Пише: Милош Лалатовић
Један од несвакидашњих личности у Цркви, а и у животу, уопште, је свештеник Српске Православне Цркве прота Милорад Голијан. Страствени читалац од ране младости, гдје су му књиге служиле као бијег од тешке стварности суровог живота босанског села у којем је живио…
Од дјетинства спада у ону категорију људи, којем су према стиховима црногорског пјесника Леса Ивановића“бодље окренуте према њему самом“. Ни са ким се у животу није такмичио, осим са самим собом, гледао никог да не повриједи, још од дјетињства, када је само један пут ударио неког дечака, након чега је имао ноћне море, тако да је брзо одустао од те врсте одбране. Допуштао је да њега ударе, увриједе, није им одговарао истом мјером. Све га је ово пратило током читавог живота.
После завршене гимназије уписује Карловачку богословију, гдје одмах проналази како каже градску библиотеку, умјесто спортских игралишта и других младим својствених мјеста. Велики познавалац свјетске литературе осим богословске. Тако да је на њега велики утицај оставио Достојевски, Николај Берђајев, Јунг, Адлер, епска поезија, па и савремени аутори психијатрије попут америчког психијатра Скота Пека.
Током ратних година спасио двојицу имама, услед чега од стране пастве бива проглашен ,,издајником“, трпи разна шиканирања, увреде, тако да се морао иселити за Србију, гдје добија нову парохију. Дружи се са људима, чији су ставови од стране велике већине свештенства непримерени, добар пријатељ му је био покојни Мирко Ђорђевић, социолог религије, заједно су држали и предавања.
Сва малтретирања од стране околине, а понајвише од својих тешких помисли и борбе са самим собом, оставили су тешке последице на проту Милорада, временом је ослијепио. Годинама живи у мраку, да би открио унутрашњу свјетлост. Ипак, поред свега активан је и даље, његова предавања су врло посјећена и слушана.
Као што рекох човјек великог разумијевања према свакоме, тако да га је показао и у једној емисији прије неколико година током дебате са једним образованим атеистом. Е, оно што су многи очекивали том приликом од једног свештеника, да ће доћи у сукоб са поменутим човјеком, а, он изјављује да је и сам на неки начин ,,атеиста“.
Милош Лалатовић: Неуспављиви чудотворац, Свети Јован Шангајски
Прота Милорад Голијан је увијек радо виђен гост, било да гостује у некој емисији или држи предавања, увијек са карактеристичном лулом, што му можда и то неки замерају. Јер, умјесто да слушају шта има да каже, поједини се само закаче за ту лулу. Као да је најбитнија ствар на свијету.
Критиковали су га и кад му се кћер удала за момка чија је мајка адвентиста. Критика га прати стално. Не обична критика, него она спојена и са увредама, па и од својих.
Неки човјек му је једном приликом рекао, када је у зграду патријаршије кренуо да се рукује са њим, “да се он са српским, , издајницима“не рукује“. Све ово доказује да је прота Милорад Голијан Христов човјек, јер ако су “Христа гонили, гониће и његове“…
