Preveo: M. M. Milojević
Većina dronova zapadne proizvodnje je previše skupa i nije relevantna za onu vrstu rata koju Rusija vodi
Američki Svičblejd dronovi su jednom predstavljali vrhunac tehnologije. Brzi, pametni i precizni, predstavljali su neizbežnu opremu specijalnih snaga u Iraku i Avganistanu. Ali kada je jedna serija dronova Svičblejd-300 pristigla u Ukrajinu 2022. godine, visoka očekivanja brzo su poljuljana. Dronovi su bili preterano skupi. Mučili su muku sa ruskim sredstvima za elektronsko ratovanje. Izazivali su najmanju moguću štetu onda kada su pogađali mete. „Kada smo ih testirali, dešavale su se greške u uslovima elektronskog ometanja“, kaže Valerij Borovik, koji radi na razvoju vojnih dronova. „Kada je jedan pogodio zadnje staklo minibusa, šoferšajbna se nije ni zatresla“.
Od tada različite zapadne kompanije nastoje da pokažu svoje dronove na onome što je postao svetski poligon za testiranje. Ali uglavnom su bile neuspešne. Ukrajinske kompanije nekada su nastojale da oponašaju zvučne zapadne tehnološke kompanije kao što su Anduril i Helsing ali sada su one te koje trasiraju put kojima bi trebalo da se upute ove kompanije vredne više milijardi evra. Gospodin Borovik, čiji su dronovi povezani sa onima koji su korišćeni u Operaciji Paukova mreža (Operation Spiderweb), drskim ukrajinskim prepadom u kojem su uništeni strateški bombarderi duboko na ruskoj teritoriji, ukazuje da je zapadnog porekla svega 20 do 30 odsto tehnologije na bojnom polju. „Ukrajina sada nadilazi [kada su posredi dronovi, prim.prev] gotovo svaku drugu državu na svetu“, kaže.
Deo objašnjenja je cena, ali performanse su sve značajnije. Ukrajinske kompanije koje se bave razvojem dronova proizvode uređaje koji su relevantniji za način borbe koja se vodi. One su agilnije, prilagodljivije i bolje razumeju stanje na frontu, raspolažu velikom količinom podataka o osobenostima bojišta (big data) i kadre su da vrše brze izmene. Ne testira svaki zapadni odbrambeni div svoje uređaje u ukrajinskoj retorti. Ali „ukoliko niste videli more, kako ćete napraviti dobar čamac“, pita se Vadim Junik, predvodnik Teh fors UA, konzorcijuma ukrajinskih odbrambenih kompanija.
Volstrit džurnal: Prioriteti komunistički partije usložnjavaju planove za oporavak kineske ekonomije
U jezgru problema nalazi se doktrinarna sučeljenost. Sve donedavno, zapadne države usredsređivale su se na naprednu opremu koja je dobro radila u ograničenim sukobima protiv slabijeg protivnika. Ukrajinsko-rusko bojno polje je drugačije: opšte, uravnoteženo i vrlo demokratizovano. Jeftini dronovi koji operateru omogućuju upravljanje preko kamere iz prvog lica (First Person View Drones, skraćeno ef-pe-ve) prvo su bili uvedeni među ukrajinskim snagama 2023. godine da bi ih potom kopirala Rusija. Njima se sada uništavaju najvrednije mete za koje je ranije bilo potrebno najnaprednije naoružanje. Glavna ruska inovacija je u međuvremenu bilo usvajanje strategije „spamovanja“, masovnog grupisanja dronova kako bi se prevladala protivnička odbrana.
Sve ovo čini zamenjivost opreme ključnim faktorom. Prosečan vek vođenog kopnenog vozila bez posade (unmanned ground vehicle) je oko nedelju dana, kaže Viktor Dolgopijatov, koji predvodi Burevi (Burevii), konstrukcioni biro koji je načinio prodore u razvoju ove pionirske vrste naoružanja. Kada se pomnože ovi gubici sa dve hiljade kilometara dugim frontom opseg gubitaka postaje namah jasan. Nema mnogo smisla da se u bitku pošalje nekoliko zapadnih zemaljskih sistema koji koštaju po nekoliko stotina hiljada dolara kada ukrajinsko oruđe koje je gotovo ekvivalentno može da se proizvede po ceni od 10-20 hiljada dolara. Ipak, upravo su u ovako skupe sisteme ulagale zapadne kompanije i njihove vlade. „To je kao da birate između Be-em-vea i Škode Oktavije“, kaže Eduard Lisenko, upravnik u Brejv-1, vladinoj odbrambeno-industrijskog grupaciji. „Be-em-ve je brži i udobniji ali nije od naročite koristi ukoliko je potrebno pre svega da svakome obezbedite automobil“.
Jedan dron koji otelotvoruje ukrajinski odgovor u stilu proizvodnje jeftinijih Škoda na ruski rat preplavljivanjem odbrane dronovima jeste Bliskavka (munja), letelica koja je nastajala inverznim inženjeringom ruske letelice Molnija (isto munja, samo na ruskom). Bliskavka, koja je nedavno ušla u serijsku proizvodnju, izrađena je od najjeftinijih dostupnih materijala.
U pitanju nije letelica naročito prijatnog izgleda ali izuzetno odgovara vojnicima na prvoj liniji fronta, pošto može da prenese osam kilograma težak eksplozivni teret na daljinu od preko četrdeset kilometara po niskoj ceni od osamsto dolara. Vodeći inženjer koji je radio na razvoju ovog drona kritikuje zapadne konkurente koji se, kako kaže, usredsređuju na preterano složene proizvode sa velikim maržama kako bi opravdali male proizvodne serije i visoke troškove istraživanja i razvoja.
Kompanije koje su uspele da ostvare potražnju svojih proizvoda u Ukrajini su upravo one koje su ustanovile znatno i rano lokalno prisustvo: dostavljajući sisteme za testiranje da bi onda vršile brze izmene. Pod ovakve kompanije spada ona koju je podržao nekadašnji generalni direktor Gugla Erik Šmit i Kvantin sistems, nemačka kompanija koja proizvodi izviđačke dronove. Dron Vektor, proizvod kompanije Kvantum sistems, je među najskupljim uređajima koji se koriste u Ukrajini ali ga komandanti dobro ocenjuju. Oleksandar Berežni, koji je na čelu kompanijinog predstavništva u Ukrajini, kaže da je rano lokalno prisustvo bilo svestan izbor kako bi se izašlo na kraj sa potrebama izvođenja brzih i čestih promena.
Ukrajinske inovacije još uvek nisu ostvarile uticaj tamo gde su tokovi ozbiljnog novca. NATO zemlje koje su u procesu povećanja vojne potrošnje na pet odsto bruto domaćeg proizvoda, od čega će tri i po odsto biti izdvojeno za „neposredne“ vojne potrebe. Ima naznaka da dolazi do promene prioriteta ali većina novih investicija i dalje odlazi na finansiranje evropskih kompanija koje proizvode tehnološka rešenja nepodobna za rat sa Rusijom. U međuvremenu, ukrajinske kompanije sa dostignućima oprobanim u borbi su u škripcu sa novcem. Možda 40 odsto ukupnih zemaljskih kapaciteta za proizvodnju dronova stoji neiskorišćeno. Na nedavnom okupljanju koji je u Lvovu upriličila grupa Brejv-1, ukrajinske firme prikupile su sto miliona dolara u jednoj rundi od privatnih investitora. To je bilo četiri puta više nego prošle godine, ali je sitan iznos kada se uporedi sa desetinama milijardi dolara koje se troše u inostranstvu.
Svakako, bilo koja investicija u ukrajinsku industriju dronova nailazi na očigledne poteškoće. Zemlja ima slabu zaštitu intelektualne svojine, manjkavu vladavinu prava i ograničenja u pogledu izvoza naoružanja tokom ratnog stanja. Postoje sumnje u vezi sa dugoročnim poslovnim izgledima. Ukrajina je preokrenula uobičajeni profitabilni put prenosa tehnologija iz vojnog u civilni sektor tako što je civilnu tehnologiju prilagodila bojnim potrebama. Nažalost, veliki deo te tehnologije lako je oponašati. Ipak, teško je ne doći do zaključka da bi zapadne kompanije, vojske i vlade imale koristi ako bi više koristile ukrajinsko ekspertsko poznavanje upotrebe dronova.
Zapadne kompanije možda drže u potaji najbolju opremu i ne šalju je na ukrajinsko vojište, iz svih gore navedenih a verovatno i iz još nekih razloga. Međutim, slučaj Svičblejda 300 pokazuje da tehnologija ima ograničeni rok trajanja i da joj je potrebno stalno ažuriranje. Novija verzija Svičblejda koristi se sa dosta solidnim učinkom u uslovima ruskog elektronskog ometanja slabijeg intenziteta. Najsavremenije naoružanje uvek bi trebalo da bude uposleno. Ali rat u Ukrajini je otvorio Pandorinu kutiju iz koje navire jeftina tehnologija koja prevladava protivničku odbranu i koja može da preplavi bilo koju vojsku koja za tako nešto nije spremna. „Niko na ovome svetu nije upoznat sa pretnjama koje sutrašnjica donosi – nijedan analitičar, nijedan general“. kaže gospodin Borovik. „Moj savet odbrambenim kompanijama jeste da ukoliko niste temeljno uključene u rat u Ukrajini danas već koliko sutra ste na putu ka bankrotu“.
Izvor: The Economist
