Пише: Александар Живковић
Недавно приступање Црне Горе (и Албаније), у својству придруженог члана „Иницијативи три мора“ (Балтик – Црно море – Јадран) није имало већи одјек у јавности. Иницијативу су покренуле прије десет година Пољска и Хрватска уз, сматра се, велику помоћ америчке дипломатије, за сада без опипљиве финансијске инјекције.
Некадашњи геополитички Intermarium, по његовим садашњим пројектантима задржао је улогу у „обуздавању Русије“, о чему свједочи пријем Украјине и Молдавије, а добио је и нови смисао у супротстављању кинеском пројекту „Један појас, један пут“. Осим тога, аналитичари примјећују да је Иницијатива три мора у функцији балансирања односа старе, западне и „нове“, источне Европе, на челу са Пољском.
Иницијатива је за сада само економска и то ослоњена на развојне банке и приватни сектор. Конкурише се за пројекте у области саобраћаја, енергетике и дигитализације. Пуноправне чланице, истовремено чланице ЕУ, користе и новац из њених извора за пројекте.
Тешко је повјеровати да ће Црна Гора имати у скорије вријеме неке финансијске користи од ове Иницијативе. Сада је њено учешће у пројекту више симболичног значаја.
Има Црна Гора доста тих симболичних „прикључака на Запад“, а за сада мало добити од њих. А земљи су потребна озбиљна улагања у инфраструктуру и нови инвестициони циклус. Како доћи до капитала за те потребе централно је питање црногорске економије. Било би и централно питање економске дипломатије када би у Црној Гори она постојала.
