Пише: Душан Цветановић
Трагична погибија 15 људи у Новом Саду која је шокирала цијелу регију покренула је у Србији големи вал незадовољства праћен масовним просвједима у Новом Саду, Београду, Нишу и другим градовима диљем Србије. Чињеница да је за потпуно бесмислену смрт многих људи, међу којима је било дјеце, младих и студената одговорна првенствено држава, сасвим је оправдано разбјеснила српску јавност. Иако се за корумпирану власт често зна говорити да директно убија људе својом пљачком јавних ресурса, овај случај је био најјаснија веза између лошег државног управљања и масовне смрти невиних људи. Школски примјер тезе да политика одлучује о животу и смрти грађана једне државе.
Терет организације протеста и тражења одговорности за почињени масакр преузели су студенти и ученици средњих школа који су у мјесецима након трагедије започели с блокадама факултета и средњих школа диљем Србије. Њихови главни захтјеви су објављивање цјелокупне документације везане уз обнову надстрешнице и утврђивање пуне одговорности свих одговорних, без обзира на политички статус и фотељу коју одговорни заузимају у тренутном систему власти. Уз то, захтијевају одбацивање оптужница које су њихове колеге зарадиле у студентским протестима, као и процесуирање оних који су на тим протестима нападали и батинали студенте.
Иако су захтјеви детаљно формулирани и врло конкретни, јасно је да просвједници желе само једну ствар, а то је одлазак читаве владајуће политичке номенклатуре у Србији. Александар Вучић је са својим СНС-ом на власти у Србији већ више од 12 година и његова владавина полако добива контуре доживотне. У овом тренутку изгледно је да се такве неизречене жеље просвједника неће остварити.
Иако су захтјеви детаљно формулирани и врло конкретни, јасно је да просвједници желе само једну ствар, а то је одлазак читаве владајуће политичке номенклатуре у Србији
Вучић и СНС, слично као и ХЏ у Хрватској, преузели су све институције у држави, како на државном, тако и на покрајинском и локалном нивоу, сва јавна подузећа и службе и изградили савршено функционалан страначки сустав напредовања који је готово немогуће побиједити на изборима. Уз то, ставили су под надзор велики дио медијског апарата, па је било каква опорбена активност додатно сужена. Чак и они медији који су јасно у рукама западних држава или корпорација нису отворено на страни опорбе и често се може стећи дојам да и они преферирају постојећу власт као бољег партнера својих власника.
Апсолутна власт носи са собом и апсолутну одговорност, па је бијес јавности усмјерен према СНС-у стога оправдан и разумљив. Изостанак протеста који се данас котрљају улицама српских градова значио би само да је Србија као друштво одустала од саме себе.
На очекивани бијес дијела српског друштва власт је одговорила очекиваним и опробаним рецептима: оптужбама да су студенти политички инструирани, да су протести резултат рада страних тајних служби. Тако власт као ултимативни доказ тезе да су просвједи антисрпски користи чињеницу да просвједе подржавају Курти и хрватски политичари.
Такво закључивање класична је и намјерна логичка грешка, али очигледно пролази код великог дијела бирачког тијела. Логика ионако није јача страна бирача, без обзира на то радило се о Србији, Хрватској или било којој другој држави сличног менталитета. Конструкције о вањским непријатељима који никада не спавају ту су много популарније и боље оружје за остваривање изборних побједа. Из хрватске перспективе посебно смијешно звуче тезе о хрватским тајним службама као организаторима или подстрекачима револуционарног расположења у Србији.
Неозбиљност таквих конструкција није потребно посебно образлагати из очигледних разлога. Вучићева владавина савршено одговара Бриселу који у потпуности одређује политику данашње Хрватске. СНС, Пленковић и водство ЕУ дио су исте политичке породице, Еуропске пучке странке, а Вучић је најбољи адут Брисела у послу рударења литија у Србији око којег су се већ водиле и тек ће се водити битке. Хрватска, као један од најпослушнијих бриселских ученика нема никаквих разлога нити зелено свјетло радити на рушењу Вучића, а и да има, способности да такво што и проводи су минималне, готово непостојеће.
Из хрватске перспективе посебно смијешно звуче тезе о хрватским тајним службама као организаторима или подстрекачима револуционарног расположења у Србији
Иако се владавина СНС-а у Србији данас чини несаломљива, прије свега због броја људи који егзистенцијално овисе о опстанку садашње власти, не треба трчати пред рудо и олако отписивати шансе студената и остатка незадовољног дијела друштва да створе увјете за политичке промјене већих размјера. Хоће ли тих промјена бити ипак ће овисити о ступњу задовољства или незадовољства грађана Србије, а не о потезима некаквих куртија, муртија или хрватских и босанских тајних служби.
Извор: П- Портал
