Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Елис Бекташ: Балтазар или дискретни шарм шовинизма

Журнал
Published: 9. мај, 2025.
2
Share
Фото: YouTube/PrintScreen
SHARE

Пише: Елис Бекташ

У фантастичном свијету професора Балтазара све је могуће осим да се зовеш Тодор и да уједно не носиш пендрек. У том пастелном универзуму чије проблеме рјешава апарат који пуцкета и свијетли, а конфликт се завршава хуморним и за све бенефитним споразумом, ликови носе имена Фабијан, Себастијан, Виктор, Мартин, Ханибал… Град је апстрактан, али то би могао бити било који југословенски град из будућности каква никада није дошла. Цивилизован, урбан, култивисан. И нимало балкански.

Ипак, ту је Тодор. Саобраћајни милиционер. Једини који носи име које у салцбуршком кафеу неће привући пажњу. Тодор не измишља ништа. Он не свира чудни инструмент. Не носи лептир машну. Он регулише и звижди. Он подиже палицу и спушта је. Док остали имају сложене психолошке профиле и ексцентричне хобије, Тодор је функција. Ред и правило. Тврди остатак нечега што свијет професора Балтазара и његових живописних другара покушава да заборави.

Иронија, наравно, лежи у томе да је баш Тодор оно без чега Балтазаров град не може функционисати. Док Фабијан сањари, Тодор склања ауто са пјешачког прелаза. Док Себастијан пише поезију, Тодор пише казне. Он је подсјетник да се поредак одржава не само чудом, већ и наредбом.

Елис Бекташ: Упутство за расклапање Томпсона

Дискретни шарм шовинизма у овом цртаном филму није садржан у експлицитном величању једне нације или етније. Напротив, Балтазар је симбол мултикултуралне и наднационалне Југославије, оне која, изузев као идеолошки конструкт, никада није постојала. Тај изопачени шарм лежи у задржавању националног као домаћег, конкретног, балканског само у функцијама реда, контроле, хијерархије. Балтазаров свијет може бити глобалан, свјетски, европски — али ред мора одржавати Тодор.

У том смислу, Тодор није само милиционер. Он је метафора. За оно што се трпи, али се не слави. За оно што је блиско, али не и пожељно. За народ који ће асфалтирати пут до утопије, али неће крочити у њу. Тај корак није му допуштен, јер се не зове дражесно и европски. Данас у Балтазаровом граду милиционери носе нека друга имена, а Фабијани и Себастијани настоје да забораве да се Томпсон зове тако припросто – Марко.

Томпсон слави Олују, али професор Балтазар је тај који је Олују наговијестио. Можда би тај наговјештај био на вријеме схваћен да се није обраћао само дјеци. Чак и када су га гледали одрасли, он се и тада обраћао дјеци. Јер је Балкан подручје вјечите инфантилности која никада ништа не схваћа на вријеме. Да ствар буде још тужнија, та инфантилност ништа не схваћа ни са закашњењем.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:БалтазарЕлис Бекташшармшовинизам
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Слободан Орловић: Студентски бунт на раскрсници
Next Article Александар Живковић: Црна Гора и три мора

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Илинчић: План Народне библиотеке „Радосав Љумовић“ је да покрене подкаст и часопис

Манифестације "Ријеч Његошева" и "Пекићеви дани", те обиљежавање рођења Алексе Шантића.., само су неки од…

By Журнал

Бранко В. Радичевић: Песмом сам свачији. Никад сам. Најближи људима

Бранко В. Радичевић (Чачак, 1925 – Београд, 2001) песник је крајности. Млади ратник (као курир…

By Журнал

Тврдо кувано до пола: Последњи стрелац

https://youtu.be/Dnh8PQ4xcxs Није за потцењивање ентузијазам с којим се овдашњи творци телевизијских серија и филмова баве…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаПрепорука уредника

Јован Маркуш: Хоће ли примитивизам и насиље матирати престоницу Црне Горе?

By Журнал
Гледишта

Здравко Кривокапић: Режим је пао, десила се слобода!

By Журнал
Гледишта

Небојша Поповић: А шта да је Макрон “ошамарио” супругу?

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Гари Олсон: Да ли је Трамп у стању да испуни обећање о Украјини?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?