
Питање из наслова само је реторичко. Одговор је потврдан, а он рађа ново питање: докле више? Јер, нови таласи неукуса не престају да пристижу из Министарства културе и медија, запљускујући јавност својим бизарним порукама и незнањем. Тако је поводом обиљежавања стотог рођендана сликара Воја Станића из ове институције покренута, ни мање ни више него „рођенданска кампања“, и то под називом: „Војових 100“. Тешко је рећи шта је бизарније у новој објави из овог Министарства, да ли је то „генијална“ досјетка о „Војових 100“, која неодољиво отужно подсјећа на наслов холивудског филма „Океанових 12“, или је то избор ријечи „кампања“ за програм обиљежавања рођендана нашег великог сликара. Било како било, ово Министарство као да се утркује са самим собом у језичкој некултивисаности, непрестално надмашујући само себе.
Али, осим језичке некултивисаности, из Министарства културе и медија све чешће се емитују јасни сигнали скандалозног незнање. У то су могли да се увјере челни људи и житељи Плужина којима је из овог Министарства стигао допис да се одбацује њихов предлог о појединим називима улица у овом граду.
Предлог да се једна од улица, између осталих предлога, назове по Светом патријарху Макарију Соколовићу, одбачен је уз пренеражавајући одговор. Тим поводом огласио се и предсједник Општине Плужине, Слободан Делић, изјавивши: „био сам шокиран када сам прочитао одговор у којем се индиректно наводи да је он био сарадник са окупаторима, односно противник овог народа“.

Да ли је некога у Министарству за културу и медије навело да прогласи Макарија Соколовића за „сарадника окупатора“ то што је обновио Пећку патријаршију уз помоћ свог блиског сродника Мехмед-паше Соколовића, може само да се нагађа. Али, да је доносилац или доносилица одлуке макар једном пропутила до Кустуричиног Андрићграда, на чијем се улазу налази монументална скулптура Мехмед-паше Соколовића и Патријарха Макарија Соколовића, у братском загрљају, можда би одлука била другачија.
Овако, остаје утисак да је Патријарх Макарије „колаборирао“ са фашистима, али само из незнања Министарства за културу и медије које се мјери вијековима, имајући у виду да се овај заслужни Србин упокојио 1574. године.
Ипак, челник Општине Плужине најављује да ће поново упутити предлог да једна од улица у овом граду понесе име Макарија Соколовића, обновитеља Пећке Патријаршије, ктитора, добротвора, књигољубца и једног од стотину најзначајнијих Срба који је градњом Пивског манастира и израдом његовог живописа задужио и пивски крај. Јавност остаје у ишчекивању да ли ће Макарије Соколовић бити рехабилитован пред пријеким судом и накнадном памећу Министарства културе и медија.
Милорад Пивљанин