Piše: Boban Stojanović
Ovaj tekst ima za cilj da prikaže koliko su naprednjaci u poslednje tri i po godine od Srbije napravili tehničku i nestabilnu državu, nevezano za studentski pokret i sve ono što se dešava u poslednjih devet meseci.
Stabilna država je ona država u kojoj se izbori održavaju u redovnim terminima i sa punim mandatima skupština i vlada, u kojima se predsednici vlada biraju i menjaju na izborima (pobedama ili porazima gde su budući premijeri kandidati i nosioci izbornih lista u proporcionalnim sistemima), ona država koja ima efikasne izborne procedure koje predviđaju brze promene vlasti i posebno brzo formiranje vlasti ukoliko je većina nepromenjena, stabilne države takođe predviđaju i da se ministarstva i ministri nakon izbora ukoliko su pobednici – isti ne menjaju tako često već da postoji institucionalna i upravljačka stabilnost.
E pa pogledajmo samo poslednja 43 meseca (od 1. januara 2022. godine) u Srbiji, zemlji u kojoj su održana dva vanredna izborna ciklusa (vanredni parlamentarni izbori u aprilu 2022. godine i onda opet vanredni parlamentarni izbori u decembru 2023. godine). Napominjem, i pre i posle izbora 2022. godine, a i nakon izbora 2023. godine vladajuća većina u parlamentu je apsolutno bila neupitna.
Boban Stojanović: Formiranje „narodnog pokreta za državu“ još jedna Vučićeva manipulacija
– Za ova 43 meseca, država Srbija 17 meseci nije imala Vladu u punom mandatu (kada je Narodna skupština raspuštena ili predsednik Vlade podnese ostavku – Vlada radi samo tekuće i neodložne poslove i nema mogućnost zakonodavne inicijative – a usvajanje zakona je glavni instrument kreiranja i vođenja politike). Voleo sam da naglasim tokom ovih perioda da je Srbija postala „Uredbokratija“ – država u kojoj u stvari vlada tehnička Vlada kroz donošenja uredbi i drugih podzakonskih akata. Podsetiću, 15. februara 2022. godine je raspuštena skupština čime je Vlada ušla u tehnički mandat, a nova Vlada Ane Brnabić je formirana tek krajem oktobra 2022. godine. Osam i po meseci bez Vlade u mandatu. Zatim, krajem oktobra 2023. je opet raspuštena skupština, a Vlada Miloša Vučevića je izabrana tek 2. maja 2024. godine (6,5 meseci bez Vlade). A onda, krajem januara 2025. godine je Vučević podneo ostavku, a Đuro Macut izabran tek sredinom aprila (još 2,5 meseca bez Vlade u mandatu). Sve u svemu, u poslednje tri i po godine – Srbija je 40% vremena (17 od 43 meseca) provela bez Vlade koja može suštinski da vlada i upravlja državom (što joj je glavna funkcija i nadležnost).
– Za 43 meseca, Srbija je imala 3 predsednika Vlade bez da su promenjeni politički akteri koji formiraju većinu: Anu Brnabić, Miloša Vučevića i sada Đura Macuta (koji nije ni bio kandidat na poslednjim izborima).
– Za 43 meseca, sve vlade su imale oko 30-ak ministara. Dovoljno je o nestabilnosti vladanja i upravljanja reći da je samo 7 ministara (od toga dva bez portfelja, možda bi bilo ispravnije reći samo pet ministara) spojilo sva 43 meseca na istoj poziciji: Siniša Mali kao ministar finansija, Dubravka Đedović kao ministarka rudarstva i energetike, Milan Krkobabić kao ministar za brigu o selu, Husein Memić kao ministar turizma i omladine i Zoran Gajić kao ministar sporta uz još dva ministra bez portfelja iz reda SPS-a (Novica Tončev i Đorđe Milićević). Ovde je posebno važno naglasiti da je jedino Siniša Mali formalno član SNS-a, da se Đedović i Gajić navode kao nezavisni i nepolitički orijentisani ministri. Ovo suštinski znači da samo koalicioni partneri naprednjaka poput SPS-a i SDPS-a iole vode računa o institucionalnoj i upravljačkoj stabilnosti.
– U svim najvažnijim ministarstvima poput odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, privrede – najmanje dva ministra su promenjena.
– Tri promene ministara smo za tri i po godine imali u čak šest ministarstava: prosveti; poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi; državnoj upravi i lokalnoj samoupravi; ministarstvu za brigu o porodici i demografiju; ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
– Da zaključimo: Za tri i po godine – dva puta su održani vanredni parlamentarni izbori, imali smo tri različita predsednika Vlade, 40% vremena Srbija je provela bez Vlade koja može da vlada (17 od 43 meseca je Vlada bila u tehničkom mandatu), u samo sedam ministarstava (pet resora plus dva bez portfelja) nisu menjani ministri. U čak šest resora su promenjena tri ministra, a u svim ostalim ministarstvima smo imali makar dva različita ministra.
Sve ovo za samo 43 meseca u kojima je vlast do skoro imala neupitnu većinu. A sada tvrde da se na izbore ne može u ovom trenutku jer država i Vlada „moraju da rade“. Biće da ipak nije zbog toga, već ovog puta – zbog veoma upitne većine.
Izvor: N1
