Пише: Данило Бабић
Протеклих недеља улице Најробија и других градова у Кенији биле су поприште насилних антивладиних протеста, изазваних усвајањем контроверзног финансијског закона. Овај закон има за циљ прикупљање 2,7 милијарди долара кроз нове намете, што је један од захтева Међународног монетарног фонда (ММФ) како би се смањио јавни дуг и вратили дугови према међународним повериоцима, пре свега самом ММФ-у, али и Кини.
Увезени тероризам
У поређењу с политички и безбедносно нестабилним суседима попут Етиопије, Сомалије и Јужног Судана, Кенија је „оаза мира и стабилности“. Повремени екстремистички инциденти, који су спорадични, заправо су „увезени тероризам“ из Сомалије. У погледу животног стандарда и социјалних разлика, Кенија стоји боље од свих суседа, осим Танзаније, са којом је приближно изједначена. Ипак, велике социјалне разлике у Кенији су узрок тренутних „хлеб и маслац“ протеста. Овакви догађаји увек имају повод – појединачан, или низ мањих догађаја који служе као катализатор, доводећи до великог незадовољства и имају дубљи, фундаментални узрок у економском и политичком систему. У даљој анализи покушаћемо да одгонетнемо оба.
Повод за протесте је усвајање контроверзног финансијског закона. Протести су спонтано почели након што је парламент усвојио закон. Ситуацију је ескалирала полиција користећи водене топове, сузавац и бојеву муницију против мирних демонстраната. Потом су демонстранти постали насилни, упали у парламент и запалили део зграде. Посланици су евакуисани подземним ходницима. Ово је најнасилнији догађај од доласка председника Рута на власт, септембра 2022. За сада, број жртава је 39, а преко 360 је повређено.
Закон има за циљ прикупљање 2,7 милијарди долара кроз порезе током 12 месеци. Првобитни предлози укључивали су намете на основне производе (хлеб, шећер, биљно уље), мобилне услуге, производе за женско здравље, возила и нееколошке производе. Многи су укинути због јавног незадовољства. Ипак, предложени закон укључује порез од 16 одсто на специјализоване болничке услуге и повећање увозног пореза са 2,5 на три посто. Грађане је посебно разбеснело ово повећање јер кенијска економија увози робу широке потрошње, што значи додатни, неселективни намет целој популацији.
Суштинске узроке протеста можемо поделити на политичке, социо-економске и демографске, који су међусобно повезани.
Етничке поделе
Кенијска политика је обележена етничким поделама и доминацијом уског круга политичких елита. То је делимично последица наслеђа Кеније као једнопартијске државе под Кенијском афричком националном унијом (КАНУ). КАНУ је од 1969. до 1991. била једина политичка партија, а на власти од 1963. до 2002. Већина садашњих партија, укључујући и владајућу, потиче из КАНУ-а. На изборима 2022, Вилијам Руто је тесно победио Раила Одингу. Током своје председничке кампање, Руто се представио као „кандидат промене“, супротстављајући се политичким елитама и естаблишменту. Његова кампања се фокусирала на економске реформе и смањење незапослености и сиромаштва, као и борбу против корупције. Руто је често истицао своје скромно порекло и тежак рад како би се супротставио наративу политичке елите, представљајући себе као глас обичних Кенијаца. Слоганом „Поправимо Кенију за све“, он је обећавао да ће његова администрација бити транспарентна, одговорна и фокусирана на потребе грађана. Наглашавао је важност успостављања владавине права као кључне компоненте свог плана за „поправљање Кеније“. У томе су му нехотично помогли и његови противници. Непринципијелна коалиција Раиле Одинге и бившег председника Ухуруа Кенијате, који су до тада били љути ривали је омогућила Руту да се представи као „трећи човек“ који ће се супротставити двема политичким династијама. Та нада у промене и популистички економски програм донеле су победу Руту. Међутим, Руто је дубоко укорењен у политички систем Кеније: од 1997. године је посланик, био је министар унутрашњих послова (2002-2003), министар пољопривреде (2008-2010), министар за науку, образовање и технологију (2010-2011) и потпредседник државе (2013-2022). Грађани су схватили да је Руто човек континуитета и продужетак естаблишмента против кога се наводно бори. Корупција је велики проблем, а влада није довољно ефикасна у борби против ње. Много новца се троши на путовања министара и других службеника, уместо на суштинске потребе грађана.
Висока незапосленост
Економски приступ председника заговарао је економску стратегију која има за циљ економско оснаживање сиромашних и маргинализованих заједница, такозвани bottom-up приступ. Руто је тврдио да ће створити нова радна места, повећати приходе и смањити неједнакости у друштву. Фокус је био на подршци малим предузећима, пољопривредницима и неформалном сектору, који чине велики део кенијске економије. Ипак, ствари се нису одвијале по плану. Кенија се суочила са кризом повећања јавног дуга због повећања каматних стопа након пандемије и повећања трошкова живота 2022. године, делимично због глобалног утицаја рата у Украјини. Цене хране и енергената су скочиле, а претходне владине субвенције су повећале годишњи дефицит на шест одсто БДП-а, што је додатно повећало кризу дуга. Грађани се такође суочавају са високом незапосленошћу и инфлацијом. Према подацима кенијских специјализованих економских портала, јавни дуг Кеније у марту 2024. износио је 79,8 милијарди долара, односно 70 одсто БДП-а. Само камате на дуг чине 38 процената свих прихода Кеније, што додатно компликује реструктурирање дуга са различитим повериоцима попут Кине и западних земаља. Кредити ММФ-а долазе са строгим условима, захтевајући од Кеније да избалансира свој буџет кроз мере штедње. Председник Руто је укинуо субвенције на гориво и брашно, што је изазвало инфлацију и протесте, али је касније био приморан да тражи још један кредит од ММФ-а. ММФ је захтевао драстично повећање пореских прихода што је довело до усвајања финансијског закона који је изазвао протесте.
Захтеви за оставку председника
Трећи фактор је демографија. Кенија има 55 милиона становника, са годишњим растом популације од 2,3 одсто годишње. Медијална старост становништва износи 21,2 године, што гарантује велику енергију за промене која је својствена младим људима. Актуелни протести су спонтани и организовали су их управо млади Кенијци на друштвеним мрежама, без централне структуре и вођства. Занимљиво је да протести омладине немају етничко-племенску димензију, омладина је уједињена, а примећено је да на протестима учествује велики број богате, привилеговане омладине. Председник Руто покушава да угуши протесте искључивањем интернета, али се суочава са позивима на оставку. Иако је председник одбио да потпише спорни закон, ставивши га привремено ван снаге, међутим одмах су постављени захтеви за његову оставку.
Ситуација се донекле смирила, али и даље се дешавају спорадични напади на полицију. Криза у Кенији је дубока, системска, пламен протеста се примирио, али жаришта проблема нису угашена и нова разбуктавања су веома могућа све док млади Кенијци не виде јасну визију за бољу животну перспективу своје генерације.
Извор: Радар
