Piše: Danilo Babić
Proteklih nedelja ulice Najrobija i drugih gradova u Keniji bile su poprište nasilnih antivladinih protesta, izazvanih usvajanjem kontroverznog finansijskog zakona. Ovaj zakon ima za cilj prikupljanje 2,7 milijardi dolara kroz nove namete, što je jedan od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kako bi se smanjio javni dug i vratili dugovi prema međunarodnim poveriocima, pre svega samom MMF-u, ali i Kini.
Uvezeni terorizam
U poređenju s politički i bezbednosno nestabilnim susedima poput Etiopije, Somalije i Južnog Sudana, Kenija je „oaza mira i stabilnosti“. Povremeni ekstremistički incidenti, koji su sporadični, zapravo su „uvezeni terorizam“ iz Somalije. U pogledu životnog standarda i socijalnih razlika, Kenija stoji bolje od svih suseda, osim Tanzanije, sa kojom je približno izjednačena. Ipak, velike socijalne razlike u Keniji su uzrok trenutnih „hleb i maslac“ protesta. Ovakvi događaji uvek imaju povod – pojedinačan, ili niz manjih događaja koji služe kao katalizator, dovodeći do velikog nezadovoljstva i imaju dublji, fundamentalni uzrok u ekonomskom i političkom sistemu. U daljoj analizi pokušaćemo da odgonetnemo oba.
Povod za proteste je usvajanje kontroverznog finansijskog zakona. Protesti su spontano počeli nakon što je parlament usvojio zakon. Situaciju je eskalirala policija koristeći vodene topove, suzavac i bojevu municiju protiv mirnih demonstranata. Potom su demonstranti postali nasilni, upali u parlament i zapalili deo zgrade. Poslanici su evakuisani podzemnim hodnicima. Ovo je najnasilniji događaj od dolaska predsednika Ruta na vlast, septembra 2022. Za sada, broj žrtava je 39, a preko 360 je povređeno.
Zakon ima za cilj prikupljanje 2,7 milijardi dolara kroz poreze tokom 12 meseci. Prvobitni predlozi uključivali su namete na osnovne proizvode (hleb, šećer, biljno ulje), mobilne usluge, proizvode za žensko zdravlje, vozila i neekološke proizvode. Mnogi su ukinuti zbog javnog nezadovoljstva. Ipak, predloženi zakon uključuje porez od 16 odsto na specijalizovane bolničke usluge i povećanje uvoznog poreza sa 2,5 na tri posto. Građane je posebno razbesnelo ovo povećanje jer kenijska ekonomija uvozi robu široke potrošnje, što znači dodatni, neselektivni namet celoj populaciji.
Suštinske uzroke protesta možemo podeliti na političke, socio-ekonomske i demografske, koji su međusobno povezani.
Etničke podele
Kenijska politika je obeležena etničkim podelama i dominacijom uskog kruga političkih elita. To je delimično posledica nasleđa Kenije kao jednopartijske države pod Kenijskom afričkom nacionalnom unijom (KANU). KANU je od 1969. do 1991. bila jedina politička partija, a na vlasti od 1963. do 2002. Većina sadašnjih partija, uključujući i vladajuću, potiče iz KANU-a. Na izborima 2022, Vilijam Ruto je tesno pobedio Raila Odingu. Tokom svoje predsedničke kampanje, Ruto se predstavio kao „kandidat promene“, suprotstavljajući se političkim elitama i establišmentu. Njegova kampanja se fokusirala na ekonomske reforme i smanjenje nezaposlenosti i siromaštva, kao i borbu protiv korupcije. Ruto je često isticao svoje skromno poreklo i težak rad kako bi se suprotstavio narativu političke elite, predstavljajući sebe kao glas običnih Kenijaca. Sloganom „Popravimo Keniju za sve“, on je obećavao da će njegova administracija biti transparentna, odgovorna i fokusirana na potrebe građana. Naglašavao je važnost uspostavljanja vladavine prava kao ključne komponente svog plana za „popravljanje Kenije“. U tome su mu nehotično pomogli i njegovi protivnici. Neprincipijelna koalicija Raile Odinge i bivšeg predsednika Uhurua Kenijate, koji su do tada bili ljuti rivali je omogućila Rutu da se predstavi kao „treći čovek“ koji će se suprotstaviti dvema političkim dinastijama. Ta nada u promene i populistički ekonomski program donele su pobedu Rutu. Međutim, Ruto je duboko ukorenjen u politički sistem Kenije: od 1997. godine je poslanik, bio je ministar unutrašnjih poslova (2002-2003), ministar poljoprivrede (2008-2010), ministar za nauku, obrazovanje i tehnologiju (2010-2011) i potpredsednik države (2013-2022). Građani su shvatili da je Ruto čovek kontinuiteta i produžetak establišmenta protiv koga se navodno bori. Korupcija je veliki problem, a vlada nije dovoljno efikasna u borbi protiv nje. Mnogo novca se troši na putovanja ministara i drugih službenika, umesto na suštinske potrebe građana.
Visoka nezaposlenost
Ekonomski pristup predsednika zagovarao je ekonomsku strategiju koja ima za cilj ekonomsko osnaživanje siromašnih i marginalizovanih zajednica, takozvani bottom-up pristup. Ruto je tvrdio da će stvoriti nova radna mesta, povećati prihode i smanjiti nejednakosti u društvu. Fokus je bio na podršci malim preduzećima, poljoprivrednicima i neformalnom sektoru, koji čine veliki deo kenijske ekonomije. Ipak, stvari se nisu odvijale po planu. Kenija se suočila sa krizom povećanja javnog duga zbog povećanja kamatnih stopa nakon pandemije i povećanja troškova života 2022. godine, delimično zbog globalnog uticaja rata u Ukrajini. Cene hrane i energenata su skočile, a prethodne vladine subvencije su povećale godišnji deficit na šest odsto BDP-a, što je dodatno povećalo krizu duga. Građani se takođe suočavaju sa visokom nezaposlenošću i inflacijom. Prema podacima kenijskih specijalizovanih ekonomskih portala, javni dug Kenije u martu 2024. iznosio je 79,8 milijardi dolara, odnosno 70 odsto BDP-a. Samo kamate na dug čine 38 procenata svih prihoda Kenije, što dodatno komplikuje restrukturiranje duga sa različitim poveriocima poput Kine i zapadnih zemalja. Krediti MMF-a dolaze sa strogim uslovima, zahtevajući od Kenije da izbalansira svoj budžet kroz mere štednje. Predsednik Ruto je ukinuo subvencije na gorivo i brašno, što je izazvalo inflaciju i proteste, ali je kasnije bio primoran da traži još jedan kredit od MMF-a. MMF je zahtevao drastično povećanje poreskih prihoda što je dovelo do usvajanja finansijskog zakona koji je izazvao proteste.
Zahtevi za ostavku predsednika
Treći faktor je demografija. Kenija ima 55 miliona stanovnika, sa godišnjim rastom populacije od 2,3 odsto godišnje. Medijalna starost stanovništva iznosi 21,2 godine, što garantuje veliku energiju za promene koja je svojstvena mladim ljudima. Aktuelni protesti su spontani i organizovali su ih upravo mladi Kenijci na društvenim mrežama, bez centralne strukture i vođstva. Zanimljivo je da protesti omladine nemaju etničko-plemensku dimenziju, omladina je ujedinjena, a primećeno je da na protestima učestvuje veliki broj bogate, privilegovane omladine. Predsednik Ruto pokušava da uguši proteste isključivanjem interneta, ali se suočava sa pozivima na ostavku. Iako je predsednik odbio da potpiše sporni zakon, stavivši ga privremeno van snage, međutim odmah su postavljeni zahtevi za njegovu ostavku.
Situacija se donekle smirila, ali i dalje se dešavaju sporadični napadi na policiju. Kriza u Keniji je duboka, sistemska, plamen protesta se primirio, ali žarišta problema nisu ugašena i nova razbuktavanja su veoma moguća sve dok mladi Kenijci ne vide jasnu viziju za bolju životnu perspektivu svoje generacije.
Izvor: Radar
