Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Елис Бекташ: О ангажованој поезији

Журнал
Published: 11. август, 2024.
1
Share
Фото: Википедија
SHARE

Пише: Елис Бекташ

Запањујући француски пораз код Дијен Бијен Фуа, у ком је Легија странаца неповратно уништена као првокласна борбена јединица и којим је окончана владавина Елисејске палате над Тонкином, тумачи се бројним узроцима. Охолост француског командог кадра засигурно је била извориште многих грешака које су се у каскадама прелијевале из једне у другу и водиле ка понижавајућем исходу. Потцјењивање борбених и маневарских способности Џапових пукова, пропуштање да се уложи потребан обавјештајни напор, олако поклањање повјерења штабним калкулацијама које су као мјехури од сапунице пуцале у судару са теренским искушењима, те убјеђење да елитна формација прекаљених професионалаца нужно мора однијети побједу над изгладњелим и слабо наоружаним сељацима које је нужда начинила војницима, само су неке од тих грешака.

Добар тактичар ће се згрозити над Когнијевом или Наваровом, повијест још није одлучила коме је приписати, одлуком да се падобранска пјешадија, чији је природни начин дјеловања неспутани маневар, баци у казан у ком је могућ само унутрашњи покрет и који ће Легију претворити у обичну фронтовску пјешадију. Једнако је несхватљива одлука команданта артиљерије да своја оруђа остави инжињеријски незаштићена како би им омогућио слободу кружног дјеловања. Када се на брдима око котлине, на запрепаштење француских официра и војника, појавила Џапова артиљерија, потпуковник Пирот, немоћан да обезбиједи ваљано контрабатирање, поздравио се са својим колегама и отишао у свој командни бункер. Тамо је окајао своје гријехе легавши на ручну бомбу. У треницума када битка још увијек није била са сигурношћу изгубљена, генерал Когни се у Ханоју премишљао шта да ради са захтијеваним појачањима и слао их је на кашичицу. Недовољно за опкољене снаге у котлини Дијен Бијен Фуа, сувише да би се очувала борбена вриједност снага у резерви.

Виши официри у котлини, падобранци, коњаници и тенкисти, до задњег су часа вјеровали у снагу маневра и одустајали од одсудне одбране виталних положаја, сматрајући да ће их противнападом моћи повратити уз мање губитке. Авијација је кориштена као летећа артиљерија за непосредну подршку и на тој је одлуци Џап био неизмјерно захвалан француском заповједништву, знајући да би уништавање његових логистичких путева уништило сваку наду у заузимање Дијен Бијен Фуа. Након скоро два мјесеца немилосрдних окршаја и пада свих упоришта, која су носила поетична, женска имена, у руке противника, Французи су положили оружје. Тако да никада нећемо сазнати да ли би Американци одлучили одазвати се вапају из Париза и послати своје Супертврђаве Б-29, можда и са нуклеарним товаром. Да је француски отпор трајао само који дан дуже, можда би те 1954.године свијет ушао у Трећи свјетски рат.

Нису само Французи правили грешке код Дијен Бијен Фуа, и Џап их је чинио. Он није био војни геније, али је непорециво разумијевао да је рат, на свом наприземнијем нивоу, сукоб воља и да јача воља има веће изгледе на преживљавање и на коначни успјех. Артиљерија коју је добио од Совјета и Кинеза није се, по приручницима и правилима чувених војних академија, могла пренијети преко блатњавих и клизавих планинских вијенаца који су окруживали котлину. Но Џап није завршио чувене војне академије, па је наредио растављање топова, који су потом ужадима превлачени преко расквашених и стрмих обронака. Једну је цијев теглило и по четрдесет ситних и недовољно ситих људи. Да би тај нечувени подухват био могућ, људи су морали постати једно биће, а њихови покрети складни као у каквог плесача. Зато су свој драгоцијени и убитачни терет теглили уз ритам народног напјева, који је имао веома лапидарне и једноставне стихове

понор је дубок

али не као наша мржња

Ето, то је једини примјер социјално ангажоване поезије за коју знам да је имала стварног учинка у животу обичног човјека, јер је била бременита разумљивошћу и јер је била истинита, а опет је имала то зрнце магичности у себи, које јој није допуштало да постане пучки вулгарна. Свака друга ангажована поезија обично је, помало инфантилно, интелектуално самозадовољавање, што га они који се склањају од живота упућују онима који се такођер склањају од живота.

Милорад Дурутовић: Десетерачка

TAGGED:Елис БекташКултураПоезија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Милош Лалатовић: Прота Милорад Голијан
Next Article Јон Квели: Палестинци за масакре окривљују директно САД

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Интервју: Бранко Миљковић

Разговор с песником Бранком Миљковићем поводом његове две најновије књиге песама: „Порекло наде“ и „Ватра…

By Журнал

Милојко Спајић: Прихватање амандмана велики успјех црногорске дипломатије

Прихватање амандмана Црне Горе на нацрт резолуције о Сребреници велики је успјех црногорске дипломатије и…

By Журнал

Милан Милошевић: Много страсти, а мало љубави у животу Марлона Бранда, глумачке легенде XX века

Пише: Милан Милошевић  Лоренс Гробел, новинар коме је Марлон Брандо наводно веровао, играо је голф…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Скендер Куленовић: Ничија већ моја (Тарих за Ловћен) 

By Журнал
Слика и тон

Павле Симјановић: Жртве развода

By Журнал
Други пишу

Небојша Јеврић: Уклета Кућа

By Журнал
Десетерац

Игор Маројевић: Студенти су показали да познају Устав, владајућу коалицију али и опозицију

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?