И пендрек и перо и прдњава (опростите ако псујем) почињу на „п“. Осим ове једнословне сличности све друго су разлике.
Пендреком се пише по бубрезима, по табанима, по младости, по паметнијима, по несавитљивима.
По мозговима. Кад затреба и по колима, знао је и то да ради јуче ухапшени Веселин.
Покаткад пендрек пуца и по поганима и преступницима. Вјероватно звучи као јерес али много је у историји више пуцало по бољима него по горима. Праведније је било почесто да је пендрек докопан за други крај па да је крпио по онима који су га држали.
Пендрек одмах боли и често кошта и живота. Перо остаје до вијека и оно је опака работа мој Вељовићу доктор Веселине.
Не бих ја са тобом о правосљављу, светосављу, српству и црногорству. Да се не напрежеш. Просто „милицајци умној патњи нестасали…“, рекао би пјесник Брана Петровић, који вам се дивио једнако колико ја.
А ти се докторе пером пренапрезеш посљедњих неколико мјесеци.
Ја бих са тобом о много стварнијим и опипљивијим темама и проблемима. О нечему сто нема додира са душом. Претанано је то за тебе. Сав си нажуљан пендреком и храпав за финије теме.

Радије би ја са тобом о нечему о чему се најчешће збори са пендреком, овај пут у руци другога.
О Пљевљима несрећних деведесетих, о производњи цигара и оружја у Мојковцу, о црним тројкама, о десетинама нерасвијетљених убистава за твога земана, о становима и дворцу у Дахни испод дајбабског брда.
И још понечему.
Или, а то има везе са пером, о преписивању уџбеника професора Миленка Креће.
Не би теби докторе невесели имало кад пасти на ум да пишеш ишта, осим какву жалбу, да има државе, макар колико твога дара за писање.
Бавио би се ти озбиљним и конкретним животним темама, како жуљају лисице или, рецимо, да ли је боље олињало ћебе ставити испод себе или се њиме покрити. Овако држава ти је до сада остављала простор да се злопатиш са најсложенијим темама о којима са великим прегнућем мало знавенога кажу и напишу и они који су у животу држали књигу у шаке макар три пута дуже него ти пендрек. А држиш га откад си пристасао да можеш батинати.
Зна свако ко има двије чисте под капу да ти немас ни идеологију ни политику. Да ти не браниш државу јер не би ни заслужила одбрану, и ако би је ко напао, ако је спала на такве интелектуалне прегаоце са пендреком у десној и пером у лијевој руци.
Браниш ти невесели (до јуче кад би га год видио руке су се саме одмах испружале у став за лисице) дубок и прљав џеп и опасно „садржајну“ биографију. А твоју причу о држави и вјери схватам таман толико озбиљно колико музику југа леђа којом те назва Милија Горановић из Никшића и плати „крштавање“ 500 еура.
А ти ни еура за сва непочинства и позивање на рушење система и државе.
Ваљда хоћеш за ово јуче.
Спуж ће, надам се, бити мали.
И пун познатих станара.