Пише: Јелена Алексић
Чак 95 одсто младих негативно оцењује понашање државе према демонстрантима и своје поверење предаје у руке студентима и научницима
Шта је заиста потребно младим људима и јесу ли они манипулисани, злоупотребљени, па и индоктринирани против своје државе или су једноставно свесни, отворени људи који теже истинским вредностима попут слободе, правде, солидарности и(ли) поштења?
Не само што су током вишемесечних протеста пружили одговор на ова питања, млади од 15 до 30 година су нам још једном „нацртали“ колико презиру корупцију, непотизам и неправду, јасно и отворено саопштавајући своје ставове у Извештају Кровне организације младих за 2025. годину, који се сваке године објављује на Дан младих 12. августа. Ове године млади су више него свих претходних година решени да мењају систем па је запањујућих 90 одсто анкетираних рекло да би изашло на изборе што је за 20 одсто више него прошле године, једнако колико је порасла подршка „најбољем облику владавине“, односно демократији, у коју је лани веровало свега 40 одсто анкетираних. Имајући у виду да око 16 одсто становништва чини групу младих људи од 15 до 30 година реч је о нешто више од 900.000 потенцијалних бирача.
Кец за Вучића
У питању су људи који су од како се спроводе анкете 2017. године изражавали прилично конзервативне ставове верујући у највећем броју случајева да је „Србији потребан јак лидер“. Данас је ситуација сасвим другачија, па се за ову опцију као најбољу алтернативу за Србију одлучила свега трећина испитаника док је годинама уназад овај проценат био изнад половине.
„С друге стране, натполовична већина младих рекла је да Србији није потребан јак вођа, што је такође значајна промена у односу на налазе из претходних година“, констатује се у извештају у коме се посебна пажња скреће на неповерење младих према институцијама.
По први пут ове године је измерено поверење у нове личности у Влади Србије. Премијер Ђуро Мацут ужива најниже поверење од свих премијера у години ступања на функцију. Најниже поверење од свих личности има новоименовани министар просвете Дејан Вук Станковић са просечном оценом 1,09 на скали од један до пет.
Највеће поверење младих има ректор Владан Ђокић чије се име ове године по први пут, због студентских протеста, нашло на листи оцењиваних личности. Уочљиво је да ионако слабо поверење младих у Александра Вучића, Ану Брнабић, Ивицу Дачића и патријарха Порфирија рапидно опада од 2020. године. Међу њима убедљиви победник је патријарх који је са оцене близу три спао на свега 1,4 ове године.
Председнику Србије млади традиционално не верују а ове године су и он и Ана Брнабић на листи поверења добили оцену 1,1.
„Млади највеће поверење изражавају у студенте, као и у науку и научнике, а њихово поверење у политичке институције и личности које их воде додатно је деградирано“, истиче се у извештају.
Имајући у виду збивања у Србији од новембра прошле године могло би се закључити да су овакви ставови младих сасвим логични и природни будући да су они месецима имали сасвим једноставан захтев – откривање пуне истине о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду где је 1. новембра страдало 16 невиних људи и деце. Нажалост, данас смо од овог циљу даље него првих дана протеста а млади више немају никакву дилему да је корупција највећи проблем друштва. Наиме, чак 90 одсто њих је на питање о кључном изазову у земљи истакло управо корупцију што је значајна разлика у односу на све претходне године када су пропитивани будући да су до сада углавном препознавали образовни систем као горући проблем друштва. Чак 81 одсто младих је корупцију означило као најштетнију појаву у друштву док је исто прошле године мислило тек 51 одсто испитаних. На месту број два највећих проблема је „недостатак демократије и правде“ а потом „систем вредности“.
Напредњачка хајка против принца Филипа Карађорђевића
Од како је у суботу 16. августа да одбио учествује у државној церемонији поводом 104. годишњице смрти његовог прадеде краља Петра Првог, принц Филип Карађорђевић постао је мета напада нижерангираних функционера СНС, који му нису опростили планирано заједничко сликање које би им донело неки јефтин политички поен.
Принц је својим поступком изазвао праву пометњу међу присутним државним, војним и црквеним дужносницима који нису знали како да одговоре на такву „дрскост“, касније ће се сазнати „изданка британске круне, а не српског корена“ и коме је од „српске историје ближи енглески чај у пет“. Дилему да ли да га одмах избаце из цркве Светог Ђорђа на Опленцу или да му јасно ставе до знања да је непожељан на ручку у оближњем ресторану разрешио је сам принц, који је одмах након парастоса положио венац на саркофаг краља Петра Првог и пре почетка државне церемоније, заједно са супругом принцезом Даницом, рођаком кнезом Михаилом и његовом супругом кнегињом Љубицом напустио цркву Светог Ђорђа на Опленцу, иначе задужбину његовог прадеде Петра.
Историчар Ненад Ђорђевић каже за Нови магазин да је „принчево НЕ“ било очекивано, с обзиром на његово образовање и демократско опредељење засновано на наслеђу прадеде Петра Првог Карађорђевића, једног од ретких монарха тог времена који се доследно придржавао уставних овлашћења.
„Садашња власт је антипод свега онога за шта се залаже и шта прокламује принц Филип. На најблаже речено неваспитане нападе локалног функционера СНС који га је оптужио да му је ‘од српске историје дражи енглески чај у пет’ и неистину да није хтео да положи венац на саркофаг свог прадеде, одговорио крајње одмерено и примерено претенденту на краљевску круну“, рекао је Ђорђевић.
Принц је у саопштењу истакао да „краљ Петар Први није био само владар већ и дубоки верник у идеале слободе и људског достојанства. Још пре доласка на престо превео је дело Џона Стјуарта Мила „О слободи“, желећи да дух грађанских права и демократије постане трајно наслеђе српског друштва.
„Данас, док се грађани окупљају на протестима већ девет месеци широм Србије, наслеђе краља Петра се открива као живо и присутно. Он је веровао да народ има право да подигне свој глас, да тражи истину и одговорност и да се бори за праведније друштво. С тугом посматрамо мучне и бруталне сцене насиља над младима, онима који су најдрагоценији део нашег друштва и његова будућност“, истакао је принц Филип.
Он је нагласио да сећање на краља Петра Првог Карађорђевића не сме остати само на његовом саркофагу у Опленцу.
„Наша је дужност да останемо верни тој традицији слободе, демократије и одговорности. То је завет прошлости, али и путоказ будућности Србије“, поручио је принц Филип.
Б. В.
Пораст Европе
„Интересовање младих за политичка дешавања на националном и локалном нивоу је драстично порасло и млади су више него икада заинтересовали за политичка питања. Међутим, испитивање показује и да млади немају поверења нити у једну институцију, као ни у личност. Генерално тренутно верују једино сами себи“, прокоментарисала је недавно налазе истраживања програмска директорка КОМС-а Гордана Адамов, посебно нагласивши да се „по први пут неки подаци које видимо кроз извештај мењају ка веома позитивном смеру, посебно када говоримо о политичкој партиципацији младих“.
А промене су заиста уочљиве и када су у питању приоритетне вредности младих људи. И док је до сада лична слобода била апсолутни суверен ове године се редослед мења па су на трону вредности правде и владавине права, одсуства корупције а тек онда личне слободе.
На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ највећи број младих (42 одсто) је одговорио да подржава чланство док му се противи 32 одсто а 25 не зна. Прошле године је и подршка и противљење гравитирало око 39 одсто.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Упитани зашто Србија још увек није постала део европске породице народа млади углавном одговарају као и до сада (неће да призна Косово, неће да се одрекне добрих веза са Русијом, ЕУ не жели нове чланице) с тим што ове године рапидно расте број оних који верују да је Србија и даље у предворју Уније јер „не испуњава критеријуме демократије и владавине права“ (74 одсто).
Млади људи имају и те како јасан став и о односу саме Уније према дешавањима у Србији па су у највећем проценту сагласни са тврдњом да је „одговор ЕУ на стање демократије и владавине права у Србији незадовољавајући“. Па ипак, упитани где би се иселили из Србије уколико би је напустили на првом су земље Европе и то у 73 одсто случајева, што је пораст за око 10 одсто у односу на претходну годину.
А што се самог исељавања тиче, ситуација се ипак променила, не толико у броју оних који разматрају ову опцију већ пре свега у разлозима за останак. Наиме, 18 одсто младих је одговорило да планира исељење док је скоро 30 одсто анкетираних казало да има у плану ову опцију. Само 11 одсто је јасно рекло да се неће иселити док је највећи број младих, њих 43 одсто, рекло да не планира али и не отписује ову могућност. Млади желе да мењају средину углавном због „достојанственијег живота“ и „вишег животног стандарда“, док они који желе да остану у Србији у највећем проценту (59 одсто) то чине јер „желим да мењам Србију како би била пристојна за живот и рад“.
Све поменуто Гордана Адамов оцењује као показатељ да су млади у Србији у овом моменту либералнији и оптимистичнији, а да су томе вероватно највише допринели протести у последњих девет месеци.
„Ове године имамо заиста фасцинантне и охрабрујуће податке када су у питању размишљања младих у Србији. Годинама говоримо о томе колико је велики проценат младих који желе да оду из земље. И док су се раније изјашњавали да би овде остали због породице и пријатеља, сада је највећи проценат њих рекао да би остали у Србији како би је мењали на боље, у друштво за достојанствен живот“, истакла је Адамов уз констатацију да „ово можда јесте само статистика, али заиста враћа наду да нам будућност може бити светла“.
Истраживање КОМС-а је ове године спроведено крајем априла и почетком маја на узорку од 1.259 испитаника и испитаница и обухватило је равномерно оба пола старости од 15 до 30 година, подељених у три бројчано једнаке категорије: средњошколци, студенти и млади 25-30 година. Насумични узорак је и регионално равномерно покрио целу Србију, саопштио је КОМС.
Извор: Нови Магазин
