Пише: Горан Николић
Да ли смо пред „турбулентним двадесетим“, времену поремећаја и повећања економских неједнакости, „апатичним двадесетим“, са спорим растом и растућим социјалним незадовољством, или пак пред „трансформативним двадесетим“ – деценијом брзог технолошког напретка, зависиће од акција креатора политика широм планете.
Тренутно, више је разлога за песимизам, имајући у виду по историјским стандардима спор привредни раст и нагомилане дугове, посебно након 2008. године. Примарни покретач слабијег раста је успоравање продуктивности и без корекције правца, свет иде ка „апатичним двадесетим“ – економски разочаравајућој деценији.
Да би двадесете године овог века постале трансформативне потребно је спровођење политике за подстицање раста – унапређење управљања, смањење бирократије, повећање учешћа жена на тржишту рада, побољшање приступа капиталу и, пре свега, подстицање инвестиција у обновљиве изворе енергије, електричну мобилност и вештачку интелигенцију (АI) која би могла да драматично убрза четврту индустријску револуцију.
Тренд успоравања раста
Упозоравајуће је да се раст светске економије од глобалне финансијске кризе 2008-09 фактички константно успорава. Тренд је детектован почетком 2000-их у развијеним економијама и након 2008-09 у земљама у развоју.
Повезано с тим, од 2009. прогностичари су упорно смањивали своја очекивања за раст у средњем року. И процене потенцијалног раста производње – максималног неинфлаторног раста привреде с обзиром на ресурсе и технолошке могућности – константно су указивале на сличну, успоравајућу динамику глобалног БДП-а.
Према најновијим априлским пројекцијама ММФ-а, раст глобалног БДП-а ће са овогодишњих процењених 3,2%, успорити на 2,8% 2030, што је за чак процентни поен испод просечног раста пре пандемије корона вируса (2000-2019), а без великог технолошког напретка или структурних реформи, овакав тренд ће се наставити. Још горе, у сценарију снажно повећаних трговинских баријера, у који се не упуштају само „амерички блок“ и „кинески блок“ већ се сви региони затварају, раст опада за додатних 0,8 процентних поена.
Према базној прогнози ММФ-а из априла ове године, светска економија ће расти 3,2% и 2025. Пројекција за период од 2026. до 2029, иако тек минимално нижа (3,1%), је на најнижем вишедеценијском нивоу. С друге стране, охрабрујуће су прогнозе стабилног пада глобалне инфлације, са 6,8% у 2023. на 5,9% ове године, те 4,5% у 2025.
Гледајући по економијама, она за српску привреду далеко најважнија – еврозона – ће у овој години расти тек 0,8%, да би убрзала на 1,5% у 2025. Далеко боље стоји Америка, чије је потенцијале за раст ММФ проценио на 2,7% ове године (0,6 процентних поена више него што је предвиђао у јануару).
И поред снажног повећања БДП-а од 5,3% у првом тромесечју ове године, ММФ сматра да ће кинеска економија расти 4,6% током целе 2024. За Индију се очекује повећање БДП-а од високих 6,8%, а релативно добро стоји и Русија, чија ће се економија увећати више него што је било очекивано у јануару, 3,2% ове и 1,8% наредне године (истина, од 2026. до 2029. раст БДП-а ће се стабилизовати на скромних 1,2% годишње).
Пројекције ММФ-а за Србију
Оно што је важно за нас је да су економске пројекције за Србију добре, и нешто боље него што се раније очекивало. Тако ће се БДП увећати за 3,5% ове године и високих 4,5% 2025. Од 2026. до 2029. ММФ пројектује релативно високу стопу раста за Србију (по 4% годишње).
И други важни индикатори указују на растућу трајекторију домаће привреде. Инвестиције, које ће већ прећи 23% БДП-а наредне године, ће се стабилизовати на том релативно високом нивоу током посматраног петогодишњег периода. БДП по становнику у текућим доларима би већ 2030, судећи према тренду из пројекције, требало да буде око 50% виши него ове године.
Глобална економија у 2024: Пројекције раста и страхови од краха
Инфлација ће опасти и стабилизовати се на циљу Народне банке Србије (3%) током целог пројектованог раздобља. Обим увоза и извоза ће расти уравнотежено, по око 6% годишње, док ће се дефицит платног биланса услед високих очекиваних инвестиција благо повећавати, али ће остати на одрживих 5,4% 2029. Фискални дефицит ће бити у зони од око 2% БДП-а током целог посматраног полудеценијског раздобља. Стопа незапослености ће опадати врло благо, као и удео бруто јавног дуга у БДП-у (на 46% 2029).
Зашто је светски раст успорио
Очекивања слабог раста могла би да обесхрабре улагања у капитал и технологије, што би могло продубити успоравање. Геоекономска фрагментација и штетне једностране трговинске и индустријске политике додатно отежавају ситуацију. Последично, побољшање животног стандарда ће се консеквентно успоравати, као и конвергенција (процес приближавања) доходака између богатих и сиромашних земаља.
Иначе, генератори економског раста су рад, капитал и тотална факторска продуктивност (ТФП), што поједностављено значи колико се ефикасно користе ова два ресурса. Више од половине пада раста од 2008-09. последица је успоравања раста ТФП-а.
ТФП се повећава са технолошким напретком и побољшаном алокацијом ресурса (што омогућава раду и капиталу да се крећу ка продуктивнијим фирмама). Бројне нецаринске и остале баријере у пословању компанија су условиле неефикасну дистрибуција ресурса међу фирмама, драстично смањујући ТФП и тиме глобални раст (без овога, раст ТФП–а би био за 50% већи). Истина, погрешна алокација ресурса може се делимично ублажити временом, пошто радна снага и капитал гравитирају ка продуктивнијим фирмама, ублажавајући успоравање ТФП-а упркос структурним и политичким баријерама.
Технолошке иновације такође могу смањити успоравање. Упркос овоме, ММФ предвиђа да ће темпо раста ТФП-а наставити да опада, услед све већих напора да се дође до технолошких пробоја, стагнације у образовним постигнућима и успоравањем сустизања богатих држава од стране оних мање развијених.
Додатни проблем је да се у главним светским привредама удео радно способног становништва константно смањује, те да ће се тај тренд наставити. Већ од 2030. понуда радне снаге ће и на глобалном нивоу доћи у практичну стагнацију и поред експлозивног раста младе популације у сиромашним земљама.
Како подићи посрнули раст
Разне политике, од побољшања алокације рада и капитала међу фирмама до решавања недостатка радне снаге изазване старењем становништва у великим економијама, могле би заједно да поново покрену средњорочни раст.
Налази ММФ-а показују да су користи од повећања учешћа радне снаге, интеграције већег броја миграната у напредне економије и оптимизације алокације талената на тржиштима у развоју релативно скромне. Насупрот томе, реформе које повећавају продуктивност, као и примена вештачке интелигенције (АI) су кључне за оживљавање раста у средњем року. Наиме, нова студија ММФ–а показује да би АI могла да се одрази на 40% радних места широм света, повећавајући продуктивност радника, али и доводећи у питање радна места за многе од њих.
У свом оптимистичном сценарију, ММФ процењује да је кључ у подстицању иновација, те да би фокусиране политичке акције за побољшање тржишне конкуренције, отвореност трговине, бољи приступ финансирању, тј. кредитима и флексибилности тржишта рада, могле да подигну глобални раст за чак 1,2 процентна поена до 2030.
Извор: РТС ОКО
