Пише: Гидеон Леви
Да ли је Израел спреман за самосталност? Да ли би истинска сувереност била добра за њега? Током последњих неколико година показало се да не би ваљало да он буде суверен, извесно не под садашњим вођством, а ни под неким другим. Доста је било празних фраза: суверени Израел је земља ван контроле, опасан по себе и своју околину.
Ми никада нисмо били сасвим суверени. Питање је да ли земља ове величине и претензија то уопште може бити. У последњих неколико месеци Израелцима је предочен непобитан доказ да је њихова земља далеко од самосталности, и то је добро. Крај рата у Гази, Либану и Ирану наметнут им је једним јединим телефонским позивом. Свако ко се дичио самосталношћу те државе морао је да прогута свој стид и повређени понос.
Истина је избила на видело: постоје питања о којима Израел не одлучује. Међу њима су чак и питања која се суштински тичу ове државе и њене војске. Једна од најдрскијих земаља на свету, која се оглушује о одлуке међународне заједнице и савете пријатеља, била је принуђена да призна, ако не и да прихвати, ограничења своје моћи. И то ју је спасло.
Замислимо суверени Израел, без ослонца на Сједињене Државе или неку другу земљу, који је заиста господар своје судбине. Рат у Гази би се наставио, а с њим и масовно протеривање и етничко чишћење свих становника Појаса. Убијање би било још варварскије, било би 700 а не 70 хиљада мртвих, а преживели би били протерани.
Замислимо да се нико не супротставља Израелу. Наше власти би довеле хиљаде насељеника у Газу. Због тога би биле спремне да одустану од оних неколико фарми на Западној обали заузетих после погрома палестинских сељака. То је визија већине чланова израелске владе. Тешко је замислити озбиљнији отпор овој визији. Исто тако је тешко замислити да би Бењамин Нетањаху спречио те мере када се има у виду премијерова политичка и лична ситуација. А Израелске одбрамбене снаге спроводиле би све то послушно и са еланом.
Замислимо Либан са таквим Израелом. Стигли бисмо до Бејрута. Разарање би било потпуно и израелска војска би убрзано напредовала ка северу. Ништа је не би зауставило. Насељеници из Газе би послали своје синове да заузимају фарме по опустошеном југу Либана. Зашто не заузети цео Либан? Ко сме да се супротстави ширењу Израела?
Амерички амбасадор у Израелу Мајк Хакаби ће присуствовати свечаности оснивања првог израелског насеља у Либану, што је пут ка остваривању његове визије Великог Израела од Еуфрата до Нила. Замислимо суверени Израел у Ирану. Рат траје бескрајно и оружје судњег дана је спремно за дејство.
Суверени Израел је незаустављив. За кога је то добро ако не рачунамо лудаке с крајње деснице? Остали ће захвалити богу и његовом представнику на земљи Доналду Трумпу што је тренутно зауставио Израел на три фронта.
Лепо је говорити о суверености. И деца желе да одрасту и постану самостална. Али постоје деца с посебним потребама која не могу водити самосталан живот, за коју је то проклетство. Такав је Израел. Кад би престао да буде зависан од своје дадиље Сједињених Држава, догодила би се већа катастрофа од оних које је већ навукао на себе. Жудња за моћи и похлепа за територијама, мегаломанија која га наводи да верује да може и сме да ради шта год хоће у региону, бахатост и омаловажавање суседа и имплицитно уверење да је скоро сваки Израелац припадник изабраног народа нису особине које се смеју оставити без надзора. То су посебне потребе.
Држава чији начин размишљања осцилује између параноје и мегаломаније, која под сваким каменом тражи и налази егзистенцијалну претњу, која верује да је војна моћ решење за сваки проблем и никада не преузима одговорност за своје поступке већ увек криви друге, не може бити самостална држава. Будимо искрени: када би Израел био још мање суверен него што је сада, ситуација би била неупоредиво боља.
Извор: Haaretz
Превод: Славица Милетић/Пешчаник
