Пише: Гидеон Леви
Израелци нису свесни правих размера глобалне кампање бојкота Израела. Ако се негде појаве Иранац и Израелац, овај други ће проћи лошије. Многи људи сматрају да је Израел већа претња светском миру од Ирана. И то није (само) антисемитизам, глупане! Израел томе и сам доприноси.
Због нас милиони расељених људи лутају Блиским истоком. Иранце нико не осуђује за злочине иранског режима, јер му се они противе. Насупрот томе, сваки јеврејски Израелац се оправдано доживљава као саучесник режима, јер већина Израелаца подржава сваки варварски напад своје земље на било кога. И то изазива мржњу према нама.
Једног дана, када одговорни за пропаст Израела буду одговарали, биће нам потребна опозиција. Али наш опозиционар Јаир Лапид поручује да се рат води у име свих нас. По њему, сви ми подржавамо рат против Ирана, бомбардовање Либана и сатирање Газе. Као да права опозиција постоји само у Ирану. Лапид и њему слични распаљују гнев света против нас. Да имамо јак мировни покрет који се залаже за поштовање људских права, међународна јавност нас не би оволико кривила.
У актуелној антиизраелској кампањи учествују и многи Јевреји, углавном млади. Одбрамбени механизам који сваку критику Израела проглашава антисемитизмом ту остаје без одговора, јер Јевреји по дефиницији не могу бити антисемити. У најгорем случају су аутошовинисти. Јеврејски студенти на Харварду знају шта су геноцид и хушкање на рат и својим очима су видели како их Израел спроводи. Они се одричу земље са којом их други поистовећују. Шта да се ради са савесним Јеврејима којима се смучила родна земља?
Мој пријатељ и колега Моран Шарир има одговор: ти Јевреји мрзе Израел да би били прихваћени од нејевреја, гојима. У тексту у Haaretz-у какав давно нисмо имали он дефинише тзв. менталитет дијаспоре, инспирисан интервјуом са Ариел Ангел, уредницом „Jewis Currents-а“, која се отворено изјашњава као антиционисткиња.
Шарир у својој анализи признаје да се слаже са већином аргумената Ариел Ангел против Израела који је по његовом мишљењу „болесно место“, али доводи у питање њене мотиве. Она жели да спасе само своју кожу, тврди он у најбољој традицији израелских пропагандиста који сваког критичара Израела оптужују за антисемитизам.
Криви су критичари, а не предмет њихове критике. Ариел Ангел и њој слични се додворавају антисемитима. Али неће успети, каже Шарир. То је покушао и први и последњи јеврејски министар иностраних послова Немачке, Валтер Ратенау, па је био убијен. Шарир говори о догађају из 1922, када се нацисти спремају да преузму власт. Пуно тога се променило од тада. На пример, основана је држава Израел.
Шарир с правом констатује претерану мржњу према Израелу и недопустиво игнорисање израелских жртава у нападу Хамаса 7. октобра 2023. Али он остаје у оквирима навике генерација пре свега америчких Јевреја да пружају безусловну подршку сваком сулудом потезу Израела. Он се придружује забранама критике Израела да не би био отписан као аутошовиниста.
У ствари је логично супротставити се ционистима када се види докле су довели Израел, Блиски исток и Јевреје. Оптужбе за антисемитизам ту губе смисао. Менталитет нове дијаспоре је заснован на тим сазнањима. Више не важи стара прича о Јеврејима из расејања који нису смели да поседују земљу и које су вековима понижавали властелини земљопоседници. Сада је Израел сурови властелин, регионална суперсила и насилничка држава која сваког нормалног човека доводи до лудила.
Тако да је дозвољено стидети се поступака Израела. Израелски џез музичари су у Њујорку показали тај стид и били кажњени отказивањем наступа. Дозвољено је мислити да је ционистички пројекат пропао. Понекад просто нема другог избора.
Извор: Haaretz
Превод: Луна Ђорђевић/Пешчаник
