Piše: Gideon Levi
Da li je Izrael spreman za samostalnost? Da li bi istinska suverenost bila dobra za njega? Tokom poslednjih nekoliko godina pokazalo se da ne bi valjalo da on bude suveren, izvesno ne pod sadašnjim vođstvom, a ni pod nekim drugim. Dosta je bilo praznih fraza: suvereni Izrael je zemlja van kontrole, opasan po sebe i svoju okolinu.
Mi nikada nismo bili sasvim suvereni. Pitanje je da li zemlja ove veličine i pretenzija to uopšte može biti. U poslednjih nekoliko meseci Izraelcima je predočen nepobitan dokaz da je njihova zemlja daleko od samostalnosti, i to je dobro. Kraj rata u Gazi, Libanu i Iranu nametnut im je jednim jedinim telefonskim pozivom. Svako ko se dičio samostalnošću te države morao je da proguta svoj stid i povređeni ponos.
Istina je izbila na videlo: postoje pitanja o kojima Izrael ne odlučuje. Među njima su čak i pitanja koja se suštinski tiču ove države i njene vojske. Jedna od najdrskijih zemalja na svetu, koja se oglušuje o odluke međunarodne zajednice i savete prijatelja, bila je prinuđena da prizna, ako ne i da prihvati, ograničenja svoje moći. I to ju je spaslo.
Zamislimo suvereni Izrael, bez oslonca na Sjedinjene Države ili neku drugu zemlju, koji je zaista gospodar svoje sudbine. Rat u Gazi bi se nastavio, a s njim i masovno proterivanje i etničko čišćenje svih stanovnika Pojasa. Ubijanje bi bilo još varvarskije, bilo bi 700 a ne 70 hiljada mrtvih, a preživeli bi bili proterani.
Zamislimo da se niko ne suprotstavlja Izraelu. Naše vlasti bi dovele hiljade naseljenika u Gazu. Zbog toga bi bile spremne da odustanu od onih nekoliko farmi na Zapadnoj obali zauzetih posle pogroma palestinskih seljaka. To je vizija većine članova izraelske vlade. Teško je zamisliti ozbiljniji otpor ovoj viziji. Isto tako je teško zamisliti da bi Benjamin Netanjahu sprečio te mere kada se ima u vidu premijerova politička i lična situacija. A Izraelske odbrambene snage sprovodile bi sve to poslušno i sa elanom.
Zamislimo Liban sa takvim Izraelom. Stigli bismo do Bejruta. Razaranje bi bilo potpuno i izraelska vojska bi ubrzano napredovala ka severu. Ništa je ne bi zaustavilo. Naseljenici iz Gaze bi poslali svoje sinove da zauzimaju farme po opustošenom jugu Libana. Zašto ne zauzeti ceo Liban? Ko sme da se suprotstavi širenju Izraela?
Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi će prisustvovati svečanosti osnivanja prvog izraelskog naselja u Libanu, što je put ka ostvarivanju njegove vizije Velikog Izraela od Eufrata do Nila. Zamislimo suvereni Izrael u Iranu. Rat traje beskrajno i oružje sudnjeg dana je spremno za dejstvo.
Suvereni Izrael je nezaustavljiv. Za koga je to dobro ako ne računamo ludake s krajnje desnice? Ostali će zahvaliti bogu i njegovom predstavniku na zemlji Donaldu Trumpu što je trenutno zaustavio Izrael na tri fronta.
Lepo je govoriti o suverenosti. I deca žele da odrastu i postanu samostalna. Ali postoje deca s posebnim potrebama koja ne mogu voditi samostalan život, za koju je to prokletstvo. Takav je Izrael. Kad bi prestao da bude zavisan od svoje dadilje Sjedinjenih Država, dogodila bi se veća katastrofa od onih koje je već navukao na sebe. Žudnja za moći i pohlepa za teritorijama, megalomanija koja ga navodi da veruje da može i sme da radi šta god hoće u regionu, bahatost i omalovažavanje suseda i implicitno uverenje da je skoro svaki Izraelac pripadnik izabranog naroda nisu osobine koje se smeju ostaviti bez nadzora. To su posebne potrebe.
Država čiji način razmišljanja osciluje između paranoje i megalomanije, koja pod svakim kamenom traži i nalazi egzistencijalnu pretnju, koja veruje da je vojna moć rešenje za svaki problem i nikada ne preuzima odgovornost za svoje postupke već uvek krivi druge, ne može biti samostalna država. Budimo iskreni: kada bi Izrael bio još manje suveren nego što je sada, situacija bi bila neuporedivo bolja.
Izvor: Haaretz
Prevod: Slavica Miletić/Peščanik
