Херцег Нови улази у једну од најинтензивнијих развојних фаза у посљедњих неколико деценија, са капиталним пројектима чија укупна вриједност премашује 120 милиона еура. Предсједник Општине, Стеван Катић за Банкар поручује да су у фокусу модернизација инфраструктуре, развој Луштице, унапређење туристичке понуде и стварање услова за нова улагања. Од нове аутобуске станице и саобраћајница до ревитализације тврђаве Шпањола и ширења водоводне мреже, пројекти који су у току требало би да донесу веће приходе, нова радна мјеста и снажнији инвестициони замах. Катић истиче да Херцег Нови жели да прерасте оквире сезонске дестинације и постане модеран регионални центар у којем се остаје, улаже и гради будућност.
Банкар: Херцег Нови већ годинама најављује велике инфраструктурне и туристичке пројекте, од улагања у шеталиште и саобраћајнице до развоја залеђа и Луштице. Које конкретне инвестиције грађани могу очекивати да буду завршене до краја 2026. године и да ли имате процјену колико ће оне директно повећати приходе општине и отворити нова радна мјеста?
– До краја 2026. године грађани Херцег Нови могу очекивати завршетак и конкретне ефекте више значајних инфраструктурних пројеката који ће дугорочно унаприједити квалитет живота, саобраћајну повезаност и туристичку понуду града.
Један од њих је изградња аутобуске станице и приступне саобраћајнице чије се отварање очекује у току ове године. Ријеч је о пројекту који Херцег Новом доноси најмодернију и најопремљенију станицу у овом дијелу Европе, која ће, имајући у виду да смо погранични град, служити као репрезентативан улаз у Црну Гору. Инвестиција је вриједна око 10 милиона еура.
На Луштици је пробијен нови пут Монтеросе, до границе са тиватском општином и до краја године се очекује да већина радова на том потезу буде окончана. Уз овај вишемилионски пројекат, у завршну фазу улази и изградња водоводне мреже на овом полуострву, па се очекује да можда већ до краја 2026. воду први пут добију насеља Клинци и Забрђе.
Такође, очекујемо да до краја календарске године буде завршена пројектна документација за основну школу у Игалу, а већ наредних дана отворићемо потпуно реконструисан објекат некадашње старе школе у Суторини која сада постаје нови административни центар. За тај пројекат и доградњу Дневног центра за кориснике старије од 27 година, издвојено је око милион еура из капиталног буџета државе. Наглашавам и да се реконструише Дом културе у Клинцима који финансира Општина Херцег Нови, а служиће у административне и културне сврхе МЗ Луштица.
У оквиру вишемилионског пројекта ревитализације тврђаве Шпањола, који реализујмо уз подршку Министарства културе и медија, до краја године ће бити окончана прва фаза радова.
Сви ови пројекти имају директан економски ефекат јер се процјењује да ће повећати приходе општине кроз раст туризма, већи број инвестиција и бољу комуналну опремљеност, док ће кроз грађевински сектор, туризам, услуге и одржавање инфраструктуре бити отворене десетине нових радних мјеста, уз додатни потенцијал за нова приватна улагања у залеђу и на Луштици.
Банкар: Пред нама је још једна љетња сезона, а туризам остаје кључна привредна грана Херцег Новог. Како оцјењујете тренутне најаве и букинг за сезону 2026, посебно имајући у виду конкуренцију других дестинација на Јадрану и проблеме са инфраструктуром, гужвама и паркингом које туристи често истичу?
– Херцег Нови још од Празника мимозе у фебруару, у континуитету биљежи пораст броја гостију. Предсезона је почела доста добро тако да се надамо да ће и главна сезона бити успјешна. У разговорима са представницима туристичке привреде добијамо информације да су задовољни, да имају добре најаве и сви заједно се надамо да ћемо свједочити квалитетној туристичкој сезони и њеним позитивним ефектима. Проблеми саобраћајних гужви и недостатка паркинга су заједнички за све дестинације на Јадрану, а посебно за црногорско приморје. Трудимо се недостатак паркинг мјеста ријешимо изградњом додатних простора. Прије неколико година отворили смо нову гаражу у центру града са 180 паркинг мјеста и тиме значајно растеретили мирујући саобраћај у центру. Сада кроз заједничко партнерство на Топлој ИИ очекујемо отварање нове гараже.
Банкар: У јавности се често говори да Херцег Нови има огроман потенцијал, али да административне процедуре и недостатак капиталних пројеката успоравају развој града. Шта сматрате највећом препреком за озбиљније домаће и стране инвеститоре и да ли општина планира нове подстицаје за привреду и предузетнике?
– Имамо значајан број капиталних пројеката и ако упоредимо са неким претходним годинама, можемо тврдити да се у Херцег Новом никада више није радило него што је то случај сада.
Када су у питању велике капиталне инвестиције, узимајући у обзир оно што је планирано кроз буџет државе и локалне самоуправе, вриједност пројеката прелази 120 милиона еура. Све је то резултат правовремено припремљених пројеката којима смо конкурисали за средства из капиталног буџета државе или домаћинским приступом омогућили средства у буџету општине. Уз то, створили смо и повољан инвестициони моменат за оне који у нашем граду виде могућност развоја дјелатности. Планирамо додатну подршку привредницима у Херцег Новом кроз нову Одлуку о критеријумима, начину и поступку расподјеле средстава за подршку развоју привреде.
Ако говоримо о процесима који могу успорити пројекте, то су одређене административне баријере гдје првенствено мислим на бржи одговор институција са државног нивоа. Отежавајућа околност за развој туризма је дуго задржавање на граничним прелазима, посебно од када је ступио на снагу ЕЕС систем уласка, изласка из ЕУ. Преко је потребно и што прије започети изградњу локалне обилазнице како би се растеретила Јадранска магистрала.
Банкар: Херцег Нови се позиционира као град културе, спорта и фестивала током цијеле године, а не само љети. Колико локална управа улаже у развој спорта, манифестација и садржаја ван главне туристичке сезоне и може ли управо цјелогодишњи туризам постати нова развојна шанса града?
– Свакако да је туризам најснажнија развојна грана Херцег Новог. Због тога се трудимо да различитим манифестацијама учинимо град атрактивним током цијеле године и смањимо ефекте сезоналности. Ту спада програм поводом прославе Нове године, фебруар и март су у знаку Празника мимозе када град посјети више хиљада посјетилаца, ове године смо имали дводневни програм прославе Првог маја, што је донијело одличне резултате. Херцег Нови је град са највећим бројем фестивала – више од 10 традиционалних, на десетине културних манифестација, нуде широк садржај сваком мјештанину и посјетиоцу. Ове године је Филмски фестивал добио акредитацију Међународне федерације удружења филмских продуцената (ФИАПФ) што га сврстава међу 60 фестивала на свјетском нивоу и потврђује његов међународни значај.
На херцегновским сценама и овог љета наступају истакнута свјетска музичка имена попут Брајана Адамса који ће одржати концерт 26. јуна на Канли кули, што је његов први наступ у Црној Гори. У августу наступа свјетска оперска дива Џојс ДиДонато у оквиру Опероса фестивала. Ту су и ове године јак фестивал реге музике, изузетно популаран Херцегновски стрип фестивал, Трг од књиге, Дани музике, Џез фестивал, Трг од ћирилице и други.
Значајна средства опредјељујемо за развој спорта и обнову инфраструктуре, а резултати спортиста су одлични. Међу њима су шампиони државе, прваци на међународним такмичењима, регионални прваци, младе наде које ће тек остваривати врхунске резултате.
Изузетни спортски радници и добра инфраструктура привлачни су престижним међународим такмичењима. Недавно смо били домаћини Оне рун трке, највећег полумаратона на свијету који се трчи истог дана у више од 110 градова широм планете. У Херцег Новом је трчало више од 1000 учесника. Мислим и да смо рекордери у држави по броју домаћинстава у свјетском првенству у риболову, недавно је окончано једно. Ту су и традиционални турнири посебно у оквиру Празника мимозе или октобарских дана града, али и током цијеле године. Зато општина Херцег Нови улаже из године у годину све више у развој спорта и зато с поносом може истаћи да је град са највећим бројем олимпијаца не само када је у питању Црна Гора, него и шире.
Банкар: Како видите град за пет до десет година, да ли као елитну туристичку дестинацију, модеран регионални центар Боке или град који ће прије свега бити квалитетно мјесто за живот локалног становништва? Који је ваш главни развојни циљ до краја мандата?
– Херцег Нови видим као град који није на граници већ је дио Европске уније. Сигуран сам да ће бити окосница развоја туризма Црне Горе у којем ће отворити своја врата хотели који су годинама били затворени због лоших приватизација.
Очекујем да буду завршене капиталне инвестиције које су започете – локална обилазница, нови туристички садржаји. Вјерујем да ћемо богатити понуду како би се посјетиоци што дуже задржавали у нашем граду и радо му опет долазили.
Драго нам је што је незапосленост већ једно одређено вријеме на изузетно ниском нивоу од мало више од један одсто, вјерујем да ће тако бити и у будућности.
Трудимо се да Херцег Нови постане модерни регионални центар, као највећа бокешка општина, са бројним потенцијалима. Вјерујем да ће завршетком великих пројеката на Луштици, овај дио општине да се нарочито развија.
Видим Херцег Нови као град у који се људи опет досељавају, у који се долази, а не из којег се одлази, у којем сви видимо град привлачан и повољан за живот.
Извор: Банкар.ме
