Piše: Vladimir Đukanović
Jedan od bestselera na američkim listama je knjiga Nuklearni Rat – Scenario. Delo Eni Jakobsen, pažljivo istraženo među generalima, zvaničnicima, vojnicima kao i hiljadama strana često opskurnih dokumenata, verovatno je najbolji prikaz šta čeka ljudski rod kada armagedon krene. Autorka je uspela da sedne sa relevantnim igračima kao što su Leon Paneta i Vilijam Peri, bivši ministri odbrane SAD, i mnogim drugima. Deo po deo, uspela je da složi kockice kako bi se konflikt odvijao iz minuta u minut.
Planovi za Generalni Nuklearni Rat SAD su među najtajnijim dokumentima na svetu. Autorka je istraživačkim radom uspela da složi sliku dovoljno detaljnu da je knjiga uzbuljiva poput nekog romana.
Skoro svi se slažu da bi napad na Ameriku počeo u Vašington, D.C.-u termonuklearnom bombom od na primer jedne megatone. Prvi šok je temperatura tog zla koja je do pet puta veća nego u središtu Sunca. Ogromna svetlosna lopta bi ugrejala vazduh preko milion stepeni i za par sekundi lopta bi bila skoro dva kilometra u prečniku. Pentagon, sa svojih 700 hiljada kvadrata i 27.000 zaposlenih bi postao pepeo. „Ostali samo dugmići.“
Radijacija kreće da se širi brzinom svetlosti i pali sve na teritoriji od sto milja kvadratnih. Tu živi oko šest miliona amerikanaca od kojih mnogi rade za državnu administraciju. Memorijalni centar koji slavi predsednika Linkolna se topi i nestaje iako je isklesan od mermera. Nekoliko kilometara dalje preko 35.000 ljudi gleda baseball utakmicu. Skoro svi se pretvaraju u pečenje gde živi zavide mrtvima. Koža se topi u deliću sekunde tako da mali broj preživelih urla u apsolutnom bolu. Od detonacije je prošlo tri sekunde. Milion ljudi je uništeno i samo 10% preživljava.
Pomoć je iluzorna jer grad ima samo deset bolničkih kreveta za teške opekotine. A čitava Amerika jedva 2.000 u svih pedeset država. Ko preživi umreće od velikih opekotina.
Antonije Kovačević: Nije reč o propagandnom triku, ovo se zaista desilo.
Skoro sve američke institucije su u tom krugu tako da je verovatno da bi liderstvo bilo obezglavljeno. Ovaj podatak me je začudio: zašto bi se koncentrisali na tako malom prostoru i bili laka meta. Ovaj deo mi liči na psihološki rat gde je ovaj podatak deo dezinformacija između neprijatelja. Logično je rasporediti lidere na što širem području kako bi se izbegao koncentrisani udar.
Sledećih par sekundi eksplozija se širi uz ogroman pritisak koji potiskuje sve pred sobom. Na daljih pet kilometara od epicentra to stvara vetrove od dvesta do petsto kilometara na sat. Uragan Sendi je 2012. godine je ubio 147 ljudi i napravio štetu od preko $70 milijardi. Vetrovi tog uragana su dostizali brzinu do 130 kilometara na sat. Zamislite šta onda čini vetar od 300 km/h? Svi prirodni ali i ljudskom rukom stvoreni objekti su pretvoreni u prah.
Slavna pečurka nuklerne eksplozije se diže brzinom od sto metara u sekundi. Čini je sav lom nastao u eksploziji tako da su zemlja, zgrade, vozila i delići ljudskih tela zajedno u ogromnom vrtlogu. Pečurka je formirana nakon nekih trideset sekundi i posle jednog minuta je visoka preko šest kilometara. Dobaciće do visine troposfere koja je na visini od 8 do 18 kilometara u zavisnosti gde smo na planeti. Taj sloj oko zemlje čini 80% atmosfere i sadrži skoro svu vodu koja isparava sa površine zemlje. Pečurka se širi i kreće radioaktivna kiša kilometrima okolo.
Nakon dva minuta preko milion ljudi je već mrtvo. Tada kreću pakleni požari koji su odvojena pojava od inicijalne eksplozije. Vatra proždire sve pred sobom: zgrade, šume, fabrike, puteve i u prvim momentima svaki pokušaj obuzdavanja stihije je besmislen. Ljudi uskoro shvataju da pomoć nema odakle da dođe. Sve klasične institucije – policija, zdravstvo i vatrogasci nisu dizajnirane za ovakvu vrstu devastacije. Ko se krije podzemno ubrzo kreće da kašlje i da se guši jer ogromna količina ugljen dioksida pada ka zemlji i istiskuje kiseonik. Ako ste iznad zemlje i gledate eksploziju slepilo je neminovno na udaljenosti i do 15 kilometara.
Asfalt se u tom području topi kao lava. Vozila i putnici u njima se jednostavno tope i brzo nestaju u infernu. Na 15-20 kilometra od epicentra preživeli tumaraju u neverici. Mnogima su pluća pukla usled potiska od eksplozije što je dodatna muka na činjenicu da nema ko da im pomogne. Male vatrene lopte padaju sa neba jer se svrake, golubovi i druge ptice pale u letu. Savršen način da se požar proširi. Struje nema, telefoni ne rade tako da su preživeli daleko od ostatka sveta. Većina automobila sa električnim paljenjem ne mogu sa upale. Ostaju vam samo noge koje polako izdaju od šoka i iscrpljenosti.
Vladimir Đukanović: Vaše radno mesto u svetu veštačke inteligencije
Samopreživljavanje je jedini put u ovakvom scenariju. Samo to saznanje će mnoge preživele dovesti u stanje očaja. Većina nas je nesposobna za život van modernog društva tako da će se preživeli naći u nezavidnoj situaciji. Šta jesti? Gde spavati? Kako se organizovati?
Velike sile se ipak spremaju za ovaj scenario. Pretpostavka je da će u najboljem slučaju umreti dve milijarde ljudi a najviše pet. Od 1946. godine, kada je američka mornarica tražila detaljan izveštaj o budućnosti nuklearnog naoružanja, jedno saznanje je svima jasno: stvorena je najveća pretnja čovečanstvu. Ono što mora da uznemiri građane je zatezanje situacije po pitanju ovog oružja širom sveta. Amerika, prema poslednjem izveštaju ministarstva energetike ima 3.748 nuklearnih bojevih glava. Na vrhuncu ludila , 1967. godine amerikanci su imali 31.255 nuklearnih bojevih glava. Pametna politika devedesetih godina je značajno smanjila broj ruskih i američkih bombi.
Danas na žalost opet živimo u svetu koji se geopolitički svađa. Velike sile, umesto da budu lideri u rešavanju globalnih problema opet postaju svima trn u oku. Nuklerni rat je, prema pisanju Eni Jakobsen, kraj života kakvog poznajemo na ovoj našoj plavoj planeti. A život je ipak sladak.
Izvor: Fejsbučenje
