„՚Примјери чојства и јунаштва՚ представљају збирку ՚кратких јуначких прича՚ и анегдота које је Марко Миљанов почео да записује од 1883. године, у настојању да сачува од заборава и готово иконографски живопише људе који су се својим јунаштвом, моралним дјелима и мудрим ријечима показали у натприродној величини своје човјечности. Јунак који се жртвује за опште и Божије добро, ՚најстрашнији је светац՚“ ‒ нагласио је на почетку свог недавног предавања проф. др Душан Крцуновић, одржаног у подгоричкој библиотеци „Радосав Љумовић“, а у склопу манифестације „Маркови дани“.
Током предавања Крцуновић је разматрао концепте стида, части, агона и тимократског човјека у овој најславнијој, завјетној, књизи војводе и књижевника Марка Миљанова.
„Почетак и крај овог јединственог дјела народне моралистичке књижевности чине примјери стида и части. То су нормативни полови који уоквирују књижевно дјело Марка Миљанова, тимократског друштва о коме свједочи и између којих се одвијао сам његов живот.“
„У ՚агонално устројеном друштву՚ или тимократском друштву, какво је управо описано у дјелу Марка Миљанова, ՚неиспричан живот није вриједан живљења՚, како би се могло рећи у духу савремених наратолога који варирају Сократов захтјев да ՚неиспитан живот није вриједан живљења՚. То значи да нам вриједности културе части и стида из „Примјера чојства и јунаштва“ помажу да разумијемо садашњост у којој су та осјећања отупљена, а њихово психолошко извориште умртвљено. Другим ријечима, агонално и тимократско друштво из времена Марка Миљанова довољно нам је далеко да његове водеће вриједности могу довести до преиспитивања наш савремени начин размишљања и понашања, али нам је и довољно блиско да нам може пружити оријентацију у времену које је изгубило морални компас.“