Пише: Елис Бекташ
Запањујући француски пораз код Дијен Бијен Фуа, у ком је Легија странаца неповратно уништена као првокласна борбена јединица и којим је окончана владавина Елисејске палате над Тонкином, тумачи се бројним узроцима. Охолост француског командог кадра засигурно је била извориште многих грешака које су се у каскадама прелијевале из једне у другу и водиле ка понижавајућем исходу. Потцјењивање борбених и маневарских способности Џапових пукова, пропуштање да се уложи потребан обавјештајни напор, олако поклањање повјерења штабним калкулацијама које су као мјехури од сапунице пуцале у судару са теренским искушењима, те убјеђење да елитна формација прекаљених професионалаца нужно мора однијети побједу над изгладњелим и слабо наоружаним сељацима које је нужда начинила војницима, само су неке од тих грешака.
Добар тактичар ће се згрозити над Когнијевом или Наваровом, повијест још није одлучила коме је приписати, одлуком да се падобранска пјешадија, чији је природни начин дјеловања неспутани маневар, баци у казан у ком је могућ само унутрашњи покрет и који ће Легију претворити у обичну фронтовску пјешадију. Једнако је несхватљива одлука команданта артиљерије да своја оруђа остави инжињеријски незаштићена како би им омогућио слободу кружног дјеловања. Када се на брдима око котлине, на запрепаштење француских официра и војника, појавила Џапова артиљерија, потпуковник Пирот, немоћан да обезбиједи ваљано контрабатирање, поздравио се са својим колегама и отишао у свој командни бункер. Тамо је окајао своје гријехе легавши на ручну бомбу. У треницума када битка још увијек није била са сигурношћу изгубљена, генерал Когни се у Ханоју премишљао шта да ради са захтијеваним појачањима и слао их је на кашичицу. Недовољно за опкољене снаге у котлини Дијен Бијен Фуа, сувише да би се очувала борбена вриједност снага у резерви.
Виши официри у котлини, падобранци, коњаници и тенкисти, до задњег су часа вјеровали у снагу маневра и одустајали од одсудне одбране виталних положаја, сматрајући да ће их противнападом моћи повратити уз мање губитке. Авијација је кориштена као летећа артиљерија за непосредну подршку и на тој је одлуци Џап био неизмјерно захвалан француском заповједништву, знајући да би уништавање његових логистичких путева уништило сваку наду у заузимање Дијен Бијен Фуа. Након скоро два мјесеца немилосрдних окршаја и пада свих упоришта, која су носила поетична, женска имена, у руке противника, Французи су положили оружје. Тако да никада нећемо сазнати да ли би Американци одлучили одазвати се вапају из Париза и послати своје Супертврђаве Б-29, можда и са нуклеарним товаром. Да је француски отпор трајао само који дан дуже, можда би те 1954.године свијет ушао у Трећи свјетски рат.
Нису само Французи правили грешке код Дијен Бијен Фуа, и Џап их је чинио. Он није био војни геније, али је непорециво разумијевао да је рат, на свом наприземнијем нивоу, сукоб воља и да јача воља има веће изгледе на преживљавање и на коначни успјех. Артиљерија коју је добио од Совјета и Кинеза није се, по приручницима и правилима чувених војних академија, могла пренијети преко блатњавих и клизавих планинских вијенаца који су окруживали котлину. Но Џап није завршио чувене војне академије, па је наредио растављање топова, који су потом ужадима превлачени преко расквашених и стрмих обронака. Једну је цијев теглило и по четрдесет ситних и недовољно ситих људи. Да би тај нечувени подухват био могућ, људи су морали постати једно биће, а њихови покрети складни као у каквог плесача. Зато су свој драгоцијени и убитачни терет теглили уз ритам народног напјева, који је имао веома лапидарне и једноставне стихове
понор је дубок
али не као наша мржња
Ето, то је једини примјер социјално ангажоване поезије за коју знам да је имала стварног учинка у животу обичног човјека, јер је била бременита разумљивошћу и јер је била истинита, а опет је имала то зрнце магичности у себи, које јој није допуштало да постане пучки вулгарна. Свака друга ангажована поезија обично је, помало инфантилно, интелектуално самозадовољавање, што га они који се склањају од живота упућују онима који се такођер склањају од живота.