gravitiralo oko 39 odsto.
Nikola Jović: Zašto su dešavanja u Srbiji suprotna od Majdana u Ukrajini 2014.
Upitani zašto Srbija još uvek nije postala deo evropske porodice naroda mladi uglavnom odgovaraju kao i do sada (neće da prizna Kosovo, neće da se odrekne dobrih veza sa Rusijom, EU ne želi nove članice) s tim što ove godine rapidno raste broj onih koji veruju da je Srbija i dalje u predvorju Unije jer „ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava“ (74 odsto).
Mladi ljudi imaju i te kako jasan stav i o odnosu same Unije prema dešavanjima u Srbiji pa su u najvećem procentu saglasni sa tvrdnjom da je „odgovor EU na stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji nezadovoljavajući“. Pa ipak, upitani gde bi se iselili iz Srbije ukoliko bi je napustili na prvom su zemlje Evrope i to u 73 odsto slučajeva, što je porast za oko 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
A što se samog iseljavanja tiče, situacija se ipak promenila, ne toliko u broju onih koji razmatraju ovu opciju već pre svega u razlozima za ostanak. Naime, 18 odsto mladih je odgovorilo da planira iseljenje dok je skoro 30 odsto anketiranih kazalo da ima u planu ovu opciju. Samo 11 odsto je jasno reklo da se neće iseliti dok je najveći broj mladih, njih 43 odsto, reklo da ne planira ali i ne otpisuje ovu mogućnost. Mladi žele da menjaju sredinu uglavnom zbog „dostojanstvenijeg života“ i „višeg životnog standarda“, dok oni koji žele da ostanu u Srbiji u najvećem procentu (59 odsto) to čine jer „želim da menjam Srbiju kako bi bila pristojna za život i rad“.
Sve pomenuto Gordana Adamov ocenjuje kao pokazatelj da su mladi u Srbiji u ovom momentu liberalniji i optimističniji, a da su tome verovatno najviše doprineli protesti u poslednjih devet meseci.
„Ove godine imamo zaista fascinantne i ohrabrujuće podatke kada su u pitanju razmišljanja mladih u Srbiji. Godinama govorimo o tome koliko je veliki procenat mladih koji žele da odu iz zemlje. I dok su se ranije izjašnjavali da bi ovde ostali zbog porodice i prijatelja, sada je najveći procenat njih rekao da bi ostali u Srbiji kako bi je menjali na bolje, u društvo za dostojanstven život“, istakla je Adamov uz konstataciju da „ovo možda jeste samo statistika, ali zaista vraća nadu da nam budućnost može biti svetla“.
Istraživanje KOMS-a je ove godine sprovedeno krajem aprila i početkom maja na uzorku od 1.259 ispitanika i ispitanica i obuhvatilo je ravnomerno oba pola starosti od 15 do 30 godina, podeljenih u tri brojčano jednake kategorije: srednjoškolci, studenti i mladi 25-30 godina. Nasumični uzorak je i regionalno ravnomerno pokrio celu Srbiju, saopštio je KOMS.
Izvor: Novi Magazin
